Poznati finalisti, ne i domaćin

Crveno-beli su, očekivano, odbranili prednost iz prvog meča (4:1) odigravši „nulu“ (0:0) u Lučanima, dok su crno – beli takođe remijem (1:1) sačuvali „minimalac“ (1:0) iz Beograda. Dakle, finalisti su poznati, ali ne i domaćin. Naime, Nišlije su podnele kandidaturu da organizuju finale, verujući da će oni, napokon, biti akteri same završnice i FSS je prihvatio tu kandidaturu. Međutim, kako Radnički nije uspeo da izbori plasman u finale moguće je da će doći do promene domaćinstva.

Da bi se tako nešto desilo potrebno je da Crvena zvezda i Partizan podnesu zahtev za promenu mesta odigravanja finala, a sumnjamo da bi se Nišlije previše bunile. Naime, ne samo da nemaju takmičarski interes, već ih ne bi bolela glava ni oko organizacije, tj. sprečavanja tuča ne samo na stadionu već i u samom gradu. Ukoliko se beogradski klubovi dogovore moglo bi i po treći put da se promeni domaćin finala Kupa. Prvi put se to desilo 2011. godine kada je Vojvodina, nakon poraza u polufinalu od čačanskog Borca, iznenada morala da „renovira“ stadion, pa se finale igralo na JNA. Isti scenario viđen je i šest godina kasnije kada se finale iz Novog Sada preselilo na Partizanov stadion (crno-beli su tada golom Nikole Milenkovića savladali večitog rivala).

Propisi su, inače, jasni. Takmičarska komisija (sastanak je zakazan za petak u 13 sati) bi trebalo da usvoji zahtev (ukoliko dođe), prosledi mišljenje Izvršnom odboru FSS, koji bi onda eventualno preinačio svoju prvobitnu odluku. Do konačne potvrde – „Čair“ ostaje domaćin finala Kupa Srbije.