Crnogorski protesti uspešniji od srpskih

Eventualno formiranje tehničke vlade do novih izbora, po mišljenju Zečevića, crnogorska vlast nikada neće prihvatiti.

Kada je reč o paraleli sa beogradskim i protestima širom Srbije koji se već više meseci održavaju pod sloganom „Jedan od pet miliona“, naš sagovornik ističe da nesumnjivo ima sličnosti te da su, po njegovom sudu, podgorički protesti uspešniji, s obzirom na njihovu veličinu. Kako dalje navodi, četvrti po redu protest u Podgorici okupio je otprilike 10.000 ljudi; pri tome oni su bili nenasilni što je netipično za crnogorski mentalitet.

Jer, kako navodi Zečević, svaki dosadašnji pokušaj demonstracija obeležio bi neki vid nasilja. Sa druge strane, sagovornik Danasa smatra da su organizatori protesta „celoj priči pristupili potpuno politički naivno“. Prvo, kako navodi, nisu se ogradili od Duška Kneževića koji je na crvenoj poternici Interpola, što je, po njegovom mišljenju, trebalo da učine. Drugo, traže od opozicije da bojkotuje parlament. Zečević podseća da se ta ista opozicija „opekla“ kada je dve godine bojkotovala parlament, „pa su na kraju ipak videli da od bojkota nema vajde i ušli u parlament“. Takođe, naš sagovornik naglašava da uprkos brojnosti, podgorički protesti nemaju podršku Vašingtona i Brisela. On podseća na prošlomesečnu posetu komesara Evropske unije za proširenje Johanesa Hana Podgorici, kada je „Han odbio da se sastane sa organizatorima protesta, već ih je prepustio neko svom zameniku“.

U subotu uveče sa podgoričkog trga organizatori Pokreta „Odupri se 97.000“ pročitali su svoje zahteve: od opozicije traže da njihovi poslanici napuste Skupštinu Crne Gore i bojkotuju sve izbore u državi, a od čelnih ljudi vlasti da podnesu ostavke do 15. marta, ili će se dan nakon toga demonstranti okupiti opet i „neće se razići“.

Za Sergeja Sekulovića, crnogorskog političkog analitičara, „ne može se reći da su zahtevi postavljeni maksimalistički što ih u jednom delu, bar je to moj utisak, čini nerealnim. U kom su delu realni ostaje da se vidi jer se sudbina ovih protesta, kao i svakih, kreće od pregovaračkog stola i pravljenja kompromisnih dogovora do njihovog razvodnjavanja“. Sekulović za Danas dalje ističe, da se čini da u ovom trenutku organizatori protesta deluju autonomno. Imajući u vidu činjenicu da opozicione snage u Crnoj Gori, koje inače podržavaju proteste, ne dovode u pitanje samo članstvo u NATO već ulazak u EU, Sekulović naglašava da protesti ipak nisu proizašli iz anti- EU ili anti-NATO osećanja već da se mogu kontekstualizovati u domenu vladavine prava i socijalne situacije. „Iako je opozicija, generalno gledano, jedinstvena u podršci, partije su zadržale određeni nivo subjektivnosti. Vreme pred nama će omogućiti da sagledamo te odnose“, zaključuje Sekulović.

Zahteve opoziciji je pročitao jedan od organizatora, glumac Slaviša Grubiša i ponovio prethodne zahteve da predsednik države, Vlade, čelnici Tužilaštva, direktor ASK, Savet i direktor RTCG podnesu ostavke. Prisutnima, na Trgu nezavisnosti, obratio se Lazar Vulević, koji je poručio da je došao ispred grupe studenata, koje nije strah da završe na Zavodu za zapošljavanje i da im mesta zauzmu politički podobni. On je pozvao ostale studente i profesore da im se pridruže u borbi za progresivno društvo. Povod za protest je afera „koverat“ koja se odnosi na navodno sumnjive donacije vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista predsednika Crne Gore Mila Đukanovića.