Duga, lepa i uspešna je tradicija biciklizma u Novom Pazaru.
Jedan od onih koji nikako ne može da se mimoiđe kada se povede reč o ovom sportu je Bajram Kolašinac (56). Od 1985. do 1990. godine vozač beogradskog Partizana i reprezentativac Srbije, u tom periodu bio je učesnik najznačajnijih trka, a od 2000. godine bavi se trenerskim poslom. Prvo je zajedno sa Hazbijom Hukićem radio u BK Novi Pazar, da bi 2010. godine osnovao Trnavu, danas najuspešniji novopazarski biciklistički klub.
– Na ideju da krenem sa „Trnavom“ došao sam posle nepoklapanja mojih i Hukićevih ideja. Naravno, on je sjajan čovek i veliki biciklista s kojim imam izuzetne prijateljske odnose, ali tada se pojavila jedna sjajna generacija u Novom Pazaru, sa Čašićem, Mavrićem, Ibrahimovićem i Alićem, on ih je otpustio, a ja sam verovao da su veliki talenti. Razišli smo se samo u sportskom smislu, a kako bez ovog sporta ne mogu odmah sam postavio na noge „Trnavu“ – stavlja nam do znanja da nije pogrešio, Bajram Kolašinac.
O „Trnavi“, klubu iz istoimenog prigradskog naselja, čije su prostorije ispod obronaka planine Rogozne, priča sa oduševljenjem. „Mali smo klub, bolje rečeno idealna odskočna daska za veće klubove. Svojevremeno smo imali Almina Hodžića, bio je mnogo ispred danas uspešnog vozača Adrije, Dušana Rajovića. Nažalost, zbog nestašluka nije više u biciklizmu. Trenutno su u žiži tri naša vozača, moj unuk Admir Kolašinac (2001), koji je krajem prošle godine pojačao Partizan, ali će po programu njihovih trenera sve vreme i dalje raditi sa nama u Trnavi, Nermin Ćatović (2002) i Amin Salković (2003). Kad stasaju put ih vodi dalje, nemamo alternativu da ih zadržimo, a ne bi ni bilo fer prema njima“, kaže Kolašinac. Budžet „Trnave“ je više nego skroman, na godišnjem nivou iznosi između 300 i 400.000 dinara i nije čudo što ne može da zadrži talentovane bicikliste. „Admir je od crno-belih dobio bicikl čija je vrednost 3.500 evra, što mi ni u snu ne bi mogli da mu priuštimo. Sledeće godine njegovim putem će Nermin Ćatović, dok će Salković još neku godinu podizati ugled Trnave. Ove godine sa radom kreće nova talentovana generacija klinaca, rođenih 2005, 2006. i 2008. godine. Imamo 10 do 15 sasvim odgovarajućih bicikala za taj uzrast. Mnogo nam znači pomoć koju dobijamo od Biciklističkog saveza Srbije, finansijska, ali i u potrošnom materijalu, gumama, lancima i ostalom. Dobijamo je isključivo po osnovu rezultata, da ih nije ne bi je ni bilo“, dodaje trener i osnivač kluba.
Za „Trnavu“ kalendarska godina bolje nije mogla početi. Krajem januara, Nermin Ćatović se u ambijentu Srebrnog jezera ovenčao titulom prvaka Srbije u ciklo krosu. Reč je o disciplini koja se događa u zimskim mesecima, onda kada vožnja na drumu nije moguća. Odvija se u najlepšim predelima naše zemlje.
– U svetu je to dugo popularna grana biciklizma. Kod nas se pre par godina izborila za svoje mesto. Kod nje je važna koliko brzina kojom se bicikl vozi, toliko i veština savladavanja prepreka. Takmičenje se odvija na različitim podlogama, travi, snegu, nekad uz ili niz stepenice, pri čemu ako neku prepreku, prirodnu ili veštačku, takmičar nije u stanju da pređe vožnjom uzima bicikl u ruke ili ga stavlja na leđa i na taj način je savladava. Pozitivno je što imamo odlične uslove za pripremu ove discipline, tereni u okolini Novog Pazara su idealni za treniranje. Prošle godine titulu je osvojio Admir Kolašinac, ove Nermin Ćatović, što samo pokazuje koliko smo u kadetskoj konkurenciji ispred drugih u ciklo krosu – kaže Kolašinac.
Trener „Trnave“ s ponosom ističe najveća dostignuća svojih biciklista. „Prošle godine na Olimpijskom festivalu mladih (EYOF) u Đeru (Mađarska), u konkurenciji 200 najboljih biciklista tog uzrasta Admir Kolašinac plasirao se na 25. mesto. To je vrhunski rezultat, kao što je i pobeda mog tima u Kupu Srbije, i to u konkurenciji mnogo moćnijih klubova, Partizana, čačanskog Borca i drugih. U tom takmičenju Admir Kolašinac je u krajnjem plasmanu pobegao drugoplasiranom za neverovatnih 100 bodova“, oslikava dominaciju svojih biciklista, Kolašinac.
Tim Trnave i u 2018. godini očekuju važni izazovi, kao i Admira Kolašinca, kog i pored prelaska u Partizan svi i dalje doživljavaju kao svog klupskog druga. „Na leto nas čeka EYOF u Buenos Ajresu. Na programu će biti dve trke, drumska i planinska. Kolašinac je neustrašiv, a to je najvažnija osobina u planinskom biciklizmu, u brdima i na spustu. Da bi se tamo pojavio moraće da ispuni kriterijum UCI (Svetska biciklistička federacija), a to je da u jednoj visokorangiranoj trci, recimo, „Trci mira“ u Češkoj bude među 10 najboljih. Od domaćih takmičenja stalo nam je da odbranimo pehar pobednika u Kupu Srbije, zato smo se i pojačali, pristupio nam je talentovani dečak iz Raške, Vuk Čorbić“, kaže Kolašinac.
Ni dva defekta mu nisu mogla ništa
Za današnje prilike zvuči neverovatno da je Bajram Kolašinac biciklizmom profesionalno počeo da se bavi tek u 21 godini.“Bio sam otkrovenje MOSI. Dugo sam se nalazio u vodećoj grupi drumske trke, ali nisam umeo da završim na pobedničkom postolju, zauzeo sam peto mesto. LJudi iz Partizana su primetili moje kvalitete i ubrzo sam postao njihov član. Iz perioda 1985 – 1990, dok sam vozio za crno-bele, izdvajam pobedu u Kupu Srbije, na brdskom republičkom prvenstvu u Valjevu i posebno 19. mesto u generalnom plasmanu „Trke kroz Srbiju“. Pamtim i MOSI u Rogatici 1987. godine. Drumska trka, a već na početku doživim defekt, pa na 30 km još jedan. Vozio sam na nizbrdici do cilja s gumom slabo zalepljenom i uspeo u cilj da uđem kao prvi. Sećam se kako me je u cilju grlio Hazbija Hukić, ni danas mi nije jasno kako sam uspeo prvi da prođem kroz cilj. Voleo sam brdovite staze i etape koje su se vozile u brdima, posebno one do Vršiča kod Kranja, koji je bio najveći i najlepši izazov za svakog biciklistu“, oživljava uspomene Kolašinac.
Na ramenima navijača
Bajram Kolašinac će se dok je živ sećati jedne trke i onoga što je doživeo po njenom završetku. „Bila je u to vreme poznata i konkurentna trka „Putevima AVNOJ-a“. U etapi do tadašnjeg Titovog Drvara doživim ovacije. Dugo sam se nalazio u begu, da bi me na kilometar od brdskog cilja dostigla grupa u kojoj bio i pobednik, čuveni Slovenac Valter Bonča. U cilj sam ušao kao sedmi, ali kad su videli crno – beli dres navijači Partizana odmah su dotrčali do mene, počeli da me grle, ljube, nosili su me na rukama. Od Udruženja navijača crno – belih iz Titovog Drvara tada dobijam monografiju grada koju i danas često s radošću kao dragu uspomenu prelistavam“, skoro suznih očiju otkriva ovu uspomenu Kolašinac.
Rnjaković, Papež…
Najbolji vozač u Srbiji s kim i protiv koga je vozio, po Kolašincu je, Mikoš Rnjaković. Lista biciklista SFRJ iz njegovog doba je nešto duža, na njoj je „Pazarski partizanovac“ stavio Draga Freliha, Bruna Bulića, Vinka Polončića, Valtera Bonču i Sandi Papeža, s kojim i danas održava kontakt.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
