Foto: EPA-EFE/MARTIN DIVISEK

Hans-Peter Bartales, punomoćnik nemačkog parlamenta za oružane snage, rekao je da je regrutacija stranaca iz Evropske unije ,“normalna“. U nemačkoj vojsci, naime, ima već dosta vojnika koji su rođeni u inostranstvu i stekli nemačko ili dvojno državljanstvo.

Oni koji se dobro sećaju, znaju da ovo nije početak ovakve prakse u nemačkoj vojsci. Još je Karl-Teodor zu Gutenberg, koji je bio na čelu Ministarstva odbrane ove zemlje od 2009. do 2011. godine, promovisao ovu ideju, a prošle godine je ta potvrda došla među prioritete u planu razvoja Bundesvera. Pritom se navodi da građani drugih država članica EU već mogu služiti u vojskama Belgije, Danske, Irske ili Luksemburga, te da nemački primer nije nikakav izuzetak. Nemački vojni zvaničnici otpočeli su razgovore sa Češkom, Švedskom ili Belgijom.

U Pragu je ta vest privukla značajnu pažnju. Jer, prema zakonu o odbrani, državljanin Češke Republike može da služi u oružanim snagama drugih država samo uz pristanak predsednika republike i na njegov zahtev. Odmah se, međutim, navodi da u slučaju sa Nemačkom, češki zakon nije prepreka: Česi mogu da služe u drugim armijama i bez pristanka predsednika, ako su te zemlje članice međunarodnih organizacija koje pružaju zajedničku odbranu protiv napada. I Češka i Nemačka su članice NATO-a i Evropske unije.

Uz objavljivanje ove vesti, u Pragu se podvlači da su mnoge države odbile ili uopšte nisu reagovale na ovakav poziv Nemaca. Hrvati su odbili takvu mogućnost, dok su Bugari, Rumuni, Slovenci i Grci izrazili zabrinutost zbog mogućnosti da previše njihovih građana otputuju u Nemačku, zbog bolje plate. A to bi, s druge strane, ugrozilo odbranu njihovih zemalja. To je razlog što Češka ne žuri sa definitivnim izjašnjavanjem.