Foto: Svetska atletska federacijaLude trke, ludi rezultati, podvizi, čuda… sve su to dodaci bez kojih nema pravog opisa dostignuća Elzana Bibića ovog leta.
Postao je apsolutni juniorski vladar srednjih pruga Srbije. Niko pre njega u tom uzrastu nije trčao 5.000 metara za 13:44,25 (Lomža – Poljska), 3.000 za 7:51,51 (Bergen – Norveška) i 1.500 metara za neverovatnih 3:37,79 u Zagrebu na Hanžekovićevom memorijalu. Pre 40 godina još uvek seniorski kralj kilometra i po Dragan Zdravković u Karlovcu je štopericu zaustavio na 3:42,2. Četvrtog dana septembra, Bibić je u svemirskoj konkurenciji zagrebačke trke zauzeo tek 13. mesto, ali i to mu je bilo dovoljno za zasedne na tron namenjen najbržem juniora Srbije svih vremena. Vreme 3:37,79 je i treći seniorski rezultat istrčan ikada u našoj zemlji, ispred su samo Zdravković (3:34,85) i bivši učenik Rifata Zilkića, Darko Radomirović (3:37,52). O ovom rekordu skoro da je baš sve rečeno osim toga kako se oseća atletičar koji dolazi na trku sa samo jednim ciljem, da sruši fantastičan rekord velikog trkača, a za tako nešto ima samo jednu priliku. Bibić je u Zagrebu poslednji put trčao na stazi kao junior (8. januara 2019. proslaviće 20 rođendan). Pretežak je to samar za nejaka leđa, ali lagan za jake karaktere i najbolje sportiste, a Bibić sve to jeste.
* Doputovao si u Zagreb dan pre trke. Šta radi sportista koji je sebi postavio visok cilj 24 časa uoči velike trke?
– Koliko sam bio nestrpljiv pokazuje i to da sam veče pre trke trenirajući na stadionu zaboravio kada ide poslednji autobus koji prevozi atletičare do hotela. Onda vidim da je na stazi Amel Tuka, sačekam ga da završi obaveze i u njegovim automobilu nešto kasnije vratim se nazad u hotel. Nismo pričali o atletici. Nemam taj običaj da osim sa trenerom i svojim timom razgovaram o trkama koje me čekaju.
* Kako je protekao dan trke?
-Svi smo bili u istom hotelu, znači i Kenijci. Teško ih je razlikovati, dok smo gledali kad imamo letove za povratak kući prišao sam Ilajdži Manangoiuu. Stvarno sam mislio da je to svetski prvak iz Londona na 1.500 metara prošle godine, obzirom da ga odranije poznajem. Drugi Manangoi, DŽordž pokazao mi je pravog, koji se nalazio pored njega. Razmenili smo nekoliko neobaveznih reči, ništa više. Po dolasku autobusa na stadion preselio sam se na tribine, želeo sam da uživam u trkama koje su prethodile mojoj i baš sam uživao. Oduševile su žene na 3.000 metara, gde je Kenijka Regenruk išla brže od važećeg rekorda mitinga. Bio je to dobar način punjenja baterija, gledao sam šta se dešava na stazi i razmišljao o sebi i svojoj trci. Kad je došlo vreme za zagrevanje delovao sam opušteno, to što su na startu bili veliki atletičari, osim Manangoia, braća Ingebrigtsen, Filip i Henrik, Etiopljanin Kejelča, Iguder iz Maroka i ostali, nije mi skratilo noge. Poštujem svetsku elitu, ali sam i svestan da moje mogućnosti nisu male. Uostalom, znam sam zbog čega sam došao u Zagreb i da je to konkurencija koja ne može da mi odmogne. A čitav dan pljuštala je kiša nad Zagrebom, prestala je uoči samog početka moje trke. Bili su idealni uslovi na stazi, temperatura plus 18, sve što je potrebno da bih uspeo bilo je tu.
* Trener Rifat Zilkić ponavljao je da do Zdravkovićevog rekorda vodi taktika koja se zasniva na trčanju uz bok Henrika Ingebrigtsena. Koliko u tome ima istine?
– Na neki način – da, ali… NJegov lični rekord je negde na 3:35, ali na ovakvim trkama to ne mora ništa da znači. Rezon je da će on biti na granici svog rekorda ili tek nešto malo slabiji. Međutim, svaka trka je nova priča. Najviše se koncentrišem na prolazna vremena. Ona kažu sve, u kojem pravcu se kreće trka, ali i koliko je ko spreman. Odmah mi je bilo jasno da, recimo, bolji od braće Ingebrigtsen, Filip, neće biti na nivou svog najboljeg ostvarenja, znači na 3:30. Držao sam se nešto sporije druge grupe sve vreme osećajući da je to ritam koji bez problema mogu da pratim. Dobro je kad sebe poznaješ, tad najbolje odrediš granice, a onda je sve mnogo lakše. Jesam u početnih 200 metara poleteo, ali na vreme shvatam da mi je to brzo, pa sam dozvolio Ilajdži Manangoiu i Šveđaninu Berglundu da me obiđu. Istog trenutka bilo mi je jasno sam da sam pogodio ritam trke, i da je to – to.
* Rezultati trke na 1.500 metara čekali su se više od 45 minuta. U televizijskom prenosu se stekao utisak da si ulaskom u cilj znao da je juniorski rekord Srbije pao?
– Jesam, ali kako se elektronski sat na stadionu po prolasku pobednika Manangoia nije zaustavio razmišljao sam samo o rezultatu koji sam istrčao. Nije isto 3:41 i ispod 3:40.
* Gde čekaš rezultate i od koga saznaješ da si „leteo“ stazom?
– Ostao sam na stadionu da istrčavam. Već su se završile sve trke, a kako sam bio ubeđen da sam novi rekorder, ne i sa kojim rezultatom, mislio sam da postavljanje ličnog rekorda podrazumeva i odlazak na doping kontrolu. Nisam bio u pravu. Nije prijatno dugo čekati, posebno tako važne rezultate. Moj menadžer Marko Vasić ima prijateljicu u Zagrebu koja mi je sve vreme bila na usluzi. U jednom trenutku video sam je kako mi se približava sa osmehom, i kaže – USPELI SMO! Da sam rekord postavio, to sam znao, ali kad sam čuo rezultat, e tad noge samo što mi se nisu odsekle. Neverovatan i neobjašnjiv osećaj je kad čujete da ste trčali 3.37,79. To je tako brzo, možda u ovom trenutku i za mene neočekivano, ali ništa nije slučajno. Sa ovim rezultatom otvaraju mi se vrata velikih mitinga, nadam se uskoro i trka u okviru Dijamantske lige.
Bekele, El’ Geruž i Barega
Sa većinom svetskih vedeta na srednjim distancama Bibić je već imao okršaje. Evo šta misli o sadašnjim zvezdama i koga posebno ceni iz prošlosti: „Jakob Ingebrigtsen je zaista sjajan. Mlađi je od mene godinu i osam meseci, a već je dvostruki seniorski evropski prvak sa ovogodišnjeg šampionata u Berlinu (1.500 i 5.000). To što je postigao je veliko i prijatno iznenađenje. Od aktuelnih trkača najbolji je Salemon Barega iz Etiopije. On me je takođe iznenadio, doduše, neprijatno kad nije uzeo medalju prošle godine na Svetskom prvenstvu za seniore u Londonu. Mislim da je najbliži svetskom rekordu Bekelea na 5.000 metara. Pre 20 dana na završnom mitingu Dijamantske lige u Briselu postigao je četvrti rezultat svih vremena (12:43,02). S njim sam se prvi put na stazi susreo pre dve godine na Svetskom prvenstvu za starije juniore u Bidgošću, kada sam prvi put u životu trčao 5.000 metara i zauzeo osmo mesto sa tada rekordom Srbije za mlađe i starije juniore (13:51,40). Pobednik te trke bio je upravo Barega, trčao je sjajnih 13:21,21. Od nekadašnjih asova najviše cenim Kenenisu Bekelea i Hišama El’ Geruža“, kaže fenomenalni Bibić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
