Bugajski: NATO mora da učini više da zaštiti BiH i Kosovo od proruskih srpskih lidera u Banjaluci i Beogradu 1Foto: EPA-EFE/Leszek Szymanski POLAND OUT

Samit NATO-a u Madridu naglasio je da je ruska vojna invazija punog obima na Ukrajinu ubrzala fundamentalni pomak u evropskoj bezbednosti. Napad Moskve okončao je relativno mirnu i predvidljivu fazu nakon Hladnog rata i najavio novu eru međunarodnog sukoba.

Takođe je pomerio epicentar evropske bezbednosti na Istok, a Poljska se pojavila kao stožer istočnog fronta NATO-a koji se suprotstavlja agresivnoj Rusiji, ocenjuje Januš Bugajski, viši saradnik Fondacije Džejmstaun iz Vašingtona, u svojoj redovnoj kolumni za portal istraga.ba.

Tri faktora će biti presudna na novoj strateškoj fazi.

Prvo, šta će ruska destruktivna invazija na Ukrajinu značiti za nove pretnje i međudržavne odnose duž istočnog fronta NATO-a? Drugo, kakav će uticaj rat imati na transatlantsku koheziju i panevropske bezbednosne aranžmane?

Treće, kakve će biti posledice po samu Rusiju u njenom ratu protiv Ukrajine, posebno u nastojanjima Moskve da održi svoju regionalnu prevlast i jedinstvenom rusku državu?

Poljska se brzo pojavljuje kao ključni strateški igrač i uporište odvraćanja i odbrane zbog svoje veličine, lokacije, resursa, odbrambenih obaveza, regionalne uloge i veza sa SAD.

Poljska ekonomija je sedma po veličini u EU i najveća među svim državama bivšeg sovjetskog bloka koje su se pridružile Uniji. Njena ekonomija se impresivno oporavila nakon pandemije kovid-a i predviđa se stabilan godišnji rast BDP-a od preko tri odsto u narednih nekoliko godina.

Sa 38 miliona građana, Poljska ima najveću populaciju od svih novih članica NATO-a i ima koristi od visokog nivoa obrazovanja i profesionalne ekspertize.

Na Zapadnom Balkanu, NATO je preduzeo neke korake da ojača vojsku BiH i bliže sarađuje sa odbrambenim snagama Kosova. Ali ovo je još uvek nedovoljno da se odvrate provokacije proruskih srpskih lidera u Banjaluci i Beogradu. Hitno je potreban put ka članstvu u NATO-u za Bosnu i Hercegovinu i Kosovo, posebno zato što se EU pokazala kao hroma patka u ponudi realnih izgleda za pristupanje i time ohrabruje nacionalističke radikale širom regiona

Varšava je napravila ozbiljna ulaganja u svoj vojni sektor, strukturu snaga i nabavku oružja. Odbrambeni budžet će se povećati sa 2,5 odsto na tri odsto BDP-a 2023.  uz kontinuirano povećanje u petogodišnjem planu za značajno jačanje vojnih sposobnosti i udvostručenje broja vojnika na preko 300.000.

Štaviše, Poljska sebe smatra regionalnim liderom u usponu na osnovu svoje istorije, ekonomskog potencijala, vojne snage i čvrstog suprotstavljanja ruskom imperijalizmu.

Rat u Ukrajini je istakao najopasnije pretnje istočnim granicama NATO-a i pojačao posvećenost Poljske odbrani Alijanse. Istočni „bok“ NATO-a postao je istočni „front“ protiv ekspanzionizma Moskve i njenih upornih pretnji ratom. Invazija na Ukrajinu razotkrila je Rusiju kao imperijalnu državu koja ignoriše međunarodne granice i nastoji da obnovi svoje dominacije, naglašavajući na taj način imperativ NATO-a da ojača svoje sposobnosti, kohezivnost i odgovore na agresiju.

Rat je takođe konsolidovao bliži odnos između Poljske i Ukrajine. Poljska je bila prva država koja je prihvatila preko dva miliona ukrajinskih izbeglica, integrisala ih na tržište rada i pružila sve zdravstvene, socijalne i obrazovne beneficije. Postao je glavni kanal za humanitarnu pomoć i vojne zalihe ukrajinskih oružanih snaga, uključujući sopstvene zalihe oružja. Kijev vidi Varšavu kao svog najbližeg saveznika i kapiju u budućnost EU, a Varšava će takođe biti centralno čvorište za ekonomsku rekonstrukciju Ukrajine. Obe prestonice zajedno sa tri baltičke države takođe istražuju načine da ojačaju svoje bezbednosne veze, regionalni transport, energiju i ekonomske mreže i razvijaju bliže vojne veze sa SAD.

Pošto je nemački i francuski prestiž oslabljen u svetlu njihovog neadekvatnog odgovora na ruski rat protiv Ukrajine, težište NATO-a se pomera ka istoku. Međustranački konsenzus Poljske u jačanju njene uloge u bezbednosti na kontinentu biće značajno ojačan na istočnom frontu koji uključuje Finsku i Švedsku kao najnovije članice NATO-a.

Sve veća kupovina američke vojne opreme od strane Varšave, uključujući tenkove Abrams i borbene avione F-16, i rastuće prisustvo američkih snaga u Poljskoj, uključujući stalni štab V korpusa američke vojske, pretvaraju zemlju u ključnog evropskog saveznika Vašingtona.

Vašington treba da se pripremi za produženi period regionalne neizvesnosti, koji će uključivati i pojavu novih političkih subjekata iz propale Ruske Federacije

Varšava je izdvojila nekoliko programa akvizicije od ruskog napada na Ukrajinu. Očekuje se da će većina ugovora biti dodeljena američkim dobavljačima u težnji ka bližoj saradnji u oblasti odbrane sa SAD. Poljska će sve više preuzimati poziciju Nemačke tokom Hladnog rata i može očekivati američke baze u narednim godinama.

Alijansa više nije vezana ranijim obavezama da odustane od stalnog postavljanja svojih snaga na istok Evrope. Sama Moskva je napadom na Ukrajinu poništila Osnivački akt NATO-Rusija koji je ograničavao raspoređivanje NATO-a na istoku.

Na samitu u Madridu NATO najavljeno je da će u narednim mesecima staviti u stanje visoke pripravnosti više od 300.000 vojnika i ojačati svoje snage u Rumuniji i baltičkim državama.

Na Zapadnom Balkanu, NATO je preduzeo neke korake da ojača vojsku BiH i bliže sarađuje sa odbrambenim snagama Kosova.

Ali ovo je još uvek nedovoljno da se odvrate provokacije proruskih srpskih lidera u Banjaluci i Beogradu. Hitno je potreban put ka članstvu u NATO-u za Bosnu i Hercegovinu i Kosovo, posebno zato što se EU pokazala kao hroma patka u ponudi realnih izgleda za pristupanje i time ohrabruje nacionalističke radikale širom regiona.

Države NATO-a duž istočnog fronta suočavaju se sa tri hitna regionalna izazova sa dugoročnim implikacijama na evropsku bezbednost i ulogu Amerike.

Prvo, oni moraju da promovišu bezbednost i rekonstrukciju Ukrajine posle razornog rata.

Drugo, oni moraju pomoći da se one države koje nisu članice NATO-a, uključujući Belorusiju i Moldaviju, približe zapadnim ekonomskim, političkim i bezbednosnim strukturama.

Treće, oni moraju da se suoče sa regionalnim uticajem velikih previranja u Rusiji usred ekonomskog pada i potencijalnog vojnog poraza u Ukrajini.

Da bi se nosio sa ovim izazovima, NATO treba da razvije višedimenzionalnu strategiju, kombinujući sve informacione, sajber, ekonomske, diplomatske i vojne domene. I mora da proširi te sposobnosti na regione Crnog mora i Balkana koje Rusija nastavlja da podmeće i preti ratom preko svojih ovlašćenih zastupnika u Srbiji i bosanskom entitetu Republika Srpska.

Vašington treba da se pripremi za produženi period regionalne neizvesnosti, koji će uključivati i pojavu novih političkih subjekata iz propale Ruske Federacije.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.