Tavla – Igra koja spaja

Jedan naspram drugog poteze povlače dvojica duboko zamišljenih igrača. Umesto figura ispred svakog je 15 žetona, u Pazaru kažu dugmadi ili puljki i dve kockice, slične ili iste koje se koriste u jambu. Takmičar baca kockice i u zavisnosti od brojeva koje je dobio prelazi žetonom preko 12 polja, koliko ih je na obe strane. Pobednik je onaj ko prvi ukloni svih 15 žetona sa table. Igra se zove TAVLA i ovo bi trebalo da je njena suština, iako bi je svaki igrač sigurno mnogo bolje, šire i dublje objasnio.

Nije mnogo medijski raširena, ali je atraktivna. Kad se s njom prvi put susretnete rekli biste, zato što se u njoj kao rekvizit koristi kockica da je faktor sreće dominantan, a nije, iako se ne može u potpunosti zanemariti.

Strategija, taktika, analiziranje pozicije, snalaženje kod protivnikovih kontraudara, sve to zastupljeno je u tavli i čini je misaonom igrom koja se velikom brzinom primila na prostoru Bosne i Hercegovine i Makedonije, u poslednje vreme i u Srbiji. U Novom Pazaru ima veoma dugu tradiciju. Pionir tavle bio je Derviš – Dedo Čavić. Još 2001. godine pokrenuo je turnir koji je 20. aprila ove godine, za Dan grada, doživeo svoje 18. izdanje. U njegovu čast i nosi naziv Memorijal „Derviš Dedo Čavić“.

Varijanta ove igre raširena u čitavom svetu je BEKGEMON. U nekim spisima se kao zemlja porekla navodi Egipat, negde Persija, a zovu je i kraljevskom igrom iz Ura u Mesopotamiji. U drevna vremena bila je dostupna isključivo višim slojevima, danas osim što je popularna među elitama širom sveta pristupačna je svima.

Šta je ono što razlikuje bekgemon od tavle? U tavli ne postoji kocka koja donosi duplirane poene, igrač ne može da izgubi tri boda ako ostane u protivničkom polju i u tavli važi pravilo taknuto – maknuto, dotaknuti žeton mora da se pomeri, dok u bekgemonu igrač može da menja potez sve dok ne podigne kockice s ploče.

Mesto dešavanja 18. „Memorijala Derviš – Dedo Čavić“ bio je novopazarski hotel „Atlas“. U njemu je dan ranije, 19. aprila održan i prvi međudržavni meč reprezentacija Srbije i BiH u bekgemonu na devet tabli. Iako nezvaničan ostaće zabeleženo da je Bosna i Hercegovina pobedila 5:4. Beograđanin Sava Nadaždin za sebe bez ustručavanja kaže da je najbolji bekgemonaš Srbije, iako je izgubio svoj meč protiv selekcije BiH, a nije se proslavio ni dan kasnije kao tavlaš, zauzeo je 44. mesto sa samo jednom pobedom u pet partija.

– Koliko znam bio je ovo pri reprezentativni meč. Nas trojica, Stanko Vujičić, Nikola Krstić i ja dosta dugo se okupljamo u kafani Polet, stari kraj Beograd, svake subote u 11 sati. Igramo bekgemon, tavlu nikada. Jednom mesečno nastupamo i na turnirima, imamo iskustva, ali ovo nisu bili moji dani. Izgubio sam reprezentativni meč, izgubio ga je i Erduan Jablaničanin, iako je vodio 7:2. Da smo bili na svom nivou i ukupni rezultat bi bio drugačiji – reče Nadaždin.

Dan kasnije bekgemon je ustupio mesto tavli. Nadmašen je prošlogodišnji broj učesnika (44). Za naslov najboljeg u pet kola po švajcarskom sistemu nadmetalo se 48 tavlaša iz Novog Pazara, Beograda, Sarajeva, Mostara, Travnika, Donjeg Vakufa, Brčkog, Konjica, Jablanice, Tetova i jedan takmičar iz Turske. Drugi put u istoriji turnira pobedio je Samid Dedaković iz kluba Brezovo Polje iz Brčkog.

U svih pet partija je pobedio sa poen razlikom 25:5, drugo mesto pripalo je Elviru Eminbegoviću iz Tavla kluba Dedo 501, koji je kao i Dedaković ostvario pet pobeda, ali sa skorom 25:11, dok je treće mesto pripalo Mehmedu Ugarku iz kluba Vatrogasac iz Donjeg Vakufa sa četiri pobede (23:9). Prošlogodišnji pobednik Erduan Jablaničan, prvi čovek kluba Dedo 501 iz Novog Pazara, nije uspeo da odbrani titulu, završio je na 29. mestu sa dve pobede.

– Da je teže odbraniti titulu nego je osvojiti pokazalo se i na mom primeru. Ne tražim alibi, nije ni potreban, važno je da se isplatilo što sam dosta vremena potrošio na organizaciji i zaista sam ponosan na ono što činimo svi ovih godina. Ko voli tavlu mogao je da uživa u vrhunskoj konkurenciji i isto takvim partijama. Turnir je postao međunarodni sa rekordnim brojem učesnika, a bilo bi ih i više da se nije održao u vreme Uskrsa, pa su iz tog razloga izostali već dogovoreni dolasci igrača iz Hrvatske (Zagreb i Šibenik) i Slovenije (LJubljana i Celje). Živim za dan da nas bude stotinu i više, a kao večiti jugonostalgičar učiniću sve da se u Novom Pazaru okupe tavlaši iz svih bivših republika Jugoslavije. Drago mi je da su nam prvi put došli prijatelji iz Beograda i da smo se načelno složili da pokrenemo inicijativu za osnivanje Bekgemon saveza Srbije – rekao je Jablaničanin.

On je dodao je njihov cilj da povećaju broj turnira i pokrenu ligaško takmičenje, što će dovesti do popularizacije ovog sporta.

– Kad se samo setim da je sve krenulo našim posetama Donjem Vakufu i njihovim dolascima u Novi Pazar, zaista smo postigli mnogo. Siguran sam i da bi Dedo Čavić da je živ bio ponosan na ovo što činimo za grad i igru čiji je on bio pasionirani protagonista – dodao je on.

Iz Mostara je stigla ekipa Starog grada. Među njima bio je i Damir Batlak ( 3 pobede, 19:18). „Preferiram bekgemon. Mnogo je interesantniji od tavle. Nekako ima više draži u toj igri. Što se tiče reprezentativnog meča bio je nezvaničan i prvi koji su dve selekcije odigrale. U timu BIH nisu bili najbolji igrači, a kako naše domaćine dobro poznajemo obzirom da smo česti gosti Novog Pazara, drago nam je da smo imali priliku da se družimo i sa bekgemonašima iz Beograda. Nadam se da ćemo druženje nastaviti kroz turnire“, reče Batlak.

Pehar i za poslednjeg

Pobede i porazi sastavni su deo svake igre. Za razliku od nekih drugih takmičara tavlaši, odnosno bekgemonaši važe za izuzetno duhovite ljude koji na gubitak partije retko kada gledaju tragično. Zato se već četiri godine čuva tradicija nagrađivanja poslednjeg na tabeli, kojem se kao uspomena nepovratno poklanja minijaturni pehar. Naravno, svi ga rado prihvataju, a ove godine otišao je u ruke Amera Čohadžića, člana kluba DŽevad Salčinović Šajna iz Fojnice. Turnir je završio bez bodova (9:25).