Blinken priznao da su Srbija, Rusija i Kina naoružavale huntu u Mjanmaru 1Foto: EPA-EFE/TOMS KALNINS

Sjedinjene Države su zaključile da je genocid u Mjanmaru počinjen sedam puta. Danas se obeležava osmi. Utvrdio sam da su pripadnici mjanmarske vojske počinili genocid i zločine protiv čovečnosti, kazao je danas američki državni sekretar Entoni Blinken tokom posete američkom Memorijalnom muzeju holokausta kada je obišao i izložbu „Put Burme u genocid”.

On je ukazao na prošlomesečni izveštaj koji je objavio Tomas Endrjuz,  specijalni izvestilac UN za ljudska prava za Majmar a u kojem se navodi “da su Kina, Rusija i Srbija od državnog udara u Mjanmaru nastavile da snabdevaju tamošnji režim oružjem koje se koristi protiv civila”.

Bajdenova administracija je formalno utvrdila da nasilje koje je vojska Mjanmara počinila nad manjinom Rohinja predstavlja genocid i zločine protiv čovečnosti, što je potez za koji zagovornici kažu da bi trebao da ojača napore da se hunta koja sada vodi Mjanmar smatra odgovornom. Današnje zvanično priznanje Blinkena dolazi skoro 14 meseci nakon što je Bajden preuzeo dužnost i obećao da će sprovesti novu reviziju o navodima o nasilju.

Tomas Endrjuz, specijalni izvestilac UN za Mjanmar, izjavio je krajem februara da je potpuno uveren u tačnost informacija iznetih u izveštaju u kom su Srbija, Rusija i Kina označene državama koje su nastavile da izvoze naoružanje u Mjanmar posle puča koji je u toj državi izveden februara 2021.

Endrjuz je ukazao da je Mjanmaru, zemlji u kojoj je vojna hunta posle izbora zbacila demokratski izabranu vlast čije je predstavnike pritvorila, nastavljena isporuka raketa i artiljerijskih granata upotrebljenih u obračunu sa civilnim stanovništvom.

Jedan od mojih izvora bila je i sama Vlada u Beogradu i njihova dokumentacija, naveo je Endrjuz u februaru za Glas Amerike.

“Dogodilo se sledeće – Vlada Srbije odobrila je transfer oružja i municije vlastima Mjanmara u februaru, martu, aprilu i junu 2021. To je ono što smo znali. Takođe smo znali da je stvarni transfer, dakle ne samo odobrenje, već prebacivanje oružja izvršeno posle državnog udara u februaru prošle godine. Dakle, znamo da su postojala odobrenja za transfer oružja i da je oružje zaista prebačeno najmanje jednom – u februaru 2021. To se dogodilo posle puča i to smo prijavili”.

Podsetimo, Evropski parlament je 12. marta usvojio Rezoluciju o Mjanmaru u kojoj se navodi da su Srbija, Rusija i Kina odgovorne za zločine u toj zemlji jer naoružavaju tamošnju vojsku koja je pre više od godinu dana državnim udarom došla na vlast i od tada sprovodi represiju. U rezoluciji se oštro osuđuju Srbija, Rusija i Kina koje isporučuju oružje vojnoj hunti, što ih čini odgovornima za zločine počinjene tim oružjem, stoji u tekstu rezolucije.

„Oni destabilizuju zemlju koja se nada da će imati demokratsku budućnost“, rekla je Svenja Han nemačka poslanica iz redova socijalista i jedna od autora rezolucije.

U raspravi je naglašeno da se u svetlu ruske invazije na Ukrajinu ne smeju zaboraviti patnje ljudi u Mjanmaru.

„Ukrajinska kriza ne znači da smo potpuno zaboravili na akutno trpljenje i patnje ljudi u Mjanmaru“, rekla je Vera Jurova, potpresednica Evropske komisije i podsetila da su dosad usvojena četiri kruga sankcija EU-a za Mjanmar zbog vojnog udara i naknadne represije.

Blinken je danas objavio pomoć od million dolara dodatnih sredstava za Nezavisni istražni mehanizam za Mjanmar (IIMM), telo Ujedinjenih naroda sa sjedištem u Ženevi koje prikuplja dokaze za potencijalna buduća krivična gonjenja.

Zvanično priznanje državnog sekretara SAD da je vojska Mjanmara počinila genocid i zločine protiv čovečnosti nad Rohinjama od ključne je važnosti za žrtve i preživele, etničku i muslimansku manjinu koja je decenijama sistematski progonjena, ocenjuje se u saopštenju Memorijalnog muzeja Holokausta SAD.

Izveštaj Stejt departmenta je “snažan ukor” onima koji negiraju genocid i važan korak u unapređenju napora da se traži pravda za žrtve. Ono što je najvažnije, trebalo bi da izazove brzu akciju za zaštitu onih koji su i dalje pod ozbiljnom pretnjom.

“Današnje saopštenje državnog sekretara Blinkena ne može da popravi štetu koju su pretrpeli Rohinje, ali može da oživi napore da se spasu ova etnička manjina u Mjanmaru koji su i dalje u opasnosti a njih oko milion žive u nesigurnim uslovima kao izbeglice“, rekao je ambasador Stjuart E. Ajzenštat, specijalni savetnik Stejt departmenta za pitanje holokausta.

„Vođe i preživeli genocida nad Rohinjama već duže vreme pozivaju na ovu odluku o genocidu. Preživeo je holokaust i osnivač muzeja Eli Vizel nadao se da će svet za žrtve danas učiniti ono što nije učinjeno za Jevreje u Evropi. Ovaj nalaz mora da katalizuje akciju. Ne možemo dozvoliti da Rohinje postanu zaboravljene žrtve genocida”, naveo je.

Genocidu, navodi se, uvek prethode znaci upozorenja.

U martu 2015. Muzej je objavio izveštaj u kojem upozorava da su preduslovi genocida jasno evidentni. Izveštaj muzeja i izveštaj organizacije Foritfy Rights-a iz 2017, pod naslovom „Pokušali su da nas sve ubiju“, dokumentovao je zločine mjanmarske vojske nad Rohinjama, uključujući masovna ubistva, silovanja, mučenja i prisilno raseljavanje više od 700.000 ljudi. I, u decembru 2018, Muzej je, nakon pažljivog analiziranja zločina, otkrio da postoje “ubedljivi dokazi da je mjanmarkska vojska počinila etničko čišćenje, zločine protiv čovečnosti i genocid nad Rohinjama“.

“Decenijama su Rohinje proganjani, lišeni državljanstva i podvrgavani masovnom nasilju. Oni koji su počinili ove zločine izbegli su krivičnu odgovornost, a mjanmarska vojska nastavlja da poriče zločine. Najčešći refren koji čujemo od većine Rohinja je „hoćemo pravdu.“ Više od osamdeset godina nakon završetka Holokausta i dalje viđamo neke nacističke počinioce koji se drže odgovornim, podsetnik da nekažnjivost ne sme prevladati i mi ostajemo posvećeni podršci Zajednici Rohinja na njihovom dugom putu ka pravdi“, rekla je Naomi Kikoler, direktorka Simon-Skjodt centra za prevenciju genocida.

Današnje priznanje SAD  dolazi kada su civili širom Mjanmara i dalje izloženi ekstremnom riziku od masovnih zločina. Otkako je u Mjanmaru izveden vojni udar u februaru 2021. vojska je napala civile širom zemlje, a pripadnici etničkih manjinskih grupa su posebno izloženi riziku od masovnih zločina. Štaviše, sistemi progona i nasilja koji su decenijama bili na meti zajednice Rohinja i danas opstaju.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.