Drugi krug predsedničke trke u Češkoj

Predsednik Miloš Zeman i Jirži Drahoš ušli su u drugi krug glasanja pošto ni jedan od devet kandidata koji su se pre dve nedelje nadmetali za visoku državnu poziciju u prvom izbornom krugu nije osvojio većinu.

Zeman (73) je favorit za osvajanje još jednog petogodišnjeg mandata, ali ankete ukazuju na tesnu trku u glasanju koje se završava kasnije u subotu.

Zeman je osvojio u prvoj rundi 38,6 odsto glasova, što je više od Drahošovih od 26,6 odsto. Većina ostalih kandidata podržala je Drahoša u drugom krugu.

Od kada je izabran 2013. godine, Zeman je podelio naciju svojim pro-ruskom stavom i podrškom bližim odnosima sa Kinom.

Bivši levo orijentisani premijer postao je poznat po svojoj snažnoj anti-migrantskoj i anti-muslimanskoj retorici.

Zeman je bio jedan od nekoliko evropskih lidera koji su podržali kandidaturu Donalda Trumpa za Belu kuću, a predložio je referendum o članstvu zemlje u Evropskoj uniji nakon što je Britanija odlučila da ode.

Drahoš, 68-godišnji profesor hemije, smatra se zapadno orijentisanim i jasno je povezao budućnost svoje zemlje sa članstvom u EU i NATO.

Drahoš, koji je bio na čelu Akademije nauka od 2009. do prošle godine, je politički n ovajlija i nije povezan sa političkom partijom.

Rekao je da želi da pobedi vrednostima,“istinom, razboritošću i pristojnošću“.

Jedna od ključnih odgovornosti predsednika je izbor premijera posle opštih izbora.

Češka vlada, koju je predvodio populistički milijarder  Andrej Babiš, podnela je ostavku u sredu pošto je izgubila na glasanju o poverenju. Međutim, Zeman je odmah zatražio od svog saveznika Babiša da pokuša ponovo.

Zeman je rekao da će, čak i ako izgubi izbore, zakleti Babiša za premijera pre isteka svog mandata 8. marta.

Predsednik takođe imenuje članove odbora Centralne banke i saziva sednice Ustavnog suda uz odobrenje gornjeg doma Parlamenta.

Inače, predsednik ima malo izvršne vlasti jer zemlju vodi vlada izabrana i predvođena premijerom. Zeman se smatra vodećim pro-ruskim glasom u politici EU, a njegovi stavovi o
sukobu u Ukrajini, kao i migranatskoj krizi, oštro se razlikuju od preovlađujućih evropskih.

On je rusku aneksiju poluostrva Krim nazvao nepovratnom.

On je povezao napade u Evropi sa trenutnim prilivom migranata, nazvao je imigracioni talas „organizovanom invazijom“ i više puta je rekao da islam nije kompatibilan s evropskom kulturom.

Zeman je iskoristio široko rasprostranjeni strah od migracija među Česima i pokušavao da predstavi Drahoša kao nekoga ko bi želeo dobrodošlicu imigrantima, što je njegov
protivnik negirao.

Grupa Zemanovih pristalica zakupila je reklamne bilborde i novinske oglase koji pozivaju građane da „Stop migrantima i Drahošu“ dodaju: „Ovo je naša zemlja! Glasajte Zeman!“

Neke pro-ruske veb stranice su pojačale napore da šire lažne vesti o Drahošu, tvrdeći da je sarađivao sa tajnom policijom iz komunističke ere ili da je spreman da prihvati plan EU da
se redistribuiraju migranata među članicama.

Pitanje migranata ostaje dominantno iako oni Češku retko koriste na putu ka Nemačkoj i drugim bogatim zapadnim zemljama, piše AP.