Ambasador Norveške: Važnije je šta Srbija želi nego šta Brisel traži 1Foto: FoNet/ Ognjen Stevanovic

Aktuelna pandemija bila je jedna od tema razgovora sa norveškim ambasadorom u Srbiji Jornom Jelstom, koji podseća da je njegova zemlja u ranoj fazi epidemije alocirala sredstva na ono što je Srbiji bilo potrebno.

– Obezbedili smo sofisticiranu medicinsku opremu za Srbiju i to zajedno sa našim kolegama iz Evropske unije, i moram da priznam da sam srećan što smo opremu zdravstvenom sistemu uspeli da isporučimo u kratkom roku – kaže Jelsta.

* Kako vidite paralelne inicijative Sjedinjenih Država i Evropske unije u vezi sa pitanjem Kosova?

– Odgovor bi zapravo zavisio od toga koga pitate. Lično mislim da je pristup Amerikanaca kosovskom problemu veoma zanimljiv. Bilo je različitih komentara, ali vidim da je fokus na ekonomskom aspektu. Tokom godina je bilo puno razgovora na visokom političkom nivou koji u stvari nisu vodili nikuda. Usredsređenost na prekogranične inicijative, koje su zaista važne, je drugačiji način „napada“ na problem. Širenje logističkog koridora, povećanje povezanosti bilo da je reč o drumskom, železničkom ili avio saobraćaju je pokušaj dopunjen investicijama, kako bi biznis sa obe strane mogao da sarađuje. To je zanimljiv način koji čitavoj stvari daje pristup „odozdo na gore“.

* Kao diplomata ste službovali na Bliskom istoku. Kako tumačite američko povezivanje kosovskog problema sa tim delom sveta, da li je to bilo iznenađenje?

– To jeste bilo veoma iznenađujuće i za mene potpuno van konteksta. Rekao bih da je to deo druge agende i da bi takav razvoj mogao uticati na odnose Srbije i EU. Preseljenje ambasade Srbije u Jerusalim je suprotno rezoluciji Ujedinjenih nacija. Naravno, na Srbiji je da odluči. Voleo bih da vidim komplementarnost između angažovanja SAD i EU u vezi sa Kosovom. EU je vodeća strana što se tiče političkog procesa, ali mislim da bi timski rad sa SAD mogao biti veoma zanimljiv. Norveška je takođe veoma zainteresovana za ekonomsku dimenziju problema i voleli bi da doprinesemo studijama izvodljivosti sa privrednim komorama u Prištini i Beogradu da bi se ustanovilo kako mogu sarađivati mala i srednja preduzeća. Takođe, vidimo politički motivisane prepreke koje osujećuju prekograničnu saradnju. To je velika stvar. Regionalne strukture poput „mini šengena“ mogu da doprinesu i podržavamo takav angažman. Takva vrsta saradnje ima snažnu tradiciju među nordijskim zemljama. Razvili smo je još ranih pedesetih godina prošlog veka.

* Da li sada situaciju u regionu vidite kao stabilnu? Kada je izbio sukob u Nagorno Karabahu, bilo je tumačenja prema kojima takvi „ekscesi“ nisu nemogući i u drugim delovima sveta.

– To je hipotetičko pitanje na koje je teško odgovoriti. Kao osoba iz nordijskog regiona vidim snažnu potrebu za saradnjom i ne vidim razloga zašto je ne bi bilo. Inače su dugoročno svi na gubitku.

* Očigledno, ali gotovo svakodnevno imamo, primera radi, medijske izveštaje o vojskama i trci u naoružanju.

– Ne vidim tendenciju nekontrolisanog uvećanja naoružavanja u zemljama regiona. Aneks 1-b, član 4 Dejtonskog sporazuma o kontroli oružja se poštuje. Mislim da postoji konsenzus da se, ako Zapadni Balkan želi da dostigne izvestan stepen stabilnosti, sporazum o kontroli naoružavanja mora poštovati. To je osnova na kojoj se gradi integrativna struktura među državama na Zapadnom Balkanu. Takođe, kada je reč o naoružavanju i regionalnoj stabilnosti moram da istaknem da se meni čini da Srbiji iz zemalja regiona ne preti opasnost.

* Na sastanku Nacionalnog konventa sa Evropskom unijom ranije ovog meseca ste rekli: „Vidimo jasne tendencije da u međunarodnim arenama dominiraju transakcionalne igre moći u kojima sila sa lakoćom gazi pravo. Svedoci smo kako zajednička pravila i vrednosti koje podržavaju i jačaju multilateralni sistem erodiraju“. Možete li nam reći nešto detaljnije o tome?

– Reklo bi se da postoji tendencija slabljenja multilateralnog sistema kroz transakcione igre moći. To nije način na koji želimo da vidimo razvoj stvari u svetu, uključujući i Srbiju. Norveška kao, svetski gledano, mala zemlja, smatra da joj svi osnovni nacionalni interesi leže u podršci i snaženju multilateralne strukture, potpori njenih principa i vrednosti. Za nas su međunarodne smernice ključne za sve zemlje, naravno i za Srbiju. Videli smo da se velike sile povlače iz međunarodne saradnje ili barem redukuju svoj angažman,

* Posebno Sjedinjene Države?

– Posebno Sjedinjene Države. Mislim da je to protiv svih i da to ne vodi nikuda. Nama kao malim zemljama je zaista potreban snažan set vrednosti i smernica koje međunarodni angažman čini predvidljivijim. Tome u prilog govore i izazovi sa kojima se danas suočavamo, a koji su prekogranični i globalni – klimatske promene, zarazne bolesti, širenje oružja masovnog uništenja, hibridni ratovi. U tom smislu smo potpuno zavisni od širokih međunarodnih struktura koje na njih mogu da odgovore.

* Da li je izbijanje pandemije kovida 19 dokaz da globalizaciji nije kraj, kako se govorilo, posebno u vreme kada je Donald Tramp postao predsednik SAD?

– Mislim da odgovor nije više izolacionizma, protekcionizma, pa čak i nacionalističkog unilateralizma, odgovor je snažniji globalni napor prema zajedničkom izazovu, što se odnosi i na kovid 19. Zato je u Norveškoj sedište Koalicije za inovacije za epidemiološku spremnost (CEPI). Zajedno sa drugim donatorima pokušavamo da pružimo doprinos i radimo na razvoju vakcine. Doprineli smo sa više od 300 miliona dolara i to je dobar primer globalnog odgovora na pandemiju. Moramo se boriti da očuvamo međunarodni konstrukt jer je to i pomoć zemljama male i srednje veličine da se suoče sa pandemijom na racionalan način.

* Kada je reč o kvalitetu javne uprave i nezavisnosti institucija u Norveškoj, pomenuli ste „nordijsko zlato“. Šta to znači?

– „Nordijsko zlato“ je termin kojim opisujemo veoma jako poverenje između građana i njihovih institucija. Podrazumeva visok nivo stabilnosti, predvidljivosti i zajedničkog razumevanja kako razvijati društvo. U nordijskim zemljama takođe postoji veoma visok nivo poverenja između građana i političara. Mogu se ne slagati o politici, ali postoji izvesno uverenje da političari rade na dobrobit društva. Sredstva i strategije su različite, ali cilj je neupitan. To je snažna osnova koja određuje politički diskurs. Ako nacionalni interes postavlja izvesne zahteve, partije širom političkog spektra oko toga nalaze konsenzus i zajednička rešenja.

* U prošlosti, posebno u vreme evroentuzijazma, u ovom regionu često se govorilo o primeni „nordijskog modela“. Sada je pesimizam toliki da bi verovatno bilo smešno praviti takve paralele.

– I to je aspekt „nordijskog zlata“ – poštovanje nezavisnih institucija. Mi imamo sistem ombudsmana i druge institucije, kao što su fiskalni savet i komisija za jednakost. U Norveškoj i drugim nordijskim zemljama te institucije imaju mandat i pravo da predaju izveštaje, pokreću javne debate i one su slušane u čemu je i suština. To nije samo formalna procedura, već supstancijalni uticaj na proces odlučivanja koji osnažuje saradnju između nevladinog sektora i političara.

* U Srbiji većina ljudi nema poverenja u sudstvo i druge državne institucije, potencira se razlika između stanja na papiru i realnog. Kako vidite položaj nezavisnih institucija i NVO u Srbiji?

– Naravno, morali biste dosta toga da poboljšate da biste dostigli nordijski nivo. Ipak, uočavam napredak na mnogim nivoima i programima sa civilnim društvom. U Norveškoj i drugim nordijskim zemljama su NVO strateški partner političkim odlučiocima. Politika takođe postavlja mostove ka civilnom društvu, što građane čini aktivnim i posvećenim. Zato Norveška podržava organizacije civilnog društva u Srbiji. Kada je reč o nezavisnosti institucija, Srbija je u tranzicionom periodu i postavlja se pitanje koliko će on trajati. Potrebna je i živahna i snažna, prosperitetna ekonomija. Za nju je nezavisnost institucija ključna. Videli smo koliko je pridržavanje vrednosti EU važno za ekonomiju. Učinilo je Norvešku atraktivnijom, takođe su stigle i nove ekspertize, ideje u normativnom razmišljanju i biznis modelima.

* Izveštaj Evropske komisije ukazuje da je tokom izbora u Srbiji u junu „izbor birača bio ograničen sveprožimajućom prednošću vladajuće stranke i promocijom vladinih politika u većini medija“. Kako vidite medijski ambijent u Srbiji?

– Video sam da je medijska strategija napredovala. Bila je i velika konferencija o tome u novembru 2019. gde je premijerka Brnabić bila glavni govornik, dok su medijski stručnjaci bili na ostalim panelima. Mislim da je taj proces bio produktivan i dao nešto rezultata. Čekamo akcioni plan i set medijskih zakona koji će strategiju uključiti u sistem.

* U stvarnosti se stvari ne menjaju na bolje.

– Nadamo se da ćemo upravo to videti. Akcioni plan mora biti sproveden. Jedna od ključnih stvari su mediji tokom izbora, pristup medijima. On mora biti otvoren za sve. U tom pogledu bilo je izvesnih ograničenja u Srbiji, a to je ključna stvar za demokratiju u praksi.

* Već duže vreme ne izgleda da je ključna i za Brisel. Reklo bi se da je Kosovo pitanje svih pitanja, a zvaničnici EU čine se veoma pažljivim da ne uvrede srpske funkcionere, upravo zato što od njih u tom smislu imaju velika očekivanja.

– Ta dilema postoji. Zaista se nadam da Srbiju neće zahvatiti umor od reformi, jer će to uticati na dalji napredak. Poglavlja koja se otvaraju oličavaju vrednosti koje jedno društvo guraju napred, čine ga stabilnijim, efikasnijim, bolje se koriste resursi i postavljaju osnove za održivi ekonomski rast. Voleo bih da vidim da to ne bude u javnom diskursu toliko povezano s tim šta će Brisel reći ili zahtevati, već šta vi ovde u Srbiji želite kroz 10, 20 ili 30 godina. Šta je vaša vizija za budućnost zemlje i mlade generacije. Ta vrsta diskusije bi bila zanimljiva, ali je ne vidim.

* Kako gledate na problem korupcije i klimu nekažnjivosti u Srbiji i susedstvu?

– To je složeno i gotovo egzistencijalno pitanje, jer ako se ne izborite sa korupcijom ne možete uspostaviti okvir za snažnu ekonomiju, domaće investitore i privlačenje stranih. Znam da postoje inicijative za borbu protiv korupcije, vidim prema izveštaju Evropske komisije da ima nešto napretka, makar na ograničenom nivou. Na političkom nivou ne vidim napredak. Da bi bilo rezultata, ključne su presude, nisu dovoljne samo istrage.

Srbija je na Zapadu, ali treba biti 100 posto siguran

– Srbija definitivno pripada političkom Zapadu – kaže ambasador Jelsta, podvlačeći istorijsku povezanost, kao i činjenicu da je puno susednih zemalja već u EU.

Srbija ističe da pripada Zapadu, dodaje.

– Ali želeli bismo češće da vidimo snažnije izjave u tom pogledu, snažniju posvećenost vrednostima i principima EU. To bi značilo da smo 100 posto sigurni da je Srbija odlučila gde pripada – ističe Jelsta.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.