Zašto godinama derbi ne može da prođe bez uvreda s obe strane? 1Foto: Starsport

Dok je na tribinama, silom prilika, bilo mirno, na terenu su se čule psovke dvojice trenera, na srpskom i italijanskom jeziku, upućene igračima i sudijama, a uvredljivi povici stizali su čak i iz lože.

Gol tek punoletnog Partizanovog igrača Filipa Stevanovića (18), debi u derbijima Zvezdinog talenta Strahinje Erakovića (19), skoro da niko više ni ne spominje već se sve svodi na omalovažavanje protivnika, sudije, pa čak i Fudbalskog saveza. Verbalni napadi van terena počeli su još prošle nedelje, a nastavljeni su posle utakmice tvrdnjama direktora Partizana Miloša Vazure da je „sudija na poluvremenu dobio poziv koji se ne odbija“, kao i njegovog kolege iz suprotnog tabora Zvezdana Terzića da je „Zvezda morala da pobedi ovakav nikakav Partizan, najslabiji u njegovoj istoriji“, uz „poziv institucijama ove zemlje da reaguju jer neko štiti crno-bele, pošto je sve dosuđeno u njihovu korist“.

U zamku omalovažvanja protivnika često upadnu i fudbaleri, a ponekad i članovi njihove uže porodice, poput Snežane Filipović, supruge kapitena Zvezde Milana Borjana, koja se na društvenim mrežama redovno obračunava sa simpatizerima Partizana u kome je svojevremeno bila direktorka marketinga.

Sociolog sporta Dragan Koković objašnjava za Danas da se pogrešno misli da navijačka agresija dolazi sama od sebe, a da uprave klubova nemaju svest o tome kakve poruke šalju kada se javno obraćaju agresivnim ili uvredljivim tonom.

– U nedelju nije bilo navijača, ali se dokazalo da nisu samo oni ti koji izazivaju probleme. Nije bilo publike, ali je bilo mnogo agresivnosti. Čak su se u televizijskom prenosu Iz lože čuli povici: „Cigani, Cigani“, koji su imali za cilj da vređaju arbitra i drugu stranu. Kako tokom meča, tako i posle njega, videli smo verbalnu agresiju, koja se nažalost sve češće dešava pored one neverbalne na terenu. Rukovodioci klubova su pokazali da umeju da naprave problem čak i kada se adrenalin sa terena ne prenosi na publiku jer su tribine prazne. Osim na terenu u nedelju nije trebalo da bude nikakvog naboja okolo jer je stadion bio prazan  – priča Koković.

Profesor koji je sa hrvatskim sociologom Srđanom Vrcanom utabao put sociologiji sporta na ovom prostoru ističe da uprave večitih rivala svojim ponašanjem ne samo da stvaraju negativnu sliku o domaćem fudbalu već i smanjuju interesovanje za taj sport neostrašćenih navijača.

– Sve to ostavlja ružnu sliku, utiče na to da se narod sladi tim ružnim rečima, a sve je manje zainteresovanih onih iskrenih ljubitelja fudbala. Kad vidim ko se sve javlja, ko komentariše i na koji način priča o protivniku, to je samo još jedan dokaz da se moraju harmonizovati odnosi dva najveća kluba, inače neće biti dobro za naš fudbal. Vrlo često ne misle o posledicama. Ako se adrenalin sa terena prenosi na publiku, kad su pune tribine, verbalna agresija funkcionera se takođe prenosi na navijače koji to upijaju kao legitiman stav – dodaje Koković.

Rešenje problema moglo bi da leži u odgovornosti onih koji omalovažavaju ili klevetaju rivala.

– Oni su akteri koji bi uvek morali da budu svesni svoje odgovornosti. Morali bi da budu čak pozvani na odgovornost kada je u pitanju verbalna agresija, kao i način ponašanja kada je u pitanju neverbalna komunikacija. Nisu svesni koliko to odbija ljude koji nisu ostrašćeni, ali imaju simpatije prema Zvezdi, Partizanu i domaćem fudbalu uopšte. Ranije se jedva čekao derbi, ali je zbog takvog obrasca ponašanja i jednih i drugih izgubio status posebne utakmice. Derbi nije više viteška utakmica. Sad je samo bitno osvojiti bodove na bilo koji način i kao da su sva sredstva dozvoljena – ističe Koković.

Srž problema po njegovom mišljenju leži u tome što je kvalitet Superlige (pre)slab, pa se trka za titulu maltene predstavlja kao borba na život i smrt.

– Sve je to znak da naša liga nije uravnotežena već godinama, samo se Crvena zvezda i Partizan bore za titulu. Sigurno je da je komercijalni efekat vrlo bitan. Ako ne odete u Evropu, u Ligu šampiona, propala je sezona i to bez dileme izaziva ovakvu vrstu napetosti. Inače je naša liga nakaradna sa 20 klubova. Dovoljno je pogledati hrvatsku ligu sa 10 klubova gde odigraju jedni protiv drugih nekoliko puta, ali se ipak izrodi neki kvalitet – zaključuje Koković.

Teraju umesto da čuvaju navijače

– Oni kao da nisu svesni šta čine fudbalu u ovoj situaciji kada korona preti da uništi sport. Prenosi sportskih mečeva su u velikom padu po gledanosti od kako je počela korona virus i velike kompanije su se zbog toga uplašile. Sport sa praznim tribinama nije više primamljiv kao ranije, a veliko je pitanje i šta će biti kada prođe pandemija. Gledanost je sve manja i manja i treba se boriti da se pravi navijači sačuvaju, a ne da se odbijaju. Sportu preti velika opasnost kao i svim drugim granama privrede. Idu teška vremena i zbog toga bi takođe morali da u svakoj situaciji razmišljaju o svojim postupcima – navodi Dragan Koković.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.