Iz toga mogu da izvuku ogroman politički uspeh. Mogli su da iskoriste Trampov veoma uravnotežen govor jer je jedan predsednik SAD prvi put u istoriji rekao da su demarkacione linije u Jerusalimu otvorene za pregovore. On nije precizirao gde je demarkaciona linija, a na suprotstavljenim je stranama da o tome odluče. To znači da se SAD u načelu ne protive podeli Jerusalima – kaže u razgovoru za Danas Gadi Taub, viši predavač u Školi za javnu diplomatiju Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.

„Ali, kako je rekao nekadašnji šef izraelske diplomatije Aba Eban, Palestinci nikada ne propuštaju priliku da propuste priliku. Sada ponovo propuštaju priliku. Prvo saopštenje koje smo dobili od zvaničnog palestinskog portparola nakon Trampovog govora jeste da rešenje o postojanju dve države više nije moguće. Zašto je to tako? Zato što je Tramp priznao prava Izraelcima da proglase Jerusalim prestonicom Izraela onako kako smo to učinili u okviru granica iz 1967. On nije rekao da Istočni Jerusalim pripada Izraelu. Cela međunarodna zajednica zahteva da se Izrael vrati u okvire granica iz 1967. Zapadni Jerusalim je u okviru granica iz 1967. To niko ne osporava. Zato je cela stvar parada licemerja i nepoznavanja istorijskih činjenica“, kaže Taub, istoričar, autor više knjiga i kolumnista Haareca, koji je učestvovao na nedavno održanoj konferenciji „Godine jubileja“ u Beogradu u organizaciji ambasade Izraela, povodom 25 godina od obnavljanja diplomatskih odnosa Izraela i Srbije.

Kako je naglasio, Palestinska uprava opstruiše rešenje o postojanju dve države, „odbijajući svaku ozbiljnu ponudu Izraela“. „Pravo na povratak izbeglica koje Palestinci traže Izrael ne može da prihvati jer oni su govorili o rešenju o postojanju dve države, ali ne o dve države dva naroda, pošto bi to što oni zagovaraju podrazumevalo jednu palestinsku državu i drugu koja bi prihvatila sve palestinske izbeglice. To bi onda podrazumevalo dve palestinske države. Tako da Izrael ne može da izvrši samoubistvo tako što će kao zemlja veličine Srbije po broju stanovnika prihvatiti pet miliona palestinskih izbeglica i ostati jevrejska država. Palestinci su odbili Olmertov plan, Klintonov plan i odbili su Obamin i Kerijev plan. Nikada nisu pristali na plan o podeli, a prepreka je uvek zahtev da se prizna pravo na povratak Palestinaca“, kaže Taub.

Ljudi u konfliktu Palestinaca i Izraelaca, smatra naš sagovornik, ne vide da „opstanak Palestinske uprave u potpunosti zavisi od izraelske okupacije“. „Jer je 2006. na izborima pobedio Hamas i svuda gde je mogao ubijao je Palestince iz redova Fataha iz Palestinske uprave. Mahmud Abas i ceo režim Fataha znaju ovo veoma dobro. I znaju da jedino što ih štiti od Hamasa jeste izraelska vojska i izraelske službe bezbednosti. Dakle, postoji bolesna simbioza između izraelske okupacije i Palestinske uprave. Sada imamo Vladu koja ne želi podelu. Postoji i treća strana, čije sve snage gravitiraju ka podršci nastavku okupacije“, objašnjava Taub, dodajući da ne vidi način da se okupacija okonča.

Kada je reč o širenju izraelskih naselja i osudi međunarodne zajednice, Taub smatra da to ne mora da bude prepreka ka nalaženju rešenja za sukob. „U Izraelu živi ogromna arapska manjina, 20 odsto. U principu, naseljenici mogu da budu jevrejska manjina u Palestini. Ako bi bio postignut dogovor, Izrael bi mogao da kaže tim ljudima da mogu da biraju – ili da se vrate u Izrael i budu izraelski državljani ili da se odreknu svog izraelskog državljanstva i žive u Palestini. Ali ne vidim da je takav dogovor blizu. Ovde bi moglo da se postavi pitanje – šta je starije, kokoška ili jaje. Mislim da je kokoška to što Palestinci odbijaju plan o podeli. A dok god odbijaju podelu, radikali u Izraelu će koristiti tu situaciju i nastaviti da grade naselja“, kaže Taub.

Dugoročan plan palestinskog nacionalnog pokreta, ukazuje naš sagovornik, nije okončanje okupacije, već pretvaranje Izraela u zemlju dva naroda gde će Palestinci na duge staze imati većinu. „Ako ne podelimo teritoriju, bićemo država s dva naroda. Dakle, imaćemo Jugoslaviju u Palestini, koja je, verujte mi, bila relativno mirna u odnosu na Bliski istok“, ocenjuje Taub.

Stogodišnji rat

Taub ističe da on trenutno nije za mir, već za podelu i mir na duge staze jer „smo u sukobu stotinu godina“: „Ako budemo imali državu s dva naroda sa Hamasom i Fatahom, čiji se pripadnici međusobno ubijaju, i tome dodamo Jevreje, imaćemo žestok građanski rat koji će trajati stotinu godina. Mislim da je to dugoročan plan Palestinaca i to je glavni razlog što nije izvršena podela“.