Novak Djokovicfoto EPA-EFE/MARTIN DIVISEK

Da još od prvih pobeda s reketom u ruci – dok je s „alatkom“ većom od njega učio azbuku teniskih udaraca – nije tako silno želeo da ga istorija „belog sporta“ upamti kao rekordera u svim relevantnim kategorijama, Novak Đoković nikada ne bi dodirnuo zvezde u prebacivanju žute loptice preko mreže.

I ne bi (barem, javno) mirno prihvatio pad na treću poziciju u ATP singl poretku, jer teško da će iko ikada biti u stanju da ponovi njegovih 373 nedelja na vrhu lestvice profesionalnih tenisera, odnosno skupi nikada pre njega zabeležnih sedam godina za šampionskim oreolom na kraju sezone u muškoj konkurenciji.

U suprotnom bi mu verovatno teže pale posledice čitavog niza komplikacija od početka 2022, u kojoj su ga bodova i trofeja skupo koštali lična odluka da se kontra većini kolega ne vakciniše protiv korona virusa, odnosno restriktivne mere država i organizatora nekih od najvažnijih turnira grend slem i masters kategorije.

Ostaće večita dilema šta bi bilo da nije ispao žrtva svojih uverenja i(li) tuđih propisa/smicalica, bez odgovora na pitanje da li bi nastavio tamo gde je stao u 2021, kada je s tri vezane GS titule stao uz bok Rodžeru Federeru i Rafaelu Nadalu u broju takvih dostignuća (u međuvremenu je Španac utekao Srbinu i Švajcarcu); za razliku od egzaktne premetačine u Top 3.

Jer je Rus Danil Medvedev, posle brisanja bodova sa pretposlednjeg Rolan Garosa, stao na 7.950 bodova i započeo svoju tek četvrtu sedmicu na poziciji iznad svih, a Nemac Aleksander Zverev, prvi put u karijeri, postao drugi reket sveta (7.075), ispred Đokovića (6.770) i Nadala (6.525), dajući svoj doprinos u kreiranju presedan podatka da još od 10. novembra 2003. godine nismo imali slučaj da makar jedan član čuvene Velike trojke ne bude na nekoj od prve tri vodeće pozicije.

S obzirom da bezuspešni pokušaji Federera da ozdravi i odloži penziju permanentno spuštaju ovog „veterana“, pa je ovog 13. juna osvanuo kao 68. igrač sveta.

Ono što zagrižene ljubitelje lika i dela Novaka posebno ljuti i boli jeste oduzimanje takmičarskog karaktera Vimbldonu, gde je trebalo da brani primat i 2.000 bodova, kao na RG, jer  bi to značilo dodatno spuštanje na pomenutoj lestvici i neki mesec pride u borbi za povratak na teniski presto.

Ako mu to može biti prioritet usred paralelnih napora da ponovo stigne Nadala u koloni pod nazivom Osvajači grend slemova. Trava u Londonu i tvrda njujorška podloga US opena neuporedivo su više Đokovićeva tertitorija nego Nadalova, pa niko neće ostati zatečen ako Beograđanin već na jesen izjednači na 22:22 u broju šampionsih naslova sa turnira Velike četvorke.

Istorija počela 2011. godine

Doskorašnji svetski broj jedan, prvi put je to postao u julu 2011. godine, tj tokom fascinatne sezone, završene sa tri grend slem pobednička trofeja (Australijan open, US open, Vimbldon) i pet šampionskih govora na Mastersima (Indijan Vels, Madrid, Rim, Majami, Toronto). Uz seriju od 41 slavlja u nizu, pre polufinala Rolan Garosa), računajući i pobede u Dejvis kupu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.