Bivša ambasadorka Srbije u Moskvi: Sankcije samo otežavaju odnose Zapada i Rusije 1Foto: Radio Slobodna Evropa

Pobeda demokratskog predsednika u Sjedinjenim Državama označila je i očekivanja da će odnosi sa Rusijom biti složeni.

To je nagovestio već gest predsednika Rusije Vladimira Putina koji je tek posle više nedelja uputio čestitke za izbor Džozefu Bajdenu, rekla je za Danas dr Jelica Kurjak, bivša ambasadorka Srbije u Ruskoj Federaciji, odgovarajući na pitanje da li smatra da je zaoštravanje odnosa Sjedinjenih Država i Evropske unije sa Rusijom bilo očekivano.

– Da ne idemo mnogo daleko u bližu prošlost, setimo se značajnih negodovanja i optužbi iz krugova Demokratske stranke, i ne samo to, posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, na račun mešanja Rusije u predsedničke izbore, odnosno, direktno na račun pomoći Trampu da pobedi. To je sve vreme vladavine konzervativnog predsednika SAD bio kamen spoticanja u odnosima dve zemlje. Postoji tu još mnogo drugih stvari koje su se poremetile u odnosima još tokom vladavine Baraka Obame. Zbog toga ne čudi da je američki predsednik odbio predlog ruskog predsednika za skoriji razgovor odgovorom da će razgovarati kada za to dođe vreme.

* Kako vidite sankcije i kontrasankcije EU i Rusije?

– Sankcije su, nažalost, već više decenija oprobani metod kažnjavanja protivnika u odnosima među državama. Pokazalo se, međutim, i na primeru sankcija prema SRJ, odnosno, Srbiji, tokom devedesetih godina prošlog veka da one i imaju, i nemaju efekta. Ipak, one postoje i, kako vidimo, umesto da dolazi do slabljenja žestine sankcija, polje njihove primene se sve više širi. Kontrasankcije još više usložnjavaju situaciju i šalju poruku da će se takva vrsta odnosa nastaviti. Ne treba govoriti koliko to nanosi štete mnogim oblastima privrednog i društvenog života, pa još u periodu lockdowna zbog pandemije ne vidi se izlaz iz situacije.

Bivša ambasadorka Srbije u Moskvi: Sankcije samo otežavaju odnose Zapada i Rusije 2

* Šta očekujete da će biti sa Severnim tokom 2?

– U Severni tok je uloženo mnogo nade, želja, potreba, materijalnih i političkih sredstava da bi se tek tako zaustavio dalji proces finiširanja. Ipak, u situaciji potpuno smanjenog obima proizvodnje u razvijenim zemljama Evrope, potrebe za dodatnim energentima, pre svega gasom, očigledno su sada manje i ne zna se kako će sve to izgledati sutra. Moguće je da je u ovom momentu zahlađenja odnosa Severni tok samo jedno od sredstava popravljanja pozicija u odnosima.

* Da li Rusija može da prihvati smenu Lukašenka u Belorusiji?

– Za Rusiju je Belorusija značajan partner i članica tzv. Zajednice država što podrazumeva veoma bliske odnose dve zemlje. Ne vidim da je Lukašenko spreman da ode, kako se pokazalo tokom perioda protesta i posle svega, on je spreman na umerene kompromise unutar zemlje, ali se oslanja na sigurnu podršku najvažnijeg suseda. Za sada ne vidim razlog zbog kojeg bi bilo potrebno bilo kome da igra na kartu smene beloruskog predsednika.

* Kako gledate na protivljenje Rusije jačanju saradnje Bosne i Hercegovine i NATO?

– Stav Rusije prema proširenju NATO na one zemlje koje ona smatra da se nalaze u prvoj zoni interesa na Balkanu je poznat. Rusija je protiv ulaska u NATO prijatelja kao što su Srbija i BiH. Ali, rusko rukovodstvo je ne jednom izjavljivalo da nemaju ništa protiv ulaska ovih zemalja u Evropsku uniju, i, kako vidimo, nerado, ali ipak prihvataju i neke oblike saradnje bezbednosnih snaga Srbije i BiH sa alijansom. Mislim da takav stav predstavlja jednu od konstanti odnosa Rusije prema pitanjima saradnje Srbije i BiH sa NATO.

* Kako komentarišete nedavnu izjavu Aleksandra Vučića da mu zvaničnici EU govore samo o uticaju Rusije i Kine u Srbiji, odnosno da im je to najvažnija tema?

– Mislim da je ovaj komentar Aleksandra Vučića besmislen jer niti je provereno da mu je neko to rekao, a još manje ko bi to rekao.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.