Đukanović: Alternativa proširenju je destrukcija Evrope

U intervjuu koji je dao agenciji Asošiejted pres, Đukanović je naglasio da to ne treba tretirati „kao crnogorsko pitanje ili balkansko pitanje, moramo ga tretirati kao evropsko pitanje. Ne postoji bolja konsolidacija Evropske unije od njenog daljeg ujedinjenja“.

Đukanović je rekao da „nema sumnje“ da Rusija pokušava da spreči ulazak zemalja Zapadnog Balkana u NATO. Kako je rekao „savršeno je jasno“ da Moskva ima „destruktivnu politiku prema EU, prema ujedinjenju Evrope i zapadnim vrednostima uopšte“. Strane sile, ukazao je Đukanović, takođe igraju ulogu u nedavnim protestima u Crnoj Gori na kojima se traži njegova smena sa vlasti zbog optužbi za korupciju.

Đukanović je rekao da Rusija i Kina imaju legitimne interese na Balkanu, gde je ruski politički uticaj porastao, posebno u susednoj Srbiji. U međuvremenu, Kina je uložila ogromna sredstva u infrastrukturu kako bi povećala svoju moć u centralnoj i istočnoj Evropi. „Ali nije pitanje da li Rusija, Kina ili neka treća zemlja imaju svoje interese na Balkanu. Pitanje je zašto Evropa predaje taj region bilo kome drugome. Mislim da je to prvenstveno interes Evrope“, rekao je Đukanović.

On je insistirao da ako balkanske zemlje – koje su prošle kroz niz ratova devedesetih godina i još uvek zaostaju u reformama potrebnim za ulazak u EU – ostanu izvan dosega EU, budućnost same unije bi bila ugrožena.

„Alternativa je, zapravo, destrukcija Evrope. Mislim da se Evropa mora zaštititi od te destrukcije i mora jasno prepoznati svoje strateške interese“, rekao je Đukanović. „Možda će ovo iskustvo sa Bregzitom osnažiti EU. Ne vidim neku drugu članicu Evropske unije kako hita da ponovi ovu britansku avanturu. Ispostavilo se da je teško ući u EU, ali je još teže otići“, rekao je Đukanović.

„Na Balkanu se još uvek vodi strateška politička i kulturna bitka“, rekao je. Đukanović je izrazio nadu da će, nakon što se reši, kriza sa Bregzitom pre osnažiti evropsko jedinstvo, nego ga potkopati.

„Prozapadni predsednik Crne Gore“, piše AP, „koji se suprotstavio Rusiji i usmerio svoju malu zemlju u NATO, upozorio je da je integracija Zapadnog Balkana u EU ključna za Uniju kako bi se zaštitila od rastućeg ruskog i kineskog političkog i ekonomskog uticaja u regionu“.

Nakon ulaska u NATO 2017, Crna Gora je sledeća po redu za pridruživanje EU, sa 2025. predviđenom kao najraniji mogući datum za ulazak u EU. I Srbija bi mogla da se pridruži do 2025, dok Albanija, Makedonija, Kosovo i Bosna još uvek nisu dostigle taj nivo pretpristupnih pregovora, piše AP.

Međutim, Francuska i neke druge države EU izrazile su skepticizam čak i oko tih datuma u svetlu burnog britanskog odlaska iz Unije, upozoravajući da se Evropa prvo mora pozabaviti vlastitim problemima.