Bajden i Putin spremni na saradnju, ali i na sukob

Štaviše, susret dvojice državnika, koji su razgovarali iza zatvorenih vrata tri sata, a ne pet kao što je bilo očekivano, okončan je bez zajedničkog ručka i bez zajedničke konferencije za novinare.

„Učinio sam ono zbog čega sam i došao“, rekao je Bajden, ponudivši tako, kako se ocenjuje, kratku ali šturu izjavu o ishodu sastanka.

U više navrata je na konferenciji za novinare izbegavao pitanja o svom odnosu sa Putinom.

Ni Putin, kako se navodi, nije dao naznake da je prvi sastanak sa Bajdenom nagovestio velike promene.

Iako je na konferenciji za medije rekao da misli da ne postoji bilo kakva vrsta neprijateljstva između njega i Bajdena, Putin je kritikovao SAD kako bi, navodi se, skrenuo pažnju sa kritika Rusije.

Na pitanje novinarke o postupanju sa političkim protivnicima – „ako su vaši politički protivnici mrtvi, u zatvoru, otrovani… Zar to ne šalje poruku da ne želite političke protivnike, čega se plašite“ – Putin je pomenuo januarske događaje na Kapitol hilu navodeći da „Rusija ne želi takvu vrstu haosa unutar svojih granica“.

Jedini konkretan rezultat susreta, kako se tumači, postignut je u trećoj tački sastanka – normalizovana je situacija sa ambasadorima, a i počinju pregovori o mogućim promenama sporazuma o kontroli naoružanja, kako je danas rekao zamenik ruskog ministra spoljnih poslova.

U prvim reakcijama Kremlja od ženevskog samita stoji da je Moskva zabrinuta „zbog pregovora o smernicama za priključenje Ukrajine NATO“.

Ipak, razgovori Putina i Bajdena bili su „u celini pozitivni“, kazao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Utisak je da je najveći uspeh samita sama činjenica što je održan“, ocenjuje za Danas Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator.

„Jer, ako je najveći domet ovog susreta“, ukazuje Jakšić, „dogovor da se ambasadori vrate u Vašington odnosno Moskvu onda je to veoma skroman učinak koji potvrđuje da su međusobne razlike i dalje veoma velike, da su svi izgledi da tenzije neće popustiti, da je Bajden veoma odlučan da u promociji ljudskih prava i pravne države kao prioriteta svoje spoljne politike ne popušta na dva fronta – prema Istoku i Kini, kao što smo videli na samitu G7, a kasnije i NATO-a, i prema Rusiji, koja i dalje ostaje najveći bezbednosni izazov SAD“.

Borba protiv onoga što Bajden naziva štetnim aktivnostima Moskve i Pekinga se nastavlja, ističe naš sagovornik.

„Bajden je svakako saopštio čitavu listu svojih ozbiljnih i direktno saopštenih zamerki Putinu“, navodi Jakšić, „od kojih za neke znamo – kao što je bila nedavna serija sajber napada na SAD koje je Putin glatko odbacio kao što je odbacio i sve druge optužbe koje se tiču ljudskih prava, Navaljnog, Ukrajine“.

„Što znači da je na neki način očekivano izboren jedan stepen onoga što nazivam učtiva agresivnost kod dvojice sagovornika, koji su svaki ostali na svojim pozicijama bez većih izgleda da se taj jaz u skorijoj budućnosti premosti“.

Jakšić ističe da je mnogo šire područje neslaganja nego eventualnih dogovora.

„Bez obzira na neke iskazane retoričke spremnosti za uspostavljanje radnih odnosa vidi se da od partnerske saradnje nema ništa, barem za sada“, navodi Jakšić.

Dodaje da je Kina veći prioritet Sjedinjenih Država u ovom trenutku od Rusije ali, kaže, postoji nešto zajedničko.

„Bajden je rekao da je spreman na saradnju koliko i na konfrontaciju i on je i Rusima i Kinezima ponudio da odaberu šta hoće od toga. Kineski i ruski odgovor je istovetan – ‘i mi smo za saradnju ali smo spremni na konfrontaciju pa neka Amerika odabere’.“

Retko ohrabrujuća vest sa samita je, ocenjuje sagovornik Danasa, to da su se saglasili oko strateške stabilnosti – kontrole nuklearnih arsenala.

Dragoslav Rašeta, istraživač u nevladinoj organizaciji Novi treći put, ocenjuje da su nakon skromnih očekivanja rezultati samita još skromniji.

„Jedini pomak koji smo videli jeste vraćanje ambasadora na dužnost – Anatalija Antonova i Džona Salivena što u stvari i nije neki pomak ako se uzme u obzir da je Putin prvi početkom ove godine povukao ambasadora tako da se samo vraćamo na staro mesto“, kaže Rašeta za Danas.

On navodi da je viđeno u Ženevi u skladu sa očekivanjima napominjući da se nije očekivala „neka revolucionarna polemika i neki kompromisi nego više kvalifikacija postojećih odnosa i podvlačenje crvenih linija.

Dodaje da je glavna tema bila strateška stabilnost.

Bajden, ističe Rašeta, želi stratešku stabilnost kao i Putin, kojem će, dodaje, samit „kupiti vreme da izvrši neku operaciju kod kuće, daće mu malo geopolitičke pauze i da se obračuna sa svojim političkim protivnicima, ima i parlamentarne izbore, pri tom popularnost mu slabi“.

„Samit“, zaključuje Rašeta, „treba shvatiti kao početak dijaloga, a tokom narednih godina videćemo da li će i šta će se zapravo raditi“.

„Videćemo sada kada su se ambasadori vratili na svoja mesta da li će se dijalog nastaviti i kojim tempom i da li će doći do produktivnije saradnje makar oko nekih ograničenih pitanja“.

Medijskim analizama nije promakla činjenica da je Putin stigao na vreme, imajući u vidu da je neretko do sada imao običaj da zakasni.

Podseća se na susret sa Barakom Obamom 2012. koji je Putina čekao 40 minuta, a na audijenciju sa papom 2015. zakasnio je sat vremena.