Rivalitet sa primesama mržnje

Uostalom, rivalitet srpskog i crnogorskog kluba, stvoren u poslednjih pet godina, u sebe je utkao i segmente koji su izvan igrališta a i te kako utiču na dešavanja na terenu. Sve je počelo u sezoni 2017/18.

U eri Nebojše Čovića na čelu KK Crvena zvezda, počevši od 2011. godine, crveno-beli su prvenstveno bitke na terenu ali i van njega vodili sa Partizanom.

U regionalnim okvirima, osim crno-belih, za protivnika težine borbe za titulu, bila je i Cedevita, protiv koje su crveno-beli u dva navrata igrali finalne serije u sezonama 2014/15 i 2016/17 i obe su uspešno rešili.

Negde sa silaskom Partizana sa velike regionalne scene 2014. godine (crno-beli poslednje finale igrali 2013) Budućnost se polako probijala i ulazila u gro plan, postavši vremenom Zvezdin najveći takmac u borbi za „krunu“ regionalnog vladara.

U vremenskom okviru kada će se „plavi“ prvi put naći u finalu ABA lige, političke tenzije na relaciji Beograd-Podgorica počele su da rastu.

Prekrajanje istorije od strane tadašnje vlasti u Crnoj Gori i želja da se Srpskoj pravoslavnoj crkvi suzi manevar, jer je njen rad protumačen kao „remetilački faktor“ u procesu stvaranja crnogorskog sveukupnog identiteta, uticali su da košarkaški teren postane znatno „širi“ i da igrači ne budu najvažniji protagonisti.

Na kraju takmičarske 2017/18 u finalu ABA lige, prvi put od osnivanja, Budućnost se našla u poziciji da odlučuje o tituli.

Zvezda je tada imala prednost domaćeg terena, međutim Budućnost je u prvom susretu uspela da napravi brejk, koji će se kasnije ispostaviti kapitalnim (3-1 u pobedama).

Iako je i u hali „Aleksandar Nikolić“ ambijent bio vatren, u Podgorici je možda bilo još strastvenije, međutim bez poteza navijača kojima su direktno želeli i uspevali da ometu košarkaše Crvene zvezde.

Već godinu dana kasnije, dešavanja na parketu, tribinama ali i van hala toliko su narušila odnose između klubova da je načinjena šteta, čini se, nenadoknadiva.

Zvezda je ponovo imala prednost domaćeg terena u finalu; dvorana je na prvim utakmicama bila prepuna, navijanje žestoko i uz poneki ispad onih koji su se nalazili tik iza klupe Budućnosti, sasvim podnošljve za gostujuće košarkaše.

Uvertira naredna dva meča, provokacije kojima su bili izloženi košarkaši Crvene zvezde pre utakmica, ponašanje ljudi u prvim redovima odmah terena, njihovi upadi na parket prilikom izlaska Lazića i saigrača na zagrevanje, unošenja u lica, pretnje, na kraju i kiša pljuvački kojima je bio zapljusnut tadašnji trener Zvezde Milan Tomić, učinili su da majstorica u Beogradu izgleda kao boj na Ivankovcu, u najmanju ruku.

Košarkaši Budućnosti u takvom ambijentu ni u teoriji nisu mogli da pobede; dometi navijača bili su faktički do same aut linije; u hali se sve treslo toliko da su izabranici trenera Jasmina Repeše, takav se utisak stekao, jedva čekali da kraj utakmice.

Usledila su, nakon majstorice, brojna verbalna prepucavanja, međusobna optuživanja ko je prvi počeo, a razmere su bile tolike da se u pitanje doveo i sam početak tekuće takmičarske sezone (prethodna poništena zbog pandemije korona virusa).

Poseban animozitet postoji između Nebojše Čovića i Dragana Bokana, prvog čoveka Budućnosti.

Njih dvojica su nekada bili korektni saradnici, međutim u poslednje dve-tri godine „očima ne mogu da se vide“.

I u ovosezonskom finalu, tenzije su naročito porasle nakon utakmica u Morači, tako da će u majstorici svi protagonisit biti na velikom ispitu.

Iako su mere zabrane okupljanja u zatvorenom još uvek na snazi, nema sumnje da će, kao i u prve dve utakmice, i u petak u hali „Aleksandar Nikolić“ biti znatno više ljudi od dozvoljenog.

Jednostavno, ulog je mnogo veći, a meč političko-sportske težine.

Rezultati u finalu

Crvena zvezda – Budućnost         82:78

Crvena zvezda – Budućnost         85:79

Budućnost – Crvena zvezda         75:71

Budućnost – Crvena zvezda         81:80

28. maj Crvena zvezda – Budućnost 20.30