Armin Lašet će morati mnogo da se dokazuje 1Foto: EPA-EFE/ RONALD WITTEK

Armin Lašet, predsednik Hrišćansko demokratske unije (CDU) i premijer Severne Rajne-Vestfalije, koji je ove nedelje izabran za kandidata za kancelara, moraće puno da se dokazuje do izbora 26. septembra posle kojih će Angela Merkel napustiti politiku.

To zaključuje, opisujući neke karakteristike Lašeta kao političara, politico.eu koji skreće pažnju na podele u vladajućoj stranci i Lašetovu nepopularnost.

Lider bavarske Hrišćansko socijalne unije (CSU) Markus Zeder, kojeg je za kancelara predložila njegova stranka, odustao je u korist Lašeta.

Iako znatno popularniji od Lašeta, Zeder je poštovao odluku vrha CDU sa kojom CSU tradicionalno nastupa na izborima.

Odlukom u korist svog lidera vrh CDU je izazvao nezadovoljstvo i među sopstvenim članstvom i poslanicima koji su bili na strani Zedera.

Unija, odnosno CDU i CSU, bi prema istraživanjima javnog mnjenja zbog kandidovanja Lašeta mogla da izgubi veliki deo birača, što bi povećalo šanse da kancelarka u narednoj koalicionoj vladi postane Analena Berbok, koju su za tu funkciju predložili Zeleni.

Slučajevi korupcije nekih političara u CDU i umor od pandemije mnoge Nemce su, kako se navodi, ubedili da je, posle 16 godina vladavine demohrišćana, vreme za promene.

Lašet je pomiritelj, talentovan da spoji potpuno različite frakcije, piše politico.eu, što je i pored njegovog razočaravajućeg rejtinga ubedilo establišment CDU-a da je on pravi kandidat.

„Mnogi su Lašeta videli kao kandidata koji će najverovatnije nastaviti centristički kurs (Angele) Merkel i kao nekoga sa širokom podrškom duž partijskih linija. Lašet je otuda izgledao kao neko na koga se najsigurnije može kladiti, pošto je partija bila prisiljena da razmisli kako da zadrži nekonzervativne birače Merkel, čak i pošto ona ode“.

On, međutim, važi za suviše meku ličnost.

Bivši poslanik u Evropskom parlamentu, koji je odrastao u Ahenu, blizu granice sa Belgijom i Holandijom, Lašet je „fan Evropske unije“.

„Moje razumevanje ureda kancelara SR Nemačka je evropsko“, izjavio je dodajući da „su nam u rešavanju bilo kog globalnog problema potrebni multilateralni odgovori, potrebna nam je evropska Nemačka“.

Lašet govori francuski i „izgradio je široku mrežu u francuskoj političkoj eliti, računajući i Emanuela Makrona.

Kao i predsednik Francuske, Lašet podržava dublju evropsku integraciju, a francusko-nemačko partnerstvo vidi kao motor ka tom cilju.

Ipak, kao i Merkel, on ne podržava neke radikalnije korake koje je predložio Makron, posebno one koji se odnose na emancipovanje Evrope od Sjedinjenih Država u oblasti bezbednosti.

Lašet je, možda i više nego Merkel, branilac tradicionalnog transatlantskog saveza“.

Premijer Severne Rajne-Vestfalije navodno se nije pokazao kao dobar upravljač krizom, pošto se pandemija ove godine u Nemačkoj pogoršala.

„On i premijeri drugih država učestvovali su na sastancima saveznih i lidera država na kojima je vladala nesloga, što je često vodilo zbunjujućim ishodima. Svađe između nemačkih regiona – koji imaju poslednju nadležnost u zdravstvu – i savezne vlade dostigle su tačku ključanja u martu, kada je zaraza porasla, a neki lideri država, među njima i Lašet, odbili su da slede uputstvo o uvođenju restrikcija, dogovoreno sa Merkel“.

Kancelarka je Lašeta – čiju pandemijsku politiku opisuju kao protivrečnu – otvoreno kritikovala zbog „slobodnog tumačenja“ uputstva.

Lašetova objašnjenja dodatno su narušila njegov ugled.

Kandidat Unije za kancelara doživljen je i kao političar koji ima blag kurs prema Rusiji.

Dijalog između istoka i zapada je postojao čak i u vreme Sovjetskog Saveza, rekao je 2019, dodajući da „moramo da budemo sposobni da to činimo i danas. Rusija nam je potrebna zbog mnogih stvari u svetu“.

Smatra se da je Lašet blag i prema Kini, pošto mu je zaštita nemačkih izvoznih industrija jedan od prioriteta.

Kao lider industrijskog nemačkog regiona, Lašet je, piše portal, uporno naglašavao da, iako je zaštita životne sredine važan cilj Nemačke, to ne sme ugroziti njen status jedne od najistaknutijih industrijskih zemalja.

Izazvao je čuđenje kada je 2014. na Tviteru „branio“ Bašara Asada od tadašnjeg američkog državnog sekretara Džona Kerija.

Lašet je rimokatolik „ili, kako katolike u oblasti Rajne ponekad nezvanično nazivaju, rajnski katolik, što ih snažno povezuje sa prvim kancelarom Nemačke Konradom Adenauerom“.

Devedesetih je bio urednik crkvenih novina u Ahenu i direktor izdavaštva katoličke kuće Ajnhard.

Kada se u CDU 2018. vodila debata treba li stranka da ide više udesno zbog „dezertiranja“ dela birača u Alternativu za Nemačku, Lašet je rekao da partija treba da razjasni da njena suština „nije konzervativna, već hrišćansko razumevanje ljudi stoji iznad svega drugog“.

„Papa zna više nego što mislimo“, kazao je posle prošlogodišnje privatne audijencije kod pape Franje. Lašet je oženjen i ima troje dece.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.