Foto: Privatna arhivaNakon takmičenja u Novom Sadu, Obrenovcu i Jagodini, te osvajanja bronzane i srebrne medalje, Subotičanka Sandra Đorđević okitila se zlatom na Državnom prvenstvu u Čačku u fitnes bodibildingu, u kategoriji velnes.
Uspeh koji je postigla utoliko je veći ako se zna da je ovo bila njena debitantska sezona. Iako nije imala takva očekivanja, priznaje da se potajno nadala.
“Čovek se često nada. Kažu da je, kada izaberete da se nadate, svašta moguće. Pa sam tako i ja, dala sve od sebe da pretvorim nadu u stvarnost. Osećaj je neverovatan, posle mnogo truda, uspona i padova, srećna sam i jako ponosna na sebe što sam uspela da izdržim sam proces i, na kraju, što sam uspela da ostvarim ovakve rezultate”, kaže za Danas Sandra Đorđević.
Ova Subotičanka se od malih nogu bavila različitim sportovima, a danas je uspešan trener i nutricionista. Redovno trenira duže od 15 godina.
Kao neko ko je već imao dobro izgrađeno telo i navike za ovaj sport, Sandra kaže da je bodibilding došao kao logičan izbor, “sam od sebe”, ali ovakvi rezultati nisu, već je za njih bilo potrebno pet meseci intenzivnih priprema.
Kako objašnjava, tokom tog perioda pratile su je kalorije, makronutrijenti, a ishrana je morala da bude prilagođena stadijumu u kojem su se nalazili mišići, što je pratio njen trener za trening i ishranu.
“Trener mora da ima uvid u stanje svake nedelje što se tiče fizičkog izgleda i na osnovu njega koriguje ishranu i trening prema određenoj kategoriji u kojoj se takmičar takmiči. Trening je mnogo intenzivniji, detaljniji i zahtevniji nego što bi bio van priprema”, objašnjava Sandra.
Tako je trenirala između četiri i šest puta nedeljno, od 45 minuta do sat i po vremena, trudeći se da pomera granice snage, izdržljivosti, fleksibilnosti i kondicije.
“Pored težinskih i kardio treninga, radim na fleksibilnosti i veoma bitno za takmičenje, treniram poziranje, koje je po mom iskustvu, veoma teško i zahtevno”, ističe naša sagovornica.
Zbog toga joj je bio potreban i dobar trener pozinga. Sandra kaže da pozing ljudi obično “uzimaju zdravo za gotovo”, kao što je i ona na početku, da bi se vremenom pokazao kao mnogo teži od ishrane i treninga.
“Džabe sve ukoliko ne možete sudijama da prezentujete sve to kako treba po standardima. Ako sam nešto dobro uradila na početku svoje odluke da se bavim ovim sportom, to je bilo da uzmem vrhunskog pozing trenera. Na kraju priprema postoji nešto što se zove na engleskom ‘peak week’, što bi u prevodu značilo nedelja pred takmičenje. Tu su pripreme drugačije, manipuliše se vodom i solju, što mi je baš bilo teško, pošto se pije baš puno vode. Da bi mišići bili puniji, pred takmičenje se radi faza punjenja hidratima i polako se smanjuje unos vode, ali svi ovi postupci su individualni, a ne šablonski, zato imam i vrhunskog trenera”, kaže državna prvakinja u fitnes bodibildingu.
Sandra je izabrala da se takmiči u kategoriji velnes, jer najviše odgovara njenoj građi i izgledu kojem teži, a kako otkriva, kod ove, kao i kod bikini i bodi fitnes kategorija, najviše se pažnje obraća na samouverenost, prezentaciju i harizmu.
“Pored toga, konkretno u mojoj kategoriji, traži se jači izgled, veća mišićna masa sa domininatnijim donjim delom tela. Velnes kategorija je potekla iz Brazila i karakteriše je izgled njihovih devojaka. Takođe, pored mišićne mase, strukture tela, simetrije i balansa, traži se niži procenat masti. Sudije ocenjuju celokupan izgled, počev od tela, preko tena, kostima, nakita, frizure, traži se profesionalnost, dobra prezentacija i pozing. Dakle, celokupan utisak mora da bude jak da bi ste se istakli”, predočava Sandra.
Za to nije dovoljan samo trening, već i poseban režim ishrane. Sandra kaže da se uglavnom hrani izbalansirano, vodeći računa da u svakom obroku ima uključene proteine, masti i hidrate.
Od proteina najviše jede jaja, meso (pileće belo, junetina i riba) i mlečne proizvode kao što su gauda, feta, mocarela, grčki jogurt, a od hidrata pirinač, kinou, kus kus, testeninu, beskvasni hleb, ovsene pahuljice, voće i povrće, dok izvore masti pronalazi u maslinovom ulju, orašastim plodovima, lososu i avokadu.
“Kada nije sezona takmičenja, jedem raznovrsnu hranu koja je bogata nutrijentima, trudim se da maksimalno izbegavam nepotrebne ‘prazne’ ili kalorije sa previše sadržaja koji je meni nepotreban ili je štetan. Naravno, nisam uvek 100 odsto striktna. Kada je sezona i kada su pripreme u toku, izbor hrane se smanjuje, dok ne dođemo do samo nekoliko vrsta namirnica sa striktnim planom. Kada govorimo isključivo o bodibuildingu, ishrana je jako bitna, a u pripremama je jako rigorozna i nije najzdravija moguća, ali definitivno je zdravija od načina na koji se većina populacije danas hrani. U fazi priprema zahteva se striktno merenje unosa makronutrijenta i tempiranje istih, kako bi se na bini dobila najbolja moguća forma. Toliko je striktno da se u završnici pripreme unos soli meri u gram”, objašnjava zlatna Subotičanka.
Da bi sve to mogla da iznese, Sandri je od velike pomoći bilo to što je i sama trener i nutricionista, kako u pravilnom izvođenju vežbi, iskustvu i znanju o ishrani, tako i u načinu života koji vodi, a koji je bio kvalitetan temelj za takmičenje u bodibildingu.
Ipak, priznaje da je na početku bilo dosta padova, zbog čega ističe da su za bavljenje ovim sportom važni još upornost, disciplina i želja.
“Sve ukombinovano, što donosi ovo takmičenje, zajedno stvara jedan poseban teret koji morate naučiti da prihvatite, a to jedino uspete ukoliko stvarno želite da se bavite ovim sportom. Ishrana, nošenje hrane svuda izmerene i pripremljene, jaki treninzi koji se ponavljaju, uglavnom non stop jedno te isto, uz neke male korekcije. Pozing koji zahteva zadržavanje u nekim položajima koji su bili nemogući za mene na početku. I u ovom sportu se zahteva jaka mentalna snaga i izdržljivost koja se usput i gradi kada počinjemo da volimo sam proces. Naravno da sam imala periode kada sam želela da odustanem i jako sam ponosna što sam uspela da se izborim, zahvaljujući sebi prvenstveno, tako što sam uprkos padovima uvek postavljala pitanje da li ja to želim i digla sam se na noge”, kaže Sandra.
I nije se pokajala jer, kako i sama naglašava, fitnes kao stil života joj je doneo mnogo benefita u pogledu da uživa u svome telu, ima samopouzdanja, da se oseća srećno i jako fizički i mentalno, da je pokretnija, fleksibilnija, staloženija i zdravija.
Veliku podršku u celom procesu imala je i od svog partnera, porodice, prijatelja i trenera, koji su je motivisali i pratili na sva takmičenja, zbog čega kaže da je izuzetno počastvovana što je okružena takvim ljudima.
“Ljudi me uglavnom hvale i podržavaju i traže savete i podršku. Kada je bodibilding kao takmičenje u pitanju, taj ‘suvi’ i mišićavi izgled za binu, koji je inače neodrživ kao takav kroz celu godinu, ne sviđa se svakome i postoje i negativni komentari, ali to je normalno u svemu što radimo, nekome se to neće svideti”, iskrena je naša sagovornica.
Kada su u pitanju stereotipi i predrasude, Sandra kaže da se s njima nije mnogo susretala, ali da je na primer uočila da je pojedinim muškarcima čudno ili neprihvatljivo da ih trenira ženski trener.
Nasuprot tome, udvarača ima i previše i pokušavaju da joj priđu, ali za Sandru postoji samo njen partner sa kojim deli iste životne vrednosti i ciljeve.
“Imam dugogodišnjeg partnera koji je uvek tu za mene i podržava me, on se isto kao i ja ceo život bavi sportom i trenira. Pošto imamo identičan stil života i živimo zajedno, jedemo identično i sami pripremamo sve obroke kod kuće. Njemu je jako bitno da trenira pošto je njegov posao da bude za računarom dugo vremena, tako da oboje često boravimo i zajedno treniramo u teretani”, poručuje Sandra.
Mitovi
Sandra kaže da, kao i svuda, mitovi i stereotipi postoje kako u rekreativnim težinskim treninzima, tako i u takmičarskom bodibildingu.
“Na primer, ljudi koji se bave bodibildingom nisu fleksibilni, bodibilderi su neinteligentni, protein je loš za bubrege, ljudi misle da će da imaju velike mišiće ako dižu tegove, pogotovo se žene boje velikih ruku. Najčešće sam imala situacije da ljudi zahtevaju da rade trbušnjake non stop kako bi im se ‘salo istopilo na stomaku’ ili ‘želim da smršam oko struka da se vide trbušnjaci, a grudi i zadnjica da ostanu ovakvi’. To je jedan od mitova, gde ljudi misle da se mast gubi na određenoj regiji koju treniramo, što je nemoguće. Kod ishrane i dalje postoje ljudi koji jedu živa jaja, jer ‘ako ispečeš, ubiješ sve u njemu’, a naučno je dokazano da nije tako, već nasuprot tome, nauka tvrdi da mnogo više benefita donosi njegova termička obrada. Isto se može čuti ‘on je debeo, on će salo pretvoriti u mišić, njemu je lakše”, jedan od mitova gde ljudi misle da se salo pretvara u mišić ili ‘on sada trenira, to će sve da se opusti i pretvori u salo kada prestane’, nemoguće je da se mišić pretvara u salo i obrnuto. Mnogi asociraju treniranje u teretani sa obaveznim korišćenjem suplementacije kao dodacima ishrani, ‘a to moraš da uzimaš, protein, kreatin..’ ne moraš i slično”, kaže Sandra Đorđević.
Sandra kao trener
Sandra drži treninge onlajn ili uživo u Subotici, uglavnom rekreativncima i sportistima, trudeći se da ih upozna sa fitnesom i ukaže da je to mnogo više od samog treninga i ishrane, odnosno jedan stil života koji podrazumeva i disciplinu, fizičko i mentalno zdravlje, snagu, terapiju, mir i stabilnost, samouverenost, ravnotežu, transformaciju i lični razvoj osobe.
“U ubrzanom svetu, gde imamo mnogo izazova vidim, sebe kao nekoga ko pokušava malo da uspori ljude koji jure za raznim prioritetima zanemarujući sebe i svoje zdravlje i pokuša da ih nauči, podseti i motiviše da je bitno izabrati šta će jesti ili popiti, da ih edukujem koliko trening sa težinama donosi benefita i da to uloženo vreme nije uzaludno i da je bolje uložiti vreme u trening i ishranu nego u borbu sa raznim bolestima koje nastaju kada to sve zanemarimo. Jako posvećeno, savesno i ozbiljno radim i shvatam svoj posao, pomažem i podstičem ljude da ne koriste svoje telo samo da žive već i da uživaju u njemu”.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
