Antiamerikanizam nije uslov za ulazak u BRIKS: Da li ovaj blok zaista želi konfrontaciju sa Zapadom i šta je cilj „ubijanja“ američkog dolara?

Ovonedeljnog utorka, lideri Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike sastali su se u Johanesburgu, u Južnoj Africi, na 15. godišnjem samitu BRIKS-a, i prvi put usvojili mogućnost proširenja grupacije.

Veći deo samita razgovararalo se o načinima podrške ekonomijama zemalja u razvoju, kao što je korišćenje domaćih valuta i kineskog juana umesto američkog dolara u trgovini.

Završna deklaracija samita Johanezburg 2 svojevrsni je manifest za nezapadni svet: reforma Saveta bezbednosti UN, podrška Brazilu, Indiji i JAR za članstvo u SB UN i centralno mesto UN u međunarodnom sistemu, osporavanje politike sankcija, podrška obračunima u nacionalnim valutama u međunarodnoj trgovini, mirno rešavanje sukoba, neke su od 20 tačaka ovog dokumenta.

BEZ KONFRONTACIJE SA ZAPADOM: Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Iran, Argentina, Egipat i Etiopija zvanično su pozvane da se pridruže BRIKS-u.

Predsednik Brazila Luis Inasio Lula da Silva istakao je da u budućnosti postoji mogućnost za članstvo novih država, kao i da su lideri BRIKS-a razradili kriterijume za njihov prijem.

Čestitao je novim članicama grupacije i rekao da će sada bruto proizvod BRIKS-a iznositi 37 odsto globalnog društvenog proizvoda, kao i da će BRIKS činiti 46 odsto globalnog stanovništva.

Pristupi ovom pitanju bili su različiti, od onih koji su to želeli do onih koji su negirali opravdanost proširenja strahom da će grupa tako izgubiti svoju koherentnost i umanjiti efikasnost, pošto se odlučuje na principu jednoglasnosti.

Ali zašto je ovih šest nacija izabrano od više od 40 zemalja koje su pokazale interesovanje za pridruživanje, komplikovano je pitanje. I Brazil i Indija su u početku izrazili oklevanje oko proširenja bloka, rekavši da bi to moglo da razvodni moć BRIKS-a i da naškodi njihovim vezama sa Sjedinjenim Državama.

Stoga je pridruživanje nacija kao što su UAE i Saudijska Arabija ublažilo te zabrinutosti. Obe zemlje Persijskog zaliva bliski su partneri Vašingtona.

Njihovim dodavanjem BRIKS-u, blok bi pokazao da antiamerikanizam nije potrebno osećanje da bi se pridružilo alijansi. Lideri ovog bloka više puta su tokom samita naglasili da njegov cilj nije konfrontacija sa Zapadom.

Tu su i dve afričke članice – Egipat i Etiopija, što je bitno jer se SAD, Rusija i Kina upravo u Africi bore za uporište.

Obezbeđivanje članstva Egipta i Etiopije umanjuje tako uticaj Zapada u regionu, koji se sve više okreće Pekingu i Moskvi. Egipat i Etiopija imaju među sobom veoma osetljivo pitanje Nila, pa će se možda od BRIKS-a očekivati i druga rešenja energetskih pitanja, poput upotrebe nuklearne energije umesto vodenih resursa.

Na kraju, tu je Argentina, jedina latinoamerička zemlja koja je dobila pozivnicu za članstvo. Buenos Ajres se nada da će podrškom BRIKS-a u okviru svoje Nove razvojne banke spečiti pogoršanje fiskalne krize u zemlji.

BRIKS VS. G7: Već duže vreme G7, koju čine SAD, Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Francuska, Italija i Japan, ima kontrolu nad globalnim ekonomskim upravljanjem. Međutim, kako su zemlje BRIKS-a doživele brz ekonomski rast, njihov kolektivni uticaj i ambicije su počeli da rastu.

Spektakularni ekonomski uspon Kine preoblikovao je globalnu trgovinu, investicije i lance snabdevanja.

Proizvodna sposobnost zemlje, ogromno potrošačko tržište i rast vođen inovacijama doveli su je u prvi plan globalne ekonomije.

Dok je Indija još nekoliko koraka iza, njena ogromna populacija i užurban tehnološki napredak dobro je pozicioniraju da postane druga ekonomska supersila bloka.

Rusija, Brazil i Južna Afrika takođe na svoj način, resursima, veličinom, spoljnom politikom, daju doprinos učvršćivanju ovog bloka.
Pet zemalja BRIKS-a nadmašile su G7 po svom kombinovanom drušvenom proizvodu još u 2020.

Uspon tih zemalja, iako nije bez izazova i dispariteta unutar grupe, doveo je do pojačanih poziva za inkluzivnijom i reprezentativnijom globalnom upravom, dodajući veću težinu glasovima koji odstupaju od politike koju je oblikovala G7. Nigde to odstupanje nije bilo očiglednije nego u odgovoru na rusku vojnu akciju u Ukrajini.

Dok je G7 osudio napad i uveo stroge sankcije Rusiji, nijedna članica BRIKS-a nije osudila ruske akcije niti se pridružila sankcijama.

Sukob u Ukrajini gotovo od početka preoblikuje svetski poredak. Rusija i Kina su se pojavile kao gigantske države koje su dostigle najviše istorijske nivoe međusobne saradnje, partnerstva i saglasnosti.

Njihova ekonomska i politička komplementarnost dostiže ogromne razmere, pa je Rusija održala svoj ekonomski sistem i funkcionalnu makrostabilnost uprkos dosad neviđenim ekonomskim sankcijama zapada protiv nje.

Širenje BRIKS-a moglo bi da promeni globalna energetska tržišta.

Više od 20 zemalja sa Bliskog istoka, Afrike i Latinske Amerike već je izjavilo želju da se pridruži formatu, a iz spiska zemalja koje će biti pozvane da se pridruže BRIKS-u može da se nasluti da je njihova uloga i potencijal na globalnom energetskom tržištu bio odlučujući motiv.

Potencijalna integracija OPEK-a i zemalja izvoznica gasa u BRIKS ojačaće položaj grupe, a konvergencija interesa sa interesima ključnih izvoznika energije kao što su Saudijska Arabija, Egipat, UAE, uz iranski potencijal, mogla bi da revolucioniše tržišta energije i roba. Integrisani savez energetskih giganata ima ogroman potencijal da promeni globalnu energetsku bezbednost.

To se proteže i na ambiciozne projekte globalnog lanca snabdevanja, uključujući kineski projekat Jedan pojas, jedan put, proširenje luka UAE i inicijative Saudijske Arabije Vizija 2030.

Kako se Rijad, Abu Dabi, Kairo, Alžir i drugi okreću ka istoku, uključujući i Rusiju, nastaje ozbiljan problem za ekonimije G7.

Uključivanje u sastav novih članica omogućiće zemljama BRIKS-a da kontrolišu 60 odsto svetskih energetskih rezervi i proizvodnje. Integracija Severne Afrike i Bliskog istoka u BRIKS+, na čelu sa Pekingom i Moskvom, povećava taj pritisak.

„UBITI“ DOLAR: Najveću pažnju već duže vreme izazivaju nastojanja grupe da stvori alternativne finansijske uslove za izbegavanje negativnih posledice položaja dolara kao svetske valute na vlastite ekonomije.

To je proces koji se naziva dedolarizacijom. Dolar je izgubio ili je bio u procesu gubitka svog mesta kao najboljeg izbora u svetskoj trgovini i finansijama, često se sugeriše uz prognoze da je neminovna bliska smrt američkog dolara na globalnoj sceni.

Ovaj scenario zasniva se na činjenici da je nakon Drugog svetskog rata američki BDP činio skoro polovinu svetskog, što je bila situacija koja je američki dolar postavila kao glavnu valutu globalne razmene.

Američka ekonomija više nije tako dominantna kao što je bila, što stvara uslove za okončanje vladavine američkog dolara.

Planovi BRIKS-a da postepeno pređu na jedinstvenu računovodstvenu valutu dočekani su s pomešanim osećanjima: od ocena o nemogućnosti ovog projekta, do neskrivenih strepnji, šta će se dogoditi ukoliko taj plan uspe…

A, zamerke nisu ništa novo. Francuski ministar finansija pre skoro šest decenija isticao je „preveliku privilegiju“ dodeljenu SAD. Geopolitičke promene predstavljaju priliku da se ospori dominacija dolara.

Svi su svedoci nastajanja razvojne banke BRIKS-a i njene politike da pozajmljuje u lokalnim valutama. Njen cilj je da ponudi alternativu sadašnjem finansijskom poretku.

Nezadovoljstvo je razumljivo. SAD imaju ogromnih 58 procenata udela u globalnim zvaničnim deviznim rezervama, uprkos padu od 13 procentnih poena od 2000, i dominiraju u međunarodnom bankarstvu i globalnoj trgovini.

Sankcije Rusiji izoštrile su rizike držanja deviznih rezervi u imovini denominovanoj u dolarima. Fluktuacije valuta, posebno nedavni porast dolara na 20-godišnji maksimum, mogu izazvati stvarnu štetu.

Porast dolara od 10 odsto smanjuje proizvodnju u ekonomijama u razvoju za 1,9 odsto na godišnjem nivou, procenio je Međunarodni monetarni fond.

Glavne rezervne valute trpele su padove i ranije, kao što je to, na primer, bio pad britanske funte posle Prvog svetskog rata.

Odstupanje od dolara moglo bi da oslabi valutu, podigne američke kamatne stope i smanji potražnju za hartijama od vrednosti američkog trezora.

Oko 7,4 biliona dolara, ili 31 odsto američkog trezora krajem prošle godine bilo je u vlasništvu stranih investitora. Nezavisnost tržišta bez tereta američkog duga brzo bi se promenila.

Najveći američki investitori, međutim, poput Vorena Bafeta, nisu zabrinuti za budućnost dolara.

On nije zabrinut zbog pokušaja drugih zemalja da smanje svoje oslanjanje na američki dolar.

Za njega ne postoji rizik da neka druga valuta zameni američki dolar kao svetsku rezervnu valutu.

Još 2015. rekao je da će dolar ostati rezervna svetska valuta narednih 50 godina.

Nasuprot tome, upozorio je saveznu vladu na prekomernu potrošnju i zaduživanje jer bi to moglo naruši vrednost dolara i podstaći inflaciju.

Upozorio je i da štampanje novca dovodi do rizika da potrošači izgube veru u vrednost svoje ušteđevine.