Sećanje na Rim pre 53 godine

Dva puta je stizala do finala (2000, 2012), na poslednjem EURO zaustavljena je u četvrtfinalu, a kada nije otišla na Mundijal 2018. to je bio znak za uzbunu.

„Ova reprezentacija rodila se iz razočarenja 2018. i sada su sa nama mnogi mladi igrači“, javno je nedavno priznao selektor Roberto Manćini, ostavljen da popravi štetu od propuštenog SP u Rusiji.

I proba da na ovom EURO, sa novim snagama i nekoliko preteklih starosedelaca, napravi nešto značajnije u istoriji devetostrukog učesnika kontinentalnih prvenstava. Još jednog takmičenja čiji start „azuri“ ne dočekuju u prvom ešalonu favorita, mada ih uvek treba držati na oku i očekivati neočekivano od tradicionalnih mahera za loptanje na rezultat, po cenu lepote, pa i čistote igre.

Ako ni zbog čega drugog onda zato što nisu kiksirali na tzv. malim utakmicama u „J“ kvalifikacionoj grupi, nego su sa maksimalnih 30 bodova pomeli Finsku, Grčku, Bosnu i Hercegovinu, Jermeniju i Lihtenštajn.

Nekada su za to zasluge pripisivane golmanu Donarumi, ponekad defanzivcima Bonučiju i Kjeliniju, katkad vezistima Bareli, Žoržinju ili Veratiju, povremeno centarforima Insinjeu, Kjezi ili Imobileu… jer sadašnja postava Italijana ima potencijala na svakom delu terena. Za početak za prvo mesto u grupi.

Za to im je potreban, pre svega, „trokorak“ na otvaranju EP u njihovom Rimu.

Švajcarci, takođe više „preferiraju“ svetske nego evropske smotre, pa se na prvim pojavljivala 11 puta i čak u sedam navrata probijala se do nokaut faze, što joj je bila misaona imenica na tri od četiri EURO.

Međutim, (od 2014. godine) selektor Vladimir Petković našao je „zlatnu nit“, a to mu se vratilo uparivanjem osmine finala EP 2016. i SP 2018.

Usledili su trka za ovo takmičenje i rezultatske oscilacije u oštroj konkurenciji D grupe, pa je kao prvoplasirana Švajcarska skupila samo bod više od Danske, odnosno plus tri u odnosu na Republiku Irsku, dok Gruzija nije mogla dalje od pretposlednjeg mesta a Gibraltar počeo i završio sa „nulom“.

Švajcarci igraju agresivno, disciplinivano, strljivo…i, pre svega, timski. Oslanjaju se na balkanske fudbalske gegove Džerdana Šaćirija, Harisa Seferovića, Granita Džake… i drugih potomaka stranaca naseljenih u zemlji podno Alpa.

Pride su njihovi brojni pečalbari dovoljno dugo na okupu u nacionalnom timu da poneke radnje mogu da obavljaju po automatizmu, pa su kao takvi viđeni u nastavku turnira, a onda je sve moguće.

Treće mesto na Mundijalu 2002. godine i evropsko polufinale iz 2008, na jednoj strani, odnosno silna preskočena velika takmičenja ili epizodne uloge na njima, svrstavaju Tursku u timove za koje nikada niste načisto da li će vas prijatno ili neprijatno iznenaditi.

Tako se i na svom petom EURO možda, bez većih problema, otisnu u nokaut rundu a možda spakuju kofere već posle prve faze.

Jer, nemaju superstarove u svojim redovima i umeju da budu žrtva sopstvenog mentaliteta, a, opet su kompaktni i takmičarski nastrojeni.

Pokazali su to u oba kvalifikaciona duela sa Francuskom, kada su aktuelne svetske prvake „tukli“ u Konji (2:0), a onda im uzeli bod u Parizu (0:0). I na posletku, završili kao drugi u H grupi, na samo -2 u odnosu na „trikolore“, a na bezbednoj udaljenosti od Islanda, Albanije, Andore i Moldavije.

Prednost ili slabost Turaka moglo bi da bude i to što nemaju izrazitog vođu na terenu, pa je tako za dirigovanje odbranom zadužen Čagla Sojundžu, u veznom redu se sve vrti oko Hakana Čalhanoglua, dok ofanzivu predvodi Burak Jilmaz.

Čelik, Demiral, Kabak, Tufan, Kokču… su tu da ih dopune, ali i oni umeju da iskoče u gro plan, pa selektor Šenol Guneš ima više prostora za manevar.

„Malom“ Velsu je ovo tek drugi izlazak u najvredniji evropski izlog, ali vredi više nego nečiji tuđi plasmani, pošto mu se nije desilo da se surovo prizemlji posle senzacionalnog polufinala na prethodnom EURO u Francuskoj, nego je ostao pod svetlima velike pozornice.

Četvrtfinalista (jedinog im) Mundijala iz daleke 1958. godine morao je dobro da se pomuči u kvalifikacionim borbama u izjednačenoj konkurenciji E grupe, ali je uspeo da se priključi Hrvatskoj u direktnoj „plovidbi“, za samo par zaveslaja ostavivši iza sebe ljute takmace za drugu poziciju – Slovačku i Mađarsku, dok je Azerbejdžan rano ispao iz te kolone.

Zbog optužbi za nasilno ponašanje prema više žena, Savez je u aprilu, bez pardona, smenio legendarnog Rajana Gigsa i selektorske komande predao njegovom pomoćniku Robertu Pejdžu, a ovaj ostao na istom fudbalskom putu. Odnosno, oslonio se na momke sa kojima je već sarađivao, kao pomoćni trener.

To znači da od Velšana opet treba očekivati agresivan fudbal, sa puno presinga i duela, kako se to radi u engleskoj Premijer ligi, odakle je gro reprezentativaca.

Pa i alfa i omega ovog sastava Geret Bejli, čija su strast igranja za državni tim i vrhunski igrački kvalitet esencija velških uspeha. Juventusov veznjak Aron Remzi je tu da samo kao izuzetak potvrdi pravilo.

Raspored mečeva

1. kolo
2. jun (Rim)

Turska – Italija   21.00

12. jun (Baku)

Vels – Švajcarska              15.00

2. kolo
3. jun (Baku)

Turska – Vels      18.00

16. jun (Rim)

Italija – Švajcarska            18.00

3. kolo
4. jun (Baku)

Švajcarska – Turska          18.00

20. jun (Rim)

Italija – Vels        18.00