Foto: EPA-EFE/JIM LO SCALZO

Ipak, ova mini vozila su i opasna, upozorili su nedavno francuski parlamentarci koji traže da se zakonom reguliše njihova brzina. Električni skuteri i bicikli na punjenje ključni su deo strategije čiji je cilj da se ljude odvrate od automobila koji sve više zagađuju životnu okolinu.

Ipak, mešanje tih brzih vozila sa konvencionalnim biciklima, pešacima i automobilima može biti opasno što potvrđuje nagli porast nezgoda. Kao rezultat toga regulatorni organi se bore da usklade svoja pravila. Nakon uspešne test faze hiljade elektrilčnih skutera voze se ulicama Pariza i drugih francuskih gradova. Program pokrenut pre tri godine pod nazivom „Cityscootdeo je nastojanja da se rastereti gust saobraćaj u francuskoj prestonici.

Električni skuteri su moda koja je prodrla iz Silicijumske doline i američke kompanije poput „Lime“ i „Bird“ ušle su na tržište Evropi. Pariz je jedan od prvih evropskih gradova za koji se može reći da ima puno iskustvo sa takvom vrstom vozila na električni pogon. „Invazija“ e-skutera na ulicama Pariza beleži se bez posebnih dozvola, i kako kaže zamenik tamošnjeg gradonačelnika Kristofa Najdovskog, njima dozvole nisu ni potrebne jer trenutno za tu oblast nema nacionalnih propisa.

Najdovski je upozorio pak na drugi problem kao što je „opsada javnih mesta i to mahom trotoara“. „Ne radi se samo o tome gde su parkirani. Pravila saobraćaja nisu dobro prilagođena malim vozilima. Sa maksimalnom brzinom od 25 kilometara na sat skuteri su prebrzi za trotoare a suviše spori za većinu puteva“. Pravni okvir, kako dalje navodi Najdovski, je veoma mutan i ne definiše gde bi skuteri trebalo da se voze ili budu parkirani.

Francuska dozvoljava vožnju na trotoarima isključivo ako takvo vozilo razvija maksimalnu brzinu od šest kilometara na sat – što je brzina sporog tempa trčanja. Oni koji razvijaju brzinu do 25 km/h odlaze na biciklističke staze.

Iako zvanične državne statistike nisu pratile nove oblike transporta, podaci koje je prikupio francuski dnevnik Le Parisien, pokazuju da su u 2017. električni skuteri i roleri zajedno izazvali 284 nezgode i pet smrtnih slučajeva u Francuskoj, što je 23 odsto više nego prethodne godine.

Pariz je počeo da sastavlja „povelju o dobrim praksama“ a grad razmišlja i o sistemu taksi za izdavanje dozvola i testira fiksni parking za skutere. Najdovski lobira kod ministarke saobraćaja Elizabet Born za izradu jasnijeg okvira koji bi dao opštinama moć da pojačaju svoj pravila.

Borim se za sistem licenciranja koji bi omogućio opštinama da izdaju ili uskraćuju dozvole za raspoređivanje voznog parka“, kaže Najdovski.

Foto: Pixabay / Airwheel

Belgija se bori sa istim problemom nakon što su skuteri preplavili Brisel. Zagovornici tvrde da su oni idealna zamena za javni prevoz. To nije sporno, tvrdi Vis Kolens, portparol belgijskog sindikata biciklista, ali „pravila igre trebalo bi promeniti“. Kao i u Francuskoj, pravila nisu jasna. Bez obzira da li je reč o električnim biciklima, mopedima ili e- skuterima, pravila nisu jasna“, kaže Kalens.

Iako su saobraćajni propisi u Belgiji unapređeni 2007. i pružaju kakav takav pravni status za novu vrstu sporih vozila, dovodeći ih u isti položaj sa pešacima i biklistima i ograničavajući brzinu na 18 kilometara na čas, ipak to nije dovoljno. Belgija razmatra reformu koja bi povećala ograničenja brzine e-skutera na 25 kilometara na čas ugledajući se na e-bicikla.

Od kada su 2017. kineske platforme O-Bike i Gobee prodrle na tržište, belgijska prestonica je primorana da detaljnije sagleda svoj pravila. Svaki takav sistem (važi i za e-skutere) mora da se registruje i primeni konzistentna pravila. To uključuje mere za sprečavanje visokih koncentracija vozila na jednom mestu i da osiguraju popravku pokvarenih vozila u roku od 24 sata. Kako kaže Matias Dobles, portparol ministra saobraćaja Paskala Smeta, aplikacije deluju i dalje na „probnoj osnovi“. Intervenišemo kad je neophodno, tvrdi on, ali za sada dozvoljavamo eksperimentisanja kako bi utvrdili šta dobro funkcioniše a šta ne.

Nemačka se prirema da uvede novu kategoriju za „laka električna vozila“ koja ne zahtevaju nošenje kacige. Vlada planira da postavi maksimalno ograničenje brzine od 20 kilometara na sat, ograniči kretanje vozila sa snagom motora od 500 vati na biciklističke staze, navode tamošnji mediji. Iako su e-skuteri i dalje ilegalni na nemačkim putevima, nema pravila koja mogu sprečiti ljude da ih kupuju. I u Nemačkoj kao i ostalim evropskim državama dostupne su i aplikacije za e-skutere.

Na brojne poteškoće nailaze oni koji voze e-skutere u Britaniji i Holandiji. U Londonu, kalifornijska kompanija „Bird“ koja proizvodi e-skutere pokrenula je probnu vožnju unutar Olimpijskog parka kraljice Elizabete Druge zaobilazeći tako zakone koji zabranjuju skutere na trotoarima i javnim putevima. U toku su razgovori o pridobijaju dozvola za e-skutere.

Najveći holandski gradovi donose nova pravila koja će verovatno zabraniti vožnju mopeda po biciklističkim stazama (što je uzrok mnogih nezgoda trenutno) i samo nekoliko vrsta e-skutera dobilo je dozvolu za vožnju po javnim putevima. Iako Amsterdam i Roterdam razmatraju da daju odobrenje kompanijama za rentiranje skutera postoje bojazni šta će se dogoditi ako se e-skuteri koji nemaju dozvolu uključe u saobraćaj i izazovu nesreću.

Američka fabrika za električne skutere „Lime“ ušla je prošle godine u Madrid gde je rasporedila nekoliko stotina svojih električnih skutera spremnih za najam, a najavili su širenje projekta i na Tel Aviv. „Lime“, koji već izvestan period iznajmljuje svoje bicikle i e-skutere van SAD-a, prikupio je dodatnih 335 miliona dolara u poslednjem krugu prikupljanja investicija te se udružio s još jednim gigantom Uberom, vodećom globalnom kompanijom za deljenje vožnje. Bird je i osnovao bivši čelnik „Ubera“ i „Lyft“ stoga je ovaj startup dobio nadimak ‘Uber za e-skutere’.

Na američkom tlu „Bird“, „Lime“, „Spin“,“Goat“ i „Skip“ imaju e-skutere u 33 grada. Ali i tamo ima regulativnih problema. U San Francisku je u toku proces revidiranja dozvola za 12 fabrika koje iznajmljuju e-skutere, uključujući „Lyft“, „Uber“ i „Razor“, a zato što su „Bird“, „Lime“ i „Spin“ pustiti svoje skutere u grad bez prethodno dobijenih dozvolu.

Servis po kojem ovi e-skuteri funkcionišu prilično je jednostavan – aplikacijom na mobilnom telefonu potrebno se registrovati na nekom od ovih servisa. Otključavanje jednog e-skutera u SAD košta oko 1 dolar, a svaki minut vožnje oko 15 centi. Najam e-skutera duže od 24 sata i manje od 48 sati košta 25 dolara. Korisnik „Bird“ koji ne vrati e-skuter u roku od 48 sati mora platiti do 500 dolara. „Lime“ naplaćuje između 600 i 2.000 dolara ako korisnik u roku od 48 sati ne vrati vozilo.

Srpsko tržište još je u povoju kada je reč o mogućnosti rentiranja i kontrole putem aplikacija i vožnje ovakve vrste lakih vozila, Iako su kvadovi, skuteri i trotineti prisutni na srpskom tržištu. Nadajmo se da će, kada ostale evropske prestonice definišu pravila za mini električna vozila, i Beograd krenuti tim putem.

U odnosu na Evropsku uniju gde broj hibridnih i električnih vozila dostiže milion, u Srbiji je registrovano svega 255 hibridnih vozila i 173 električna. Iako je još proleća prošle godine najavljivana skora javna nabavka za postavljanje novih deset punjača za električna vozila na putevima u Srbiji, priča se i dalje vrti u krug.

Povezani tekstovi