"Curenja povezana sa podvodnim eksplozivnom detoniranim na daljinu": Švedska pronašla četvrto oštećenje na gasovodu Severni tok 1Foto: EPA-EFE/Danish Defence Command

Švedska obalska straža navodno je pronašla četvrto curenje gasa na gasovodu Severni tok.

Obalska straža je rekla da je locirala curenje nakon što su u ponedeljak dva gasovoda koji vode iz Rusije u Nemačku oštećena na ukupno tri mesta, piše švedski list Svenska Dagbladet, prenosi Oslobođenje.ba.

„Dva od ova četiri oštećenja nalaze se u švedskoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni“, rekla je za list portparolka obalske straže Dženi Larson za novine. Druga dva oštećenja nalaze se danskoj isključivoj ekonomskoj zoni.

Sve su veći strahovi da bi gasovod Severni tok 1, koji se proteže od Rusije do Nemačke, mogao biti trajno neupotrebljiv nakon drastičnog oštećenja tog gasovoda na dnu Baltičkog mora.

Ako curenje gasa iz dve linije gasovoda ne bude vrlo brzo popravljeno, velike količine morske vode koje ulaze u cevi izazvaće koroziju koja bi gasovod mogla učiniti trajno neupotrebljivim, rekao je izvor iz nemačke vlade.

Izvor iz britanskih obrambenih snaga rekao je za Skaj njuz da su curenja na gasovodu u Baltičkom moru povezana s korišćenjem podvodnih eksplozivnih naprava detoniranih na daljinu.

Dodao je da su mine mogle biti spuštene na morsko dno na dugom konopu, ispuštene preko boka broda ili postavljene pored gasovoda podvodnim dronom pre par meseci ili čak godina.

Kada je otkriveno prvo curenje plina, plin je u Baltičko more cureo već tri dana. Švedski nacionalni seizmološki centar prethodno je rekao da su stanice zabeležile „snažne podmorske eksplozije“ u području gde je došlo do curenja gasa.

„Nema sumnje da su to bile eksplozije“, rekao je Bjorn Lund, seizmolog sa Sveučilišta Upsala koji je deo švedske nacionalne seizmičke mreže, prenosi Index.

Sve je više reakcija evropskih zemalja na eksplozije na dnu Baltičkog mora koje su, po svemu sudeći, uzrokovale curenje gasa iz gasovoda Severni tok 1 i 2.
Više evropskih nacija je sugerisalo da bi iza eksplozija, odnosno sabotaže Severnog toka mogla stajati Rusija, ali Kremlj je odbacio takve sugestije kao “predvidljive i glupe”.

Naučnici strahuju da bi metan koji izbija iz eksplodiranih gasovoda Severni tok u Baltičko more mogao biti jedno od najgorih curenja prirodnog gasa ikada i predstavljati značajne klimatske rizike, pise Gardijan.

Grube procene naučnika, na osnovu količine gasa koji se navodno nalazi u jednom od gasovoda, varira između 100.000 i 350.000 tona metana.

Jasmin Kuper, istraživač-saradnik na odeljenju za hemijsko inženjerstvo Imperijal koledža u Londonu, rekao je da je oko curenja „puno neizvesnosti”.

„Teško je znati koliko toga stiže na površinu. Ali potencijalno se radi o stotinama hiljada tona metana: prilično velika količina se ispumpava u atmosferu“, naveo je Kuper.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.