Bajden manje spreman na kompromise sa diktatorima 1Foto: EPA-EFE/ MIKE THEILER/ POOL

Prvih 100 dana od stupanja na dužnost nove administracije u Vašingtonu prilika je da se proceni učinak predsednika Džozefa Bajdena i njegovog tima, koji je po imenovanju izneo poprilično dug spisak obećanja za taj period.

Sagovornici Danasa su saglasni da je Bajden postigao značajan uspeh u borbi protiv pandemije, ističu nekoliko bitnih simboličkih poteza kao što je povratak SAD u Svetsku zdravstvenu organizaciju, te vraćanje Amerike u Pariski klimatski sporazum.

Iznad svega je, ukazuju, „plan za spasavanje Amerike“ koji predviđa ekonomski stimulans od 1,9 triliona dolara za saniranje finansijskih i zdravstvenih posledica pandemije.

„Iako je spisak obećanja bio preambiciozan to nije neuobičajeno jer obično su najave na početku ambicioznije nego što je mogućnost, odnosno realnost da se ono ostvari“, kaže Milan Krstić, docent na Fakultetu političkih nauka i urednik veb portala Američki izbori.

„Ali mislim da je neke najvažnije stvari ipak uspeo da ostvari i da zbog toga nema mnogo razloga da bude nezadovoljan. Prevashodno mislim na veliki Akt o finansijskoj pomoći u vezi sa pandemijom i mislim na uspešnu masovnu imunizaciju stanovništva koja doprinosi tome da se ipak negde nazire kraj epidemiji u Americi“.

Mijat Kostić, istraživač organizacije Novi treći put, ukazuje da “ da su najveća dostignuća predsednika Bajdena vezana za njegov doprinos u borbi protiv pandemije kovida 19″.

„SAD je trenutno treća zemlja na svetu, uz Izrael i Britaniju, sa najvećim brojem stanovnika koji su primili makar jednu dozu vakcine – preko 200 miliona stanovnika koji čine 30 odsto čitave populacije. Za takvu situaciju, velikim delom zaslužna je odlučnost Bajdenove administracije u sprovođenju plana o finansijskoj i zdravstvenoj obnovi“.

Druga najvažnija bitka koju će Bajdenova administracija voditi, kaže Kostić, tiče se očuvanja planete i suzbijanja posledica klimatskih promena.

„U prvih nekoliko dana svog mandata, Bajden je potpisao direktivu kojom se SAD vraćaju u Pariski klimatski sporazum iz kog je Tramp istupio 2017. U isto vreme, po prvi put u američkoj istoriji, uvedena je i pozicija Specijalnog predsedničkog izaslanika za klimatske promene, na koju je izabran bivši državni sekretar i profesionalni diplomata Džon Keri. Jedna od prvih inicijativa Bajdenovog kabineta jesu i pregovori sa brazilskom vladom da se spasi Amazonska šuma, za čiju zaštitu SAD nudi pomoć od 20 miliona dolara“, ukazuje Kostić.

Iako će se dugoročni rezultati ovih politika videti tek na kraju samog mandata, „radikalni diskontinuitet sa politikom prethodne administracije i odlučnost za rešavanje problema od egzistencijalnog značaja za čitav svet, predstavljaju ogroman pomak u samo nekoliko prethodnih meseci“, navodi Kostić.

Bajden se, kaže Krstić, susreo sa mnogim izazovima na polju rasizma „koji je dublje pitanje, i nije moguće tako brzo izaći na kraj sa tim istorijski ukorenjenim problemima“.

„Neke stvari koje je najavljivao, kao formiranje Nacionalne komisije za nadgledanje policije shvatio je da ne može da sprovede i da mora da odustane“.

Slično je na polju tretmana migranata, ukazuje Krstić, „gde vidimo da je u nekim kampovima situacija i gora nego što je bila u vreme Donalda Trampa iako jeste uveo određene promene kojima je olakšao put do državljanstva za migrante koji su sada u SAD“.

„Očigledno za te stvari problem nije bio samo Tramp, kao što su demokrate često pokušavale da predstave, nego su to dublji, sistemski ukorenjeni problemi koji će biti tema narednih decenija“.

Na spoljnopolitičkom planu, po mišljenju Krstića, Bajden je najmanje uspeo da uradi što je, kaže, očekivano zbog velikog fokusa na unutrašnju politiku usled pandemije.

„Odložio je povlačenje vojnika iz Avganistana za 11. septembar, a trebalo je ovog proleća, što rizikuje da antagonizuje dogovor sa talibanima iz februara 2020. od kada nema napada na američku vojsku i neki vojni krugovi su zbog toga uplašeni“.

U vezi sa Iranom, Krstić kaže da Bajden ima „minus“.

Kina je u martu potpisala sporazum o strateškoj saradnji sa Iranom, a Bajden nije napredovao u pravcu povratka u iranski nuklearni sporazum ili neki drugi okvir koji bi postojao što je gubitak u strateškom pogledu za Ameriku“.

Sa druge strane, Kostić procenjuje da, za razliku od prethodnika, koji je bio poznat po spremnosti na kompromise i različite dogovore „ispod žita“, Bajden pokazuje određeni vid ideološke principijelnosti.

„Dok je Tramp govorio o povlačenju Amerike sa svetske političke scene i okretanju sebi, Bajden nedvosmisleno pokazuje da SAD i dalje sebe vidi kao lidera slobodnog i demokratskog sveta. S tim u vezi, Bajdenova spoljna politika će zasigurno biti obeležena manjim stepenom tolerancije i spremnošću na kompromis sa vlastima država u kojima vladaju nedemokratski, autoritarni i totalitarni režimi.

Potencijalni susret Bajdena i Putina mogao bi da doprinese smanjenju ovih tenzija, smatra Kostić, pogotovo ukoliko se, kaže, pronađe neko mirno rešenje za obuzdavanje sukoba u Ukrajini.

„U isto vreme, novouvedene sankcije Rusiji, logičan su odgovor na nagomilavanje ruske vojske na granici sa Ukrajinom, kao i nepoverenje izazvano optužbama o hakerskim napadima, hibridnom ratovanju i ruskom mešanju u američke predsedničke izbore 2016“.

Konfrontirajući odnosi s Kinom su, po mišljenju Kostića, delom posledica ekonomskog jačanja Kine, koje je, kako kaže, praćeno i političkim ambicijama kineskog rukovodstva.

„Pored trgovinskih ratova i opasnosti da Kina ekonomski sustigne SAD, Bajdenov kabinet oštro reaguje i na niz nedemokratskih i autoritarnih poteza kineskog rukovodstva: podrška antidemokratskim snagama u Hong Kongu, autoritarno i nedemokratsko korišćenje biometrijskog nadzora stanovništva, opresivna politika i genocidne tendencije prema muslimanskoj manjini Ujgura, strah od invazije Tajvana i ekspanzija kineskog uticaja u Evropi“.

Nije teško primetiti, dodaje, da je ideologija kojom se vodi kinesko rukovodstvo dijametralno suprotna demokratskim i liberalnim vrednostima koje Bajdenov kabinet brani.

Balkan nije prioritet za Bajdena.

U perspektivi će, ukazuje Krstić, kada se malo relaksira i ovaj unutrašnji pritisak u SAD, Bajden ipak biti jedan od poligona za izgradnju partnerstva sa EU.

„Biće i saradnje na rešavanju nekih stvari u našem regionu između ostalog i kosovskog pitanja“.

Krstić ukazuje da se još čekaju potvrde nominacije Viktorije Nuland i Karen Donfrid koje će biti pomoćnice državnog sekretara za Evropu i Evroaziju.

„Kada se taj tim kompletira, što će trajati još neko vreme, očekujem i aktivniji pristup“.

Ipak, Krstić smatra da je ono „što je Miroslav Lajčak pričao da je dogovor (u vezi s Kosovom) moguć u mesecima daleko od realnosti“.

„Za razliku od njegovog prethodnika, koji je bio spreman na raznorazne kombinatorike i neoficijelne diplomatske metode, jer je na pitanju Kosova želeo da dobije političke poene u poslednjeg godini svog mandata, Bajden će se držati svojih političkih i ideoloških principa“, kaže Kostić.

Ono što će, ukazuje, SAD zahtevati i od beogradskih i prištinskih vlasti jeste postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa, bez ikakvih prečica i finansijski uslovljenih ustupaka“.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.