Bajdenov novi početak sa Rijadom 1Bernard Hajkel Foto: Privatna arhiva

Predsednik SAD Džo Bajden odbio je da uvede sankcije direktno krunskom princu Saudijske Arabije Mohamedu bin Salmanu, iako je CIA nedavno objavila procenu da je on „odobrio operaciju zarobiti ili ubiti“ saudijskog novinara Džamala Kašogija u Istanbulu 2018. Bajden je svojom odlukom da ne kazni de facto vladaoca kraljevine mnoge razočarao.

Ali je ispravno stavio na prvo mesto jednu od najvažnijih spoljnih veza Amerike.

Američki državni sekretar Entoni Blinken sumirao je dobro stav administracije rekavši da su, iako SAD žele da „rekalibriraju“ veze sa Saudijcima, bilateralni odnosi „veći od bilo koje osobe“. Blinkenova izjava, koja se podjednako može odnositi na ubijenog Kašogija i na princa, podvlači jednu važnu činjenicu. Bajden, kao i svi predsednici Amerike počev od Dvajta Ajzenhauera, shvata da je Saudijska Arabija vitalna za održavanje američkih strateških interesa na Bliskom istoku, ali i u ostatku sveta, pa je odabrao da ne reskira rušenje odnosa stvarajući antagonizam prema narednom monarhu.

Mnoge su demokrate uznemirene jazom između Bajdenove retorike o Saudijskoj Arabiji u vreme predizborne kampanje tokom koje je objavio da bi ih „učinio parijom, što i jesu“ i realnosti kompromisa kojima Amerika upravlja svojim spoljnopolitičkim interesima. Kritičari Bajdena želeli su da princ bude kažnjen, ako ne i uklonjen iz saudijske nasledne linije, a odluku da on ne bude kažnjen vide kao izdaju spoljne politike zasnovane na vrednostima kakvu je predsednik obećao da će voditi.

Međutim, razlog za Bajdenov stav je u širem pogledu – nije to samo zbog prodaje američkog oružja kraljevini, što je bio motiv u vreme predsednika Donalda Trampa, koji je imao sirov transakcionalni pristup – izgrađenom na puno zajedničkih strateških interesa koji ne zavise od toga ko je na vlasti u Rijadu ili Vašingtonu.

Na primer, dve zemlje imaju zajednički interes u stabilnosti globalnih energetskih i finansijskih tržišta, kao i u suprematiji američkog dolara kao valute svetskih rezervi. Svom saudijskom naftom trguje se u dolarima, a taj aranžman ni jedna ni druga strana nemaju interes da promene.

Amerika i Saudijska Arabija se takođe slažu u vezi sa potrebom da se Bliski istok stabilizuje, da se treba boriti protiv globalnih džihadističkih grupa, da se zauzda Iran, zaustavi rat u Jemenu i ta zemlja obnovi – i da arapske države normalizuju odnose sa Izraelom. Čak i kontrolisanje pandemije kovida-19 iziskuje pomoć Saudijske Arabije, jer su godišnja hodočašća u Meku, odnosno hadžiluk koji će se po svoj prilici održati i ove godine, majka globalnih super-infekcija, što je istorija pokazala.

Iz svih tih razloga bilateralni odnosi moraju ostati čvrsti, a kraljevstvo stabilno. Kažnjavanje princa bi dovelo do nezabeleženog američkog mešanja u naslednu liniju porodice El Saud i njime bi se rizikovalo rušenje države.

Tramp je sa Saudijcima poslovao na krajnje ličan način, uglavnom preko svog zeta Džareda Kušnera koji je održavao bliske, neposredne odnose sa princem. Takav pristup je ohrabrio rizično ponašanje obe strane, što je bila odluka princa iz 2017. da krene u bojkot Katara ili Trampova voljnost da u leto i jesen 2019. dozvoli Iranu da nekažnjeno bombarduje saudijske tankere i instalacije.

Što je još važnije, Trampova taktika je potkopala institucionalne veze koje su dugo bile u središtu američko-saudijskih odnosa, poput onih između dva ministarstva spoljnih poslova, obaveštajnih službi, između dve vojske, ministarstava finansija i energetike i centralnih banaka. Bajdenova „rekalibracija“ pre svega znači ponovnu uspostavu tih institucionalnih veza uz smanjivanje naglaska na personalne razmene na visokom nivou.

Bajden je već imao obuzdavajući efekat na saudijsko rukovodstvo koje je nagovestilo promenu politike na više frontova. Tako postupajući, ono je prećutno priznalo poraz svojih strategija prema Jemenu i Kataru, kao i u vezi sa preteranom represijom nad onima u toj državi koji drugačije misle.

Na primer, Saudijci su pokušali – do sada bez uspeha – da reše sukob sa hutskim pobunjenicima u Jemenu koje podržava Iran i prestali su da bojkotuju Katar. Kod kuće su vlasti oslobodile nekoliko političkih disidenata i reformista, a najzapaženije je puštanje na slobodu hrabre aktivistkinje Lujain el Hatul.

Sjedinjene Države mogu iskoristiti ovaj pozitivan razvoj tako što bi diskretno podržale više promena – kao što bi bilo okončanje rata u Jemenu, s obzirom na uticaj kraljevine na različite učesnike u sukobu. Druge saudijske aktivnosti mogli bi biti neposredni razgovori s Iranom i puštanje više političkih zatvorenika na slobodu.

Na svoj bučan i bombastičan način Tramp je često javno ponižavao saudijsko rukovodstvo, što nije bilo od koristi ni Americi ni kraljevstvu. Bajdenov mekši pristup, zasnovan na zajedničkim interesima, pokazaće se kao zdraviji i istrajniji, i mogao bi da pomogne skorašnjem novom monarhu da stane na noge.

Autor je profesor bliskoistočnih studija na Univerzitetu Prinston

Copyright: Project Syndicate, 2021.

www.project-syndicate.org

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Bajdenov novi početak sa Rijadom”

  1. Ova kolicina LICEMERJA prevazilazi granice zdravog razuma. Prvo, nema veze sto je zakljuceno da je buduci monarh UBICA: „…odluku da on ne bude kažnjen vide kao izdaju spoljne politike zasnovane na vrednostima kakvu je predsednik obećao da će voditi.“ Pa NARAVNO da je izdaja. A zasto: „da se zauzda Iran, zaustavi rat u Jemenu“!!! Pa KO ratuje u Jemenu? Ja mislila Saudijci? Zasto je Iran veca opasnost od njih, ja ne znam Znam da nisu Iranci srusili avione i ubili preko 3000 Amerikanaca, vec Saudijci. Jos jedan razlog „Bajdenov mekši pristup, zasnovan na zajedničkim interesima, pokazaće se kao zdraviji i istrajniji, i mogao bi da pomogne skorašnjem novom monarhu da stane na noge.“ Bas lepo. Ako demokrate misle da mogu i dalje da vode kukavicku politiku nezameranja sa groznim rezimima (tu je i Natanijahu, npr.), opet ce izgubiti izbore.

    • Znači za kršenje ljudskih prava nekome tapšanje po ramenu (S. Arabija), a nekome razrušena zemlja (Sirija). Vrhunsko licemerje.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.