Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLETBronzana statua belgijskog kralja iz 19. veka Leopolda II u centru Brisela mogla bi da bude istopljena i pretvorena u spomenik milionima ljudi koji su stradali tokom njegove brutalne vladavine u tadašnjem Belgijskom Kongu i drugim žrtvama kolonijalnizma.
Ovo je predložila grupa stručnjaka koju je oformila briselska regionalna vlada, a među kojima su istoričari, arhitekte i drugi specijalisti.
Drugi predlog stručnjaka je da se ova statua smesti u poseban park u kojem bi se nalazili i drugi kontroverzni spomenici ličnostima iz kolonijalne prošlosti.
Kako prenosi Gardijan, ova dva scenarija su predložena u izveštaju od 256 strana o “dekolonizaciji” prostora u glavnom gradu Belgije, koji su zatražile vlasti u Briselu nakon što su protesti “Crni životi su važni” preplavili grad 2020.
Statua Leopolda II, koja se nalazi u blizini kraljevske palate, je bila ključna tačka za učesnike najvećih demonstracija protiv rasizma u Briselu ikad.
U Briselu postoje brojni spomenici i ulice koji su dobili ime po ovom čoveku koji je izgradio belgijsko carstvo tokom “pohoda na Afriku” krajem 19. veka.
Kralj Leopold II je vladao Kongom od 1885. do 1908, tokom godina u kojima su milioni ljudi izgubili život zbog brutalnog tretmana, gladi i bolesti.
Belgijska država je preuzela Kongo od 1908. do 1960, osvajajući kolonije u današnjoj Ruandi i Burundiju od Nemačke posle Prvog svetskog rata.
Belgijsko kolonijalno nasleđe, koje uključuje i nasilje nad afričkim narodima, krađu prirodnih resursa i rasizam, su “ustanovljene istorijske činjenice koje nisu uvek prepoznate i u potpunosti priznate u Belgiji”, navodi se u izveštaju.
Grupa stručnjaka ne preporučuje da sve kontroverzne statue budu srušene, već predlaže pojedinačni pristup svakoj od njih kako bi se odlučilo šta će biti urađeno sa njima.
“Dekolonijalizovani javni prostor nije prostor u kojem su svi tragovi kolonijalizma izbrisani, već prostor oslobođen od materijalnih elemenata koji promovišu asimetrične odnose između bivših belih kolonizatora i bivših kolonizovanih ljudi tamne puti, kao i svake rasističke ideologije i nejednakosti”, navodi se u izveštaju.
Grupa stručnjaka je predložila da bude napravljen spomenik žrtvama kolonizacije, kao i muzej ili dokumentacioni centar u kojem bi ljudi mogli da saznaju sve o belgijskoj kolonijalnoj prošlosti.
Paskal Smet, ministar nadležan za urbano planiranje u briselskom regionu, kaže da je grupa zauzela iznijansiran pristup u rešavanju pitanja kolonijalnih spomenika.
“Najlakše bi bilo uništiti sve te spomenike, ali oni nisu odabrali to”, rekao je on.
“Naravno da svi znamo da ljudi koji žive u našem gradu danas nisu odgovorni za kolonizaciju, te da se ne radi o pitanju krivice već kolektivne odgovornosti. Zato je veoma važno, naročito u današnje vreme, ne biti zaglavljen u istoriji, već je razumeti”, dodaje on.
Smet, koji potpisuje dozvole za podizanje i rušenje spomenika, se nada da će akcioni plan biti objavljen do septembra, a da će prve odluke o pojedinačnim spomenicima biti donete do kraja godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
