Vladimir Ivić: Sad već znam da ništa ne znam 1Foto: EPA-EFE/ATEF SAFADI

Titula s omladincima PAOK-a nagovestila je trijumf prvog tima istog kluba u finalu Kupa Grčke 2017. godine, ovaj najavio šampionsko slavlje u izraelskom Toto kupu, Superkupu i prvenstvu prošle sezone, a nedavno odbranjen primat u tamošnjoj Premijer ligi sa Makabijem iz Tel Aviva potvrdio da je nekadašnji vezista Partizana, Borusije iz Menhengladbaha, AEK-a, Arisa i PAOK-a na pravom putu. I ne samo to, njegova dela se toliko dopadaju igračima, kolegama i navijačima da su ga u zbirnim anketama izabrali za najboljeg u svom fahu, jednom u Grčkoj i dva puta u Izraelu.

– Ne mogu da ne budem zadovoljan urađenim u tako kratkom periodu, jer su iza mene samo tri i po godine trenerskog vođenja prvih timova i duža pauza između angažmana u bivšem i sadašnjem klubu. Pa opet, za sebe mislim da sam tek na početku prave karijere u ovoj profesiji. Neću reći da svi ti uspesi nisu pokazatelj mog rada, ali radije gledam napred. Sa željom da konstantno učim. Cilj mi je da stalno napredujem – kaže Ivić na početku intervjua za Danas.

# Ljudi iz sveta sporta vole da kažu da je uvek teže nešto odbraniti nego osvojiti. Da li je takav slučaj i s drugom, vezanom titulom Makabija?

– I bodovna razlika između nas i drugoplasiranog Makabija iz Haife potvrđuje da je tako. Prošle godine smo u konačnom zbiru bili bolji za rekordan 31 bod, a ove mu bežimo 12 koraka i još nas čeka međusobni duel u prvom od dva preostala ligaška kola. Jasno je da smo opet bili kvalitetniji, sigurniji i konstantniji, mada je naš rival napredovao u međuvremenu, ali ništa nije bilo lako i prosto, kao što možda izgleda sa strane. Trebalo je zadržati radnu atmosferu, podesiti razmišljanje na šampionsku frekvenciju i marljivo ispunjavati rezulate. Od početka do kraja sezone. Hvala svim mojim igračima i saradnicima što su me (is)pratili. Pogotovo ekipi, njena zasluga je ogromna. Zapravo, ključna.

# Približite nam prvenstvo Izraela… Kakav se fudbal tamo igra? Koliko klubova kosi a koliko vodu nosi? Ima li velikih ugovora? Jesu li gazde privatnici ili..?

– Za neupućene, liga broji 14 klubova i kvalitetom je nešto jača od srpske i za neku nijansu slabija od grčke. Koliko je meni poznato najplaćeniji ovdašnji igrač ima tri puta manje prihoda od istog takvog kolege u Grčkoj, a takve ugovore mogu sebi da priušte svega dva, tri kluba od četiri, pet koliko je tradicionalno bori za trofeje. Moj Makabi, recimo, pripada samom kremu, ali ga već nekoliko godina muči problem finansijskog fer-pleja. Još dok sam pregovarao predočeno mi je da neću kao kolege iz Beitara, Makabija iz Haife i Hapoel Berševe biti u situaciji da trošim novac na pojačanja, pa sam titule osvojio sa domaćim igračima, momcima dovedenim bez obeštećenja i fudbalerima uzetim na pozajmicu. U vezi s tim, posebno se ponosim time što su neki od od njih toliko napredovali da su spremni za odlazak u Evropu, od čega će koristi imati i klupski budžet. Što se tiče preovlađujućeg stila većina bira odbranu svog gola, pa je protiv ekipa s petoricom pozadi, četvoricom napred i jednim napadačem teško prvi put probiti barijeru. Druga priča je s Makabijem (H), Beitarom i Hapoel Berševom, jer kao i mi vole da se nadigravaju. Da poentiram, nikome nije zagarantovana pobeda.

# Kako glasi vaša trenerska filozofija? Kakvih se principa rada držite, gde su vam granice…?

– Znam šta hoću i, što je možda još važnije, šta je od svega zamišljenog realno za sprovođenje u delo. Dakle, ravnam se prema kadru na raspolaganju i prilagođavam sredini, ne gubeći iz vida rezultatske zahteve kluba. Velike u slučaju oba kluba u mojoj dosadašnjoj karijeri. Lično, volim napadački i agresivan fudbal, s visokim presingom, a šemu krojim prema okolnostima. Na primer, veći deo prvenstva smo igrali u formaciji 4-2-3-1, eventualno 4-3-3, da bi me posle drugog kola plej-ofa odsustvo pet najkreativnijih igrača primoralo da promenim koncepciju. Povrede, nemogućnost povratka iz domovine, privatni problemi… svega je tu bilo, pa sam prešao na 3-5-2. Samo tako sam mogao iskoristiti i iskombinovati postojeće snage, a da sačuvam timsku energiju za dve utakmice nedeljno. Rezultatski pritisak je posebna priča, ali to je nešto na šta sam se navikao još tokom igračkih dana u Partizanu. Ne smeta mi takva tenzija, šta više čini me još koncentrisanijim i obazrivijim u povlačenju poteza.

# Domaći mediji već nedeljama bruje o vašem sigurnom odlasku ovog leta, iako imate još godinu ugovora. Da li ste stvarno mislite da ste prešli igricu i pošto poto želite nove izazove?

– Važeći ugovor mi ističe 8. jula, dan posle poslednje utakmice ove sezone, a nismo aktivirali opciju produženja saradnje za jednu godinu. Klub je već kontaktirao menadžersku agenciju zaduženu za moju karijeru, ali nismo još ništa dogovorili. Ne znam ni da li ćemo. Možda ostanem, a možda budem slobodan pomenutog datuma. Uglavnom, nikada ne žurim sa izborom, pa neću ni sada. Uvek dobro razmislim o sledećem koraku, ne libeći se da uzmem brejk ako zaključim da mi to najviše odgovara. Ni sada ništa nije isključeno, pa ni to da malo predahnem od trenerskog posla, jer ne bih da radim po svaku cenu. Videćemo…

# Šta su vam inače ključni kriterijumi prilikom izbora sledeće sredine?

– Moram da se „uhvatim“ za neki izazov. U slučaju Makabija to je bio trogodišnji post u osvajanju titula. Nezamislivo za klub tog renomea i tradicije, s toliko trofeja i navijača. Moji saradnici i ja smo zagrizli tu priču, silno motivisani da promenimo tok stvari.

# Smatrate li se zrelim za neku od većih evropskih liga, gde vas uglavnom sele?

– Treba biti realan u svemu. S jedne strane, znam koliko ne znam i šta sve tek treba da savladam od trenerskog zanata, jasno mi je i da se u sportu očas posla zamene uloge – danas si gore, a sutra dole – ali isto tako verujem u sebe, moje saradnike i naš rad. Da budem konkretniji, mislim da sam spreman za nov iskorak, ali ne znam u kojoj jačoj evropskoj ligi bih imao prođu u ovom trenutku. Svestan sam da je teško iz Izraela otići pravo u neko od Top 5 prvenstava.

# Ako stigne bogata ponuda sa Bliskog ili Dalekog istoka da li biste je prihvatili i obezbedili egzistenciju?

– Nikad ne reci nikad. Niko od nas ne zna šta mu nosi dan a šta noć, plus mi je teško da pričam o nečemu što se nije desilo, ali nikoga ne bih apriori odbio. Bez da sam prethodno sve dobro izvagao. Jedno je sigurno, moj prevashodni cilj je da pokušam da se ostvarim u Evropi.

# Da li je rad u Srbiji uopšte opcija za nekoga ko je karijeru počeo u inostranstvu i tamo mu dobro ide, kao vama?

– Sve je to individualno. Što se mene tiče, smatrao sam logičnim da s ovim poslom počnem u zemlji u kojoj sam završio igračku karijeru, gde sam proveo dobar deo svog života, zasnovao porodicu… I PAOK je bio normalan izbor, jer smo se klub i ja poznavali u dušu i imali obostranu želju da nastavimo u istom smeru.

# Da li ste ikada dobili konkretnu ponudu za posao u otadžbini, a ne samo izokola pitani da li biste se vratili? Koga biste hteli i mogli ovde da vodite?

– Kada je u pitanju Srbija, mislim da ne moram da objašnjavam zašto bih mogao da treniram jedino moj Partizan. I možda nekada reprezentaciju. Ali, moji planovi su drugačiji. Nemam uopšte u glavi opciju povratka. A jesam jednom dobio direktnu i konkretnu ponudu za to. Pošto je nisam prihvatio, nevažno je od koga i kada je stigla.

Kapa dole Vladanu Milojeviću

# Siniša Mihajlović traje u Seriji A, Marko Nikolić se otisnuo u rusku Premijer ligu… Gde je srpska trenerska struka na fudbalskom tržištu?

– Poznato je koliko fudbalska Italija ceni Mihajlovića, ni to što je Nikolić dobio šansu u jakoj ruskoj ligi ne može biti slučajnost… Da ne nabrajam ostale kolege po Evropi, pre bih da kažem neku reč o Vladanu Milojeviću. Za moj pojam, čoveku čija su dela van Srbije najcenjenija u ovom trenutku, bez obzira što je otišao na drugu stranu sveta. Još dok je bio u Panionisu videlo se koliko ume, vredi i može, pa me nimalo nisu iznenadila njegova dva plasmana u Ligu šampiona i to jedno proleće u Evropi sa Crvenom zvezdom. Skidam mu kapu dole. Šta hoću da kažem? Mislim da imamo dobre stručnjak, samo je teško iz Srbije uploviti u ozbiljnije vode. Igračima je lakše.

Savo radi dobru stvar

# Kako vam sa strane izgleda sezona bez trofeja vašeg Partizana?

– Često sam ga gledao ove sezone. I video da je bio mnogo bolji nego prošle, iako nije uzeo nijedan trofej. Sviđa mi se njegov napadački fudbal, a žalim što dobre role u Ligi Evropi nisu nagrađene prezimljavanjem. Krivo mi je što je u Superligi rano izgubio korak s Crvenom zvezdom, a čestitam mu na igri protiv nje u polufinalu Kupa. Šteta što je u tom večitom derbiju ostao bez energije za meč sa Vojvodinom. Savo Milošević radi dobar posao i ja mu, kao i celoj ekipi, klubu i navijačima želim povratak titule sledeće sezone.

close
Vladimir Ivić: Sad već znam da ništa ne znam 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.