Foto: STARSPORT

Crno-beli jesu izgubili šansu, kolo pre kraja, da se plasiraju među osam najboljih, ali na osnovu viđenog u hali „Aleksandar Nikolić“ napredak i kohezivnost u samoj igri su evidentni. Partizan je bio konkurentan svim rivalima u grupi E (Ritas, Monako, Alba), shodno pojačanjima koja su dovođena postepeno (Stefan Janković, Renfro, Nikola Janković), igrački je napredovao u svim važnijim segmentima, približivši se tako opciji „nagazne mine“ za bilo kojeg rivala u polufinalu plej-ofa ABA lige.

Ritas je zapravo bio personifikacija budućeg protivnika u polufinalnoj seriji, tačnije najvažnijoj fazi sezone za crno-bele. Litvanci su umešno kažnjavali sve propuste u odbrani Partizana, tehničke i fizičke limite crno-belih u napadu, kao i još uvek prisutan oblik neuigranosti, koji se možda najbolje video u poslednjem napadu gostiju. Naviku da odluta i preseli se u neki svoj film, bez obzira na značaj situacije, Marinković je pokazao i na 2,4 sekunde pre kraja meča. Lendejl je želeo da mu pomogne, ostavivši svog rivala samog na tri metra od koša, što je iskusni Parahutski znalački iskoristio.

– Bilo je dosta situacija tokom utakmice u kojima smo mogli da sprečimo da se nađemo u poziciji da odlučuje jedna lopta, ali tako se desilo. Na kraju je bio problem u komunikaciji, nisam ispratio čoveka kako treba. Kažem, ovo je moja greška. Napravili smo mnogo loših poteza u prvoj četvrtini. Primili smo 30 poena i jednostavno smo bili u debelom zaostatku. To je bila pozicija u kojoj nismo smeli da se nađemo. Na kraju smo prišli, poveli, ali smo uprskali stvar. Morali smo da odbranimo poslednji napad, to je moja greška. Preuzimam odgovornost – samokritičan je bio Lendejl, koji je sa osam vezanih poena, sve na asistencije Renfroa, bio najzaslužniji za rezultatski povratak crno-belih.

Dokazanom i iskusnom Trinkijeriju verovatno je posle duela sa Ritasom jasnije koliko defanzivnih, ali i problema u napadu njegov tim ima zbog nedostatka proverene četvorke. Italijan u Lendejlu vidi najbolje rešenje, uprkos tome što je po igračkim karakteristikama i navikama Australijanac ipak centar. Nikola Janković ga još uvek nije uverio da može biti tačka oslonca u samom reketu, dok je Stefan Janković predaleko od opcije startnog krilnog centra. Njegov broj nepromišljenih poteza na meču i dalje je neverovatan (duel sa Ritasom završio sa pet faulova), šut nekonstantan, a prodor prosečan, prevashodno zbog načina vođenja lopte i polaska u dribling. Trinkijeri često pokušava da raspored u napadu poboljša spuštanjem Sija na četvorku, ali u takvim situacijama gubi na snazi i čvrstini u reketu i prilikom preuzimanja pod košem. Ukoliko na umešan način reši jedan od krucijalnih problema, Trinkijeri bi zaista mogao da bude u pravu, odnosno njegova sentenca u vezi sa prelomnom tačkom u sezoni poprilično tačna.

Koban zicer u Monte Karlu

Uprkos porazu od Ritasa u Beogradu, Partizan bi ostao u igri za Top 8 pred poslednje kolo, da je kojim slučajem u Monte Karlu Stefan Janković pogodio zicer za plus pet u poslednjim sekundama meča protiv Monaka. Crno-beli su u tom slučaju mogli da iznivelišu poraz u Beogradu od francuskog predstavnika, odnosno budu bolji u međusobnom skoru: „Mnogo su nam značile te utakmice u Evrokupu, posebno u regularnom delu posle promene tri trenera. Otkako je došao Andrea Trinkijeri imali smo dobre partije u Top 8, ispostavilo se da nas je šut u Monte Karlu… Nije to odlučilo na kraju, morali smo mnogo ranije da završimo sa pet i više, nije sve u poslednjem šutu ovde, nismo preuzeli, jesmo pogrešili, bilo je loše komunikacije… Svi misle da je to ključ, a ključ je 30 poena u prvoj četvrtini – odredio je Marinković dve krucijalne tačke (Monte Karlo i prvih 10 minuta meča sa Ritasom) kao ključne u eliminaciji u Top 16 fazi Evrokupa.

Povezani tekstovi