EPA-EFE/ATEF SAFADIDa li je ruski napad na Ukrajinu zaista iznenadio Zapad? Jesu li Sjedinjene Države mogle da pretpostave koje će posledice biti to što Ukrajinu guraju u NATO?
Osvrnimo se na hronologiju geopolitičkih igara do početka ovog rata. Američko-ruskim političkim dogovorom od pre tri decenije, između Buša Starijeg i Gorbačova, u širenju NATO na Istok crvenom linijom za bezbednost Ruske federacije označene su Gruzija i Ukrajina.
Međutim, Džordž Buš Mlađi je 2008. pozvao ove zemlje da se priključe, uprkos tome što su direktor CIA Vilijam Berns i savetnica u državnoj administraciji Fiona Hil ocenili da bi u slučaju ukrajinskog pristupanja NATO Rusija izvršila vojni napad na tu zemlju.
Državni sekretar Entoni Blinken izjavio je 2021. u Kongresu da SAD naoružavaju ukrajinski narod da bi mogao da se bori protiv Rusije, kako taj rat ne bi morao da se vodi u Vašingtonu.
OSLABITI RUSIJU: Sve to zbilo se pre ruske agresije na Ukrajinu. A onda. „Ono što hoćemo jeste slobodna i nezavisna Ukrajina, oslabljena i izolovana Rusija i jači, jedinstven i odlučan Zapad. Smatramo da su nam ova tri cilja dostižna“, izjavio je 10. aprila 2022. za TV NBC specijalni savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Salivan.
Petnaest dana kasnije, američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da žele „da Rusija bude oslabljena, nesposobna da obnovi svoju vojsku“. Britanski ministar odbrane Ben Volas obelodanio je kako je sledeća etapa rata da se oružani sukob prebaci na rusku teritoriju.
U ovim izjavama i u drugim nastupima zapadnih političara ne pominju se pregovori o okončanju vojnih sukoba i o uspostavljanju mira, već se jedino govori o nastavku rata. Američka diplomatija istrajava u tome da se rat produži da bi ga iskoristila za svoje ciljeve.
Spoljnopolitička strategija SAD uvek prati sledeći obrazac: jedan rat učini najpre mogućim, zatim neizbežnim, potom blokirati svaku mogućnost mirovnih pregovora. Rat treba da traje dovoljno dugo da iscrpi neprijatelja i da dovede do svrgavanja političkog režima.
Da Ukrajina uđe u NATO – na Zapadu se smatra normalim. Da se Rusija zbog toga oseća ugroženom – to Zapadu nije jasno. Tako je kad gledamo kroz naočare čiju dioptriju su podesile SAD. Kako je Noam Čomski primetio: kad bi Kina naoružala Meksiko i tamo postavila vojne baze, SAD bi se osetile ugroženim i smatrale bi opravdanim da reaguju.
Čomski primećuje da američki mediji, političari, univerzitetski profesori i intelektualci kad pomenu rat u Ukrajini moraju obavezno da upotrebe sintagmu „ničim izazvana invazija“. To neodoljivo podseća na srbijansko papagajsko ponavljanje tokom 1990-ih – „ničim izazvane sankcije protiv SRJ“. SAD danas uterivanjem u propisani javni govor bacaju prašinu u oči da se ne vidi njihova odgovornost za rat u Ukrajini.
EU dosledno sledi prepisanu prekoatlantsku jednoumnost. Tako je na francuskoj televiziji LCI, ovog 6. septembra, bivša ministarka za životnu sredinu i energetiku i kandidatkinja u drugom krugu predsedničkih izbora 2007, socijalistkinja Segolen Roajal, podvrgnuta novinarskom isleđivanju zato što je ocenila da su sankcije prema Rusiji greška koja će koštati Evropu i da umesto što naoružava Ukrajinu za rat Zapad bi trebalo da preduzima stalne diplomatske napore da dve strane privoli na mirovne pregovore.
Novinarka Rut Elcief je histerično prekidala Roajalovu, optuživala je da se svrstala na rusku stranu i moralno je prevaspitavala: „Putin je Hitler, posle Ukrajine, napašće Poljsku, pa Nizozemsku; Ukrajina brani svetski poredak; na Zapadu su pacifisti a na Istoku projektili; Rusi masakriraju naše demokratske vrednosti.“
„KUM“ SVETSKOG PORETKA: Plaše nas ruskim neoimperijalizmom, dok se američkom imperijalizmu tepa da brani demokratiju, ljudska prava i slobode. SAD nisu potpisale Ženevsku konvenciju o zabrani upotrebe hemijskog oružja, ne priznaju nadležnost Međunarodnog krivičnog suda, američka administacija vlada svetom preko prava eksteritorijalnosti – mora joj se izručiti bilo koji građanin na svetu kojeg goni.
Džulijan Asanž nije američki državljanin nego australijski, ne živi niti dela na američkoj teritoriji, ali će SAD da mu sude za istraživačko novinarstvo u interesu javnosti, a što se u SAD naziva špijunažom. Čomski, u intervjuu od jula ove godine, konstatuje da danas svetski poredak funkcioniše na način na koji deluje mafijaška organizacija: na vrhu ima surovog neumoljivog kuma (SAD) koji zahteva bespogovornu poslušnost (što EU čini), a reaguje plahovito na neposlušnost (slučaj Kine i Rusije).
Na Zapadu se političko-medijskom histerijom fabrikuje društveni konsenzus i oblikuje kontrolisano javno mnjenje. Diskreditovan je svako ko se ne uklapa u propisano političko pravoverje.
EU nema ni snage ni hrabrosti da samostalno nastupa i iznuđeno je pristala na sankcije prema Rusiji, a koje pogađaju Evropu i Afriku, ne i SAD koje su potpuno samostalne što se tiče energenata, te mogu da nametnu rat i sankcije drugima, i tržišni plasman svojih energenata. Dok su građani i domaćinstva pritisnuti poskupljenjima energenata i najavljenom štednjom, velike naftne kompanije enormno zarađuju. Shell, Exxon, Chevron, TotalEnergies u drugom kvartalu ove godine (april-jun) zaradili su 51 milijardu dolara, dvostruko više u odnosu na isti period prošle godine. British Petroleum ostvario je najveći profit u poslednjih 14 godina.
Generalni sekretar UN Gutereš nazvao je to grotesknom pohlepom koja kažnjava najsiromašnije i najugroženije.
SAD su podržale ukrajinsku revoluciju na Majdanu 2013/14, ako je nisu i organizovale, a zasigurno su njen ishod usmerile. Posle političkog prevrata, zamenica američkog državnog sekretara Viktorija Noland telefonom je izdiktirala američkom ambasadoru u Kijevu sastav nove ukrajinske vlade. Rusija je potom anektirala Krim, koji je Nikita Hruščov 1954. bio pripojio Ukrajini.
U istočnoj oblasti Donbas, pokrajine s rusofonim stanovništvom su se odmetnule. Dogovorom u Minsku ukrajinska vlast se bila obavezala da im pruži autonomiju, što se nije desilo.
JENKIJEVSKI OPTIČKI FILTER: Komičar i glumac, a danas predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski postao je nacionalna zvezda zahvaljujući igranoj seriji Sluga naroda, čiji je on jedan od producenata i glavni glumac, u ulozi poštenog profesora istorije koji otvoreno kritikuje korumpirane političare. Učenici kandiduju svog profesora za predsedničke izbore, svi na to gledaju kao na šalu, ali, na iznenađenje svih, on postaje novi predsednik koji služi narodu, kažnjava bogate i pohlepne, pomaže sirote i ojađene.
Javnost je poistovetila Zelenskog s ulogom u ovoj najgledanijoj seriji u istoriji ukrajinske televizije, i glumac se kandidovao za predsednika, s političkim programom prepisanim iz TV serije. Predsedničku kampanju komičara Zelenskog finansirao je Ihor Kolomojski, treći najbogatiji čovek u Ukrajini (RFI, od 5.3.2021. i TV ARTE od 10.9.2022).
Posle prvog kruga izbora, francuski mediji objavljuju da u izbornoj trci vodi „klovn koji želi da postane predsednik Ukrajine“ (FranceInfo, 31.3.2019). Novoizabranog predsednika francuski listovi Le Monde (7.11.2019), i Le Point (28.11.2019) nazivaju marionetom oligarha Kolomojskog. U aferi Pandora Papers otkrivene su tajne finansijske transakcije novog ukrajinskog predsednika (TV France24 od 4.10.2021, list l’Humanité od 7.10.2021).
Do pre godinu dana, Zelenski je bio meta kritika, napada, pritisaka i ucena sa Zapada. Od 24. februara 2022. on je heroj ukrajinske borbe protiv Rusije. Slovenački, a svetski poznati, filozof Slavoj Žižek (Project Syndicate, 30.8.2022) smatra da bi bilo tragično kad bi Ukrajina pobedila ruski neoimperijalizam samo da bi se priklonila zapadnom neoliberalizmu, ali ipak dodaje – bolje biti i zapadna ekonomska kolonija nego biti apsorbovan u novo rusko carstvo. Za Ukrajinu izgleda i nema izbora: njena ogromna poljoprivredna prostranstva u vlasništvu su američkih kompanija.
Da bismo sagledali uzroke i geopolitičke domete ovog rata, treba da sklonimo jenkijevski optički filter koji su SAD nataknule celoj EU. Rusija čini u Ukrajini isto ono što SAD uobičajeno rade u celom svetu već decenijama. Ovo jeste ruski rat protiv Ukrajine, ali je jednako i američki rat za unipolarni svet.
Politička odgovornost Ukrajine je u tome što je dospela u situaciju da postane bojno polje američko-ruskog sukoba.
Autor je vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
