Umesto silaska u Prvu ligu Novi Pazar je kao srećni gubitnik dobio priliku da nastavi tamo gde je stao. Tu šansu nije propustio. U Pazaru su dobro primetili da nešto što je vredno i o čemu su generacije sanjale nikad nije bilo tako blizu, skoro nadohvat ruke. Pripremni potezi, oni od kojih u dobroj meri zavisi dovršetak zamašnog projekta odrađeni su ozbiljno, pa kad su stvoreni bazični preduslovi tek onda je moglo da se pređe na drugi i najvažniji nivo, osvajanje bodova. Naravno, ne ide to lako i nije išlo.

Sa Arminom Kaltakom, Zlatkom Rakićem, Nikolom Milojkovićem, Vukom Stevanovićem, Aleksom Miloševićem i Milošem Ilićem, kao „strancima“ i domaćim snagama Irfanom Ćosovićem, Harisom Mujčinovićem, DŽemilom Badićem, Rejhanom Arifovićem, Anesom Sefovićem i ostalima, počela je operacija koju niko nije javno nazvao – Superliga, sad i odmah, ale se mirne duše može reći da je pod tim sloganom otrčana i okončana. Posle dva remija u najranijoj fazi takmičenja, od kojih je onaj u Prokuplju s Topličaninom (24:24) pretio da uspori, možda i zaustavi, hitanje ka cilju, Pazaru se „dogodio“ Sead Međedović. Domaći igrač koji kvalitetom odgovara cilju koji se juri donosi ne samo ono što je najpreče, otklon od osrednjosti, nego i sve ostalo što se na prvi pogled ne vidi, a direktno je u sprezi sa rezultatima.

Karakterom i temperamentom menja ekipu na bolje, oplemenjuje, nadograđuje i anulira one nedostatke igrača sa strane koji nisu u direktnoj vezi sa njihovim igračkim umećem, a bez čega se ne stiže do najviših dometa. Pojavio se na terenu u meču 7. kola s Pribojem, klubom u kojem je do tada nastupao, postigao četiri gola i ostao u njemu do jedanaestog. Onda je propustio još dve prolećne runde, nabravši do kraja 14 utakmica. Rasplet je pokazao da je bio sličica bez koje verovatno ne bi bilo šampionske fotografije. Euforičan posle dobro obavljenog posla, stigao je da kaže da mu se na zalasku karijere ispunila želja da zaigra u Superligi. „Odlazio sam i dolazio, sad se nadam da ću se dogovoriti s klubom na obostrano zadovoljstvo. Siguran sam da ćemo dugo trajati u eliti i da će od toga najviše koristi imati deca koja kucaju na vrata najboljeg tima“, rekao je Međedović.

Dva iksa u duelima sa Topličaninom i Belom Palankom sigurno nisu bila razlog za „prekid ljubavi“ na preseku prvenstva sa Goranom Veselinovićem, trenerom koji je Novi Pazar posle prvog dela sezone ostavio na čelu tabele. S njim na klupi tim je odigrao utakmicu sezone, pobeđeno je Vranje 1957 u „Pendiku“ (31:26), uz „plave“ daleko najbolji tim lige. NJegov naslednik Vladimir Stanojević, stručnjak sa iskustvom stečenim u radu sa mladom nacionalnom selekcijom Srbije, vreme svoje „vladavine“ obojio je odličnim izdanjima na strani i prilično neubedljivim na domaćem terenu. Krajnje netipično za novopazarske klubove, tamo gde se očekivala apsolutna dominacija – nije je bilo, gde joj se malo ko nadao – i te kako ju je bilo. Otežavajuću okolnost stvarala mu je činjenica da se igrački kadar obnavljao tokom trajanja prvenstva. U tom smislu vučeni su dobri, manje dobri i loši potezi. Najvažnije od svega, uoči li se da se u izboru omašilo prelazilo se na novo rešenje. Kad propisi u registrovanju igrača dozvoljavaju da se klubovi obilato pripomažu tehnikom takni – makni, u dovođenju i otpuštanju igrača, valja se snaći, a Novi Pazar je pokazao da ume da kombinuje. Da nije, od Superlige ne bi bilo ništa. Miljan Erić je već na debiju protiv Zlatara pokazao da nije pojačanje kakvo se tražilo, ali da Boris Radivojević i Marko Antelj jesu. Veliki rukometni znalac Dušan Medić došao je kasno, u „martovskoj klasi“ sa Radivojevićem i Anteljem, čiji udeo u tituli je ogroman, doduše, Medić nije ni imao mnogo prilika da se pokaže obzirom na duže odsustvo iz tima. Zato jeste Boris Radivojević, momak iz Smederevske Palanke imao je u duelu sa Planinkom podršku iz publike, uz njega su bili njegovi najdraži. „Ne pamtim da sam ikada igrao ovakav meč. Kako se i odakle uvukla nervoza u naše redove, nije mi jasno. A da sam srećan, jesam, mnogo“, reče i odjuri da podeli trijumf sa rodbinom prisutnom na tribinama.

Meč u kojem je Novi Pazar sam odlučivao o svojoj sudbini, priča je za sebe. Pamtiće se po nervozi igrača i navijača. Planinka Prolom voda jeste ime u domaćem rukometu, kao bivši superligaš, ali u tom trenutku i deveti tim na tabeli lige. Da može do tog nivoa da ugrozi san svih generacija novopazarskog rukometa malo ko je očekivao. Žargonski rečeno, bilo je gusto i dozlaboga dramatično (35:33 za Novi Pazar). Dodatnu napetost stvaralo je kretanje rezultata u Prokuplju, gde su se u isto vreme „rvali“ Topličanin i Vranje 1957 (poraz Vranja 29:28). U toj i skoro svim utakmicama drugog dela sezone igranim u ,,Pendiku“ nedostajala je ubedljivost (izuzmemo li pobedu nad totalnim autsajderom Karađorđem). Bakljada kojom su navijači dočekali igrače na platou ispred ,,Pendika“ po završetku meča priliči veličini rezultata, međutim, lica igrača govorila su da je nešto nedostajalo da slavlje bude ekvivalentno postignutom. Niko nije bio zadovoljan utakmicom, pobedom – svi. Kao jedini tim u obe grupe Super B lige završili su takmičenje, krunisavši veliki uspeh pobedom u poslednjem kolu na gostovanju nad Vranju 41:40 (19:22), u utakmici kojoj je sa devet golova ponovo briljirao momak iz Priboja, prvi strelac lige Armin Kaltak, uz njega sa istim učinkom i Boris Radivojević. Počasni krug otrčan i pre ove pobede sad je mogao na najlepši način da se zaokruži.

Trener Stanojević ovako analizira dešavanja u ključnoj utakmici s Planinkom: ,,Bila je rezultatska klackalica u kojoj se moglo dogoditi i da izgubimo, u šta ja nijednog trenutka nisam verovao. I kod tri razlike za Planinku tražio sam rešenja, menjao igrače i golmane, pokušavajući da vratim ritam i kontrolu utakmice. Očigledno da nas je okovao pritisak koji je nosila važnost utakmice, a nekolicina mojih igrača u takvim situacijama se očito ne snalazi“.

Možda je i bolje što se na ovakav način stiglo do Superlige. Da se pobeđivalo tako da se samo postavljalo pitanje krajnje gol razlike, verovatno, ni dimenzija ovog uspeha ne bi bila vrednovana na pravi način. Sad je najzanimljivije s kojim snagama će Novi Pazar od jeseni „na crtu“ Metaloplastici, Železničaru, Vojvodini, Zvezdi i Partizanu, ko od igrača odlazi, ko ostaje, ko dolazi, ko će biti trener. Da će do promena doći, odnosno da ih mora biti, to je svima jasno.

Novi Pazar 2017/18

Kapiten – Irfan Ćosović, Nikola Milojković, Marko Antelj, Haris Mujčinović, DŽemil Badić, Vuk Stevanović, Rejhan Arifović, Dušan Medić, Anes Sefović, Boris Radivojević, Aleksa Milošević, Seda Međedović, Zlatko Rakić, Armin Kaltak, Hamza Salković, Halid Salković, Ahmed Ugljanin, Demir Crnovršanin, Admir Miralemović, Ahmet Mekić, Almin Mekić, Mehmed Pašović, Đorđe Jolović, Miloš Ilić i Miljan Erić.

U stručnom štabu pored trenera Vladimira Stanojevića bili su njegovi najbliži saradnici Hasan Memić i Redžep Mahmutović, sportski direktor Samir Župljanin i član uprave Husein Memić.

Kaltak postigao 170 golova

Krilni igrač Novog Pazara Armin Kaltak ne samo da je najbolji strelac Novog Pazara, nego i kompletne lige, postigao je čak 20 pogodaka više od prvog pratioca LJubomira Janićijevića iz Topličanina (150), na trećem mestu je Aleksandar Ćirić, rukometaš Hajduk Veljka (148).

Svi strelci u ekipi Novog Pazara: 170 golova – Armin Kaltak, Zlatko Rakić (125), Vuk Stevanović (117), Aleksa Milošević (47). Boris Radivojević (44), Sead Međedović i Haris Mujčinović (42), Rejhan Arifović (33), DŽemil Badić (25), Miloš Ilić (13), Anes Sefović (10), Demir Crnovršanin (6), Ahmed Ugljanin (5). Dušan Medić (4), Almin Mekić (2), Admir Miralemović, Irfan Ćosović i Miljan Erić (1).