Bašele versus Bolton

Dugi niz uspeha u čileanskoj politici pripremio ju je dobro za ovaj zadatak, koji bi lako mogao da postane jedan od najtežih u njenoj karijeri.

Kancelarija koju ona vodi je pod napadom, i to ne samo od nasilnih autoritarnih lidera u Egiptu, Mađarskoj, Filipinima i Rusiji. Američki zvaničnici – a naročito savetnik za nacionalnu bezbednost DŽon Bolton – takođe vredno rade na tome da potkopaju efikasnost ove kancelarije. Među Bašeleinim glavnim izazovima će biti to da ubedi američki kongres da blokira pokušaje Trampove administracije da obustavi finansiranje njene agencije u suprotnosti sa ugovornim obavezama Sjedinjenih Država.

To će možda biti teško, ali njeno iskustvo je čini nedvosmisleno kvalifikovanom da to učini. Godine 1975, Bašele i njenu majku je zatvorio i mučio režim čileanskog diktatora Augusta Pinočea. Tokom nekoliko nedelja, Bašele je nosila povez preko očiju i bila zavezana za stolicu u pritvorskom centru vile Grimaldi u Santijagu, dok su oni koji su je zarobili pretili da će ubiti njenu majku. One su na kraju oslobođene i dozvoljeno im je da odu u egzil u Australiju, a zatim u Istočnu Nemačku. Bašelein otac, general vazduhoplovnih snaga, preminuo je od srčanog udara tokom mučenja dok je bio zarobljen zbog toga što se suprotstavljao vojnom udaru koji je doveo Pinočea na vlast. A njen tadašnji partner, lider Socijalističke partije u zemlji, je zatvoren a zatim nestao tokom diktature.

Nakon što se Bašele vratila kući 1979, postala je doktor i kasnije studirala vojne nauke u Čileu i SAD. Kada je demokratija ponovo uspostavljena 1990, bila je ministar zdravlja i odbrane, pre nego što je dva puta izabrana za predsednika. U međuvremenu, predvodila je UN Žene, kancelariju UN za jednakost polova i osnaživanje žena.

Kao komesar UN za ljudska prava, Bašele je nasledila još jednog uglednog zvaničnika, jordanskog diplomatu Zeida Raada Al Huseina. Zeid je bio otvoreni kritičar zloupotrebe ljudskih prava, a u svojim javnim izjavama je uvek bio dobro obavešten, pun razumevanja i pravedan. Tokom njegovog četvorogodišnjeg mandata, nijedna vlada ili grupa nije imala poseban tretman zbog političkih i geopolitičkih razloga. Iako Zeid nije želeo drugi mandat zbog onoga što je nazvao pritiskom da se obuzda njegova iskrenost, standardi koje je on postavio su osnažili reputaciju UN kao globalnog branitelja ljudskih prava. Ali Zeidov pristup je takođe doprineo tome da kancelarija i njen rad postanu meta. Predsednik Filipina Rodrigo Duterte, Egipta Abdel Fatah al-Sisi i Rusije Vladimir Putin, kao i mađarski premijer Viktor Orban, često su optuživali agenciju i njenog šefa za pristrasnost. U SAD, Bolton koristi sličan rečnik dok predvodi pokušaje da skreše godišnji budžet kancelarije. To je pukotina u koju Bašele uskače.

Kao Zeid, Bašele neće primati uputstva od Saveta za ljudska prava UN. Iako visoki komesari sprovode posao Saveta, oni u suštini funkcionišu kao slobodni agenti, sa mogućnošću da slobodno izražavaju svoje mišljenje. To je dobra stvar. Rad Saveta – tela koje čine 47 država UN i koje operiše uz rotirajuće članstvo – je već dugo pod uticajem nacionalnih interesa. Na primer, u junu, Trampova administracija je presekla veze sa Savetom, navodeći kao razlog za to njegove česte kritike Izraela. A, zbog toga što članstvo može da uključuje i same kršitelje prava, njegov program je podložan politizaciji. Ipak, kvalitet rezultata rada Saveta se poboljšava. Skorašnji izveštaj o Mjanmaru, na primer, direktno je optužio vojno rukovodstvo zemlje da je počinilo genocid nad Rohinđa muslimanima. Ostali nedavni doprinosi koji zaslužuju visoke ocene uključuju istrage o Siriji i Severnoj Koreji.

Bolton je pokušavao da potkopa efikasnost UN još od 2005, kada ga je predsednik DŽordž V. Buš imenovao za američkog ambasadora te organizacije. Kasnije odbijanje Senata da potvrdi ovo privremeno imenovanje je ograničilo štetu koju je Bolton mogao da nanese. Ali, danas Bolton ima još veću moć; još jednom će biti na Kongresu da osigura da njegov destruktivni uticaj bude pod kontrolom. Ako Bolton uspe da nanese štetu kancelariji visokog komesara UN za ljudska prava (kao i Međunarodnom krivičnom sudu, koji je uzeo na nišan 10. septembra), Bašeleina sjajna biografija neće biti dovoljna da održi ljudska prava u vrhu programa UN.

Autor je predsednik emeritus Fonda za otvoreno društvo i osnivač organizacije Human Rights Watch

Copyright: Project Syndicate, 2018.

www.project-syndicate.org