Cenzura kao odgovor na optužbe pokreta MeToo protiv bivšeg vicepremijera Kine

Kako prenosi Radio slobodna Evropa (RSE), mediji pišu da to predstavlja prvi slučaj da su navodi izneti u okviru MeToo pokreta u Kini dotakli vrh Komunističke partije i da su optužbe naišle na cenzuru iako su kineski zvaničnici dosad dozvoljavali da se na internetu i medijima raspravlja o MeToo slučajevima.

Istaknutoj kineskoj teniserki blokiran je nalog na društvenim mrežama, a njeno ime brzo cenzurisano pošto je iznela optužbe za seksualno zlostavljanje protiv bivšeg vicepremijera koji je nekada bio sedmi najviši zvaničnik vladajuće Komunističke partije, piše Tajms.

U postu na kineskoj društvenoj mreži Veibo, Peng (35) je optužila Džang Gaolija (75) da ju je prisiljavao na seks pre nego što je pristala da bude njegova ljubavnica. Post je uklonjen u roku od 20 minuta, dok je nalog Peng blokiran, premda su drugi korisnici napravili snimak ekrana i ostavljali komentare.

Peng je poznato ime u Kini, pošto je 2014. na listi svetske Ženske teniske asocijacije bila rangirana kao prva teniserka u dublu i na 14. mestu liste teniserki u svetu.

Mada analitičari kažu da je teško proveriti njene navode, dok je i ona sama priznala da nema dokaza, to je, ističe londonski list, prvi put da se skandal povezan s pokretom MeToo toliko približio najvišoj političkoj klasi Kine.

U okviru MeToo pokreta u Kini su ranije optuženi profesori,  intelektualci i društveni aktivisti, ali je optužba Peng prva koja razotkriva navodna seksualna nedela visokog zvaničnika, koji, mada je u penziji, i dalje ima dobar politički status.

Optužbe Peng protiv bivšeg kineskog vicepremijera za seksualni napad izazvale su veliku pažnju na internetu pošto je to prvi put da su optužbe povezane s pokretom MeToo dotakle vrh Komunističke partije, ističe Njujork tajms.

Iako je njen post brzo nestao, optužbe su nekako prolazile strogo kontrolisanim internetom u Kini, podstaknute čuvenjem i tužiteljke i optuženog, navodi list, ukazujući da je delovalo da su pretrage njenog imena, pa i same reči „tenis“, bile blokirane, što odražava izuzetnu osetljivost unutar Kine u pogledu nedoličnog ponašanja partijskih lidera.

Vlasti su i ranije optuživale vladine zvaničnike za seksualno zlostavljanje, često u vezi sa istragama o korupciji, ali, kako piše Njujork tajms, nikada nije javno izneta optužba za seksualno zlostavljanje protiv tako visokog političkog lidera kao što je Džang.

U Kini, kažu mnoge žene, i dalje postoji ukorenjena patrijarhalna tradicija korišćenja položaja u poslu ili vladi za dobijanje seksualnih usluga od podređenih ili drugih žena. Žene u medijima, na univerzitetima i u privatnom sektoru u Kini sve više istupaju s optužbama za seksualne napade i uznemiravanja, ali se suočavaju s odbijanjem na sudovima i cenzurom na internetu.

Javna optužba za seksualni napad protiv visokog kineskog zvaničnika je praktično nečuvena u zemlji u kojoj zvaničnici pažljivo čuvaju svoje privatne živote, piše Vašington post, dodajući da su feminističke aktivistkinje pozdravile odluku Peng da javno optuži visokog zvaničnika kao važan trenutak za MeToo pokret u Kini i znak da Kineskinje više ne prihvataju seksističko ponašanje koje se ranije smatralo uobičajenim.

Kineski MeToo pokret, prema pisanju američkog lista, dosad se suočavao s preprekama, poput hapšenja feminističkih aktivistkinja, pošto su zvaničnici brinuli da bi mogle podstaći javno nezadovoljstvo usmereno na vladu.

Ipak, ove godine MeToo pokret u Kini je dobio na zamahu, s promenom političke klime i pozivima najviših kineskih lidera da bogati ljudi odgovaraju za svoje postupke i da služe kao modeli moralnog ponašanja.

U julu je policija u Pekingu privela kinesko-kanadsku pop zvezdu Krisa Vua pošto je više mladih žena javno izjavilo da ih je seksualno napadao. Vu, koji je negirao optužbe, jedna je od najistaknutijih ličnosti u Kini koja se suočila s posledicama u slučaju MeToo.

U avgustu je kineski gigant e-trgovine Alibaba otpustio rukovodioca mjuškarca, pošto je jedna zaposlena javno izjavila da je ušao u njenu hotelsku sobu kada je bila pod uticajem alkohola i da ju je seksualno napao.

Slučajevi Vu i Alibaba bili su značajni po tome što su cenzori omogućili široku diskusiju o njima na internetu, dok su državni mediji kritikovali optužene i oba incidenta su bila među najčitanijim temama na kineskim društvenim medijima.

Međutim, ističe Vašington post, to nije bio slučaj s Peng. Njena objava naišla je na blokadu na društvenim mrežama, dok nijedan kineski mediji nije preneo navode Peng na dan kada ih je objavila u sredu, 3. oktobra, što ukazuje da se nova otvorenost Pekinga prema MeToo ne odnosi na najviše zvaničnike.