Švedski javni tužilac zatvorio je 16-mesečnu istragu o podvodnim eksplozijama koje su oštetile cevi gasovoda kroz koje je doticao ruski gas do Nemačke.
Još nije poznato ko je odgovoran za eksplozije na Severnom toku 1 i 2 u septembru 2022. godine.
„Glavni cilj“ istrage bio je da se utvrdi da li je Švedska učestvovala u incidentu ili se koristila njena teritorija, izjavio je Mats Ljunkvist, javni tužilac.
Zaključio je da slučaj nije u švedskoj nadležnosti.
- Eksplozija gasovoda Severni tok raznela 50 metara cevi
- Ko je odgovoran za curenje u ruskom gasovodu ka Evropi
- Severni tok 2 i kriza u Ukrajini
Švedska obaveštajna služba Sapo saopštila je da prikupljene informacije o ovom slučaju podelila sa drugim državama.
Nemačke i danske vlasti još istražuju niz eksplozija koje su oštetile tri od četiri gasne cevi istočno od ostrva Bornholm, u Baltičkom moru, u septembru 2022. godine.
Analitičari tvrde da bi nemačka istraga bila delotvornija da je Sapo došao do dodatnih informacija.
Sapo je saopštio da je istraga zatvorena zato što je utvrđeno da švedske vlasti više nisu u mogućnosti da nastave slučaj.
Gasovod Severni tok 1, sa dva paralelna kraka, prostire se u dužini od 1.200 kilometara ispod površine Baltičkog mora, od ruske obale nadomak Sankt Peterburga do severoistoka Nemačke.
Otvoren je 2011. i maksimalni kapacitet ovog gasovoda je 170 miliona kubnih metara gasa, koji se šalje iz Rusije za Nemačku.
Izgradio ga je ruski energetski gigant Gasprom.
Severni tok 2 proteže se paralelno sa prvim gasovodom i on je u ruskom vlasništvu.
Izgrađen je u septembru 2021, ali nije pušten u rad jer je Nemačka odbila da ga odobri.
Projekat je u potpunosti zaustavljen samo nekoliko dana pre početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.
- Severni tok 2 – kompromis Amerike sa Nemačkom i ustupak Moskvi
- Severni tok 2 – kompromis Amerike sa Nemačkom i ustupak Moskvi
- Rusija ponovo zavrće Severni tok, Evropa bez gasa najmanje tri dana
Navodno su ruski brodovi bili umešani u sumnjiva kretanja u toj oblasti danima i mesecima koji su prethodili eksploziji.
Moskva je osudila sabotažu, nazivajući ga činom međunarodnog terorizma, upirući prstom u Sjedinjene Američke Države i Veliku Britaniju.
Zapadni lideri su prestali da direktno optužuju Rusiju, ali je Evropska unija prethodno rekla da Moskva koristi snabdevanje gasom kao oružje protiv Zapada zbog podrške Ukrajini.
Spekulisalo se i da je napad planirala proukrajinska grupa, iako je Kijev negirao umešanost u ovom slučaju.
U nedavnim izveštajima pominjala se jahta Andromeda sa šest ljudi, iznajmljenoj u Nemačkoj, a koja se zaustavila u Danskoj i Poljskoj pre eksplozije.
Boris Pistorijus, nemački ministar odbrane, rekao je prošle godine da su eksplozije na Severnom toku mogle da budu „napad pod lažnom zastavom“ kako bi delovalo da je Ukrajina krivac.
Šta je „napad pod lažnom zastavom“ pročitajte u posebnom tekstu.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
