Fico „vadi stranice“ iz Orbanove knjige: Politico o novom problemu u EU

Od pokušaja da se kontrolišu javni mediji do ukidanja kancelarije specijalnog tužilaštva i papagaja ruske propagande, slovačka vladajuća koalicija vadi stranice iz knjige mađarskog premijera Viktora Orbana kada su u pitanju neliberalni stavovi.

Specijalno tužilaštvo koje se bavilo ozbiljnim slučajevima korupcije – od kojih su mnogi uključivali Ficove poslanike ili bliske poslovne saveznike – danas će biti zatvoreno, po naređenju premijera.

Fico „pokušava da stvori mafijašku državu… gde je primarni cilj da održi funkcionisanje piramide moći“, rekao je Mihal Vašečka, politički analitičar u Bratislavskom institutu za politiku.

Ovaj potez izazvao je ogorčenje u Briselu, jer su visoki zvaničnici EU izrazili zabrinutost zbog ovih kršenja vladavine prava.

Izvršna vlast EU je pod sve većim pritiskom Evropskog parlamenta da pokaže zube po pitanju vladavine prava, nakon odluke da se otključaju milijarde EU fondova namenjenih Mađarskoj, a koja su zamrznuta zbog zabrinutosti oko nezavisnosti pravosuđa.

Parlament preduzima pravne mere zbog tog poteza, rekavši da je Komisija prekršila svoju obavezu da obezbedi da novac poreskih obveznika ne bude zloupotrebljen.

Potpredsednik Evropskog parlamenta Martin Hojsik (PS) veruje da će Komisija ozbiljno tretirati situaciju u Slovačkoj.

„Komisija je mnogo sklonija da ne ponovi greške koje su se desile u Mađarskoj u vezi sa situacijom koja se tolerisala predugo i Orbanu je dozvoljeno da eskalira“, rekao je on.

Orban je dugo bio trn u oku EU. Evroskeptični premijer Mađarske vodio je bitku sa Briselom oko niza pitanja uključujući korupciju, narušavanje nezavisnosti pravosuđa, ograničenja akademskih sloboda; zakon o „zaštiti dece” koji se široko smatra homofobnim; tretman izbeglica; i ograničavanje slobode medija.

Ovo je navelo Komisiju da zamrzne milijarde gotovine EU namenjene Budimpešti.

Sada postoji zabrinutost da bi Slovačka mogla biti sledeća.

Hojsik je takođe upozorio da bi Slovačka mogla da rizikuje da izgubi pristup fondovima EU ako Ficova vlada nastavi neliberalnim putem.

Evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders poslao je u decembru pismo u kojem od vlasti traži da ne ukidaju tužilaštvo. Šefica Evropskog javnog tužilaštva, Laura Kodruca Kevesi, izjavila je za Politico u februaru da je „veoma zabrinuta“ i poslala pismo Komisiji u kojoj je iznela svoju zabrinutost.

Portparol Komisije potvrdio je za Politico da je institucija „primila pismo“ i „odgovoriće na njega“.

Portparol je rekao: „Nećemo oklevati da preduzmemo mere kako bismo obezbedili poštovanje zakona EU po potrebi“.

Slovačka vlada nije odgovorila na zahtev za komentar.

Ficov primarni cilj kada se vratio na vlast bio je zatvaranje kancelarije specijalnog tužioca.

Istrage ove kancelarije, otvorene 2004. dovele su do brojnih presuda u slučajevima korupcije visokog profila, od kojih su mnogi bili povezani sa Ficovom vladajućom strankom Smer tokom njegovih prethodnih mandata kao premijera.

Krajem februara, Ustavni sud Slovačke suspendovao je delove reforme Ficovog krivičnog zakona koji su smanjili kazne za korupciju i skratili rok zastarelosti za teška krivična dela kao što je silovanje.

Ficova reforma krivičnog zakona izazvala je velike proteste širom zemlje i razbesnela opoziciju.

„Prioritet za Fica je kupovina nekažnjivosti za drugare, demontaža demokratije i uspostavljanje neke vrste autokratskog režima“, bivši premijer Ludovit Odor, koji se kandiduje na evropskim izborima za liberalnu progresivnu Slovačku (PS).

Ali odluka Ustavnog suda nije blokirala raspuštanje Specijalnog tužilaštva i smenu njegovog šefa, generalnog tužioca Danijela Lipšića.

„Lipšić i njegovi ljudi su sistematski jurili Fica i Ficove momke poslednje tri i po godine. Lipšić je najvažniji neprijatelj Fica i njegovog naroda, a ne opozicija, ne intelektualci“, smatra Mihal Vašečka, politički analitičar Bratislavskog instituta za politiku.

Prema rečima Vašečke, Fico je trenutno fokusiran na pozicioniranje svojih ljudi u ključnim institucijama — baš kao što je Orban učinio u Mađarskoj.

A sledeći potez bi mogao biti medijski pejzaž Slovačke.

Pretnja nezavisnosti medija

Slovačka vlada prekinula je komunikaciju sa četiri domaća medija ubrzo nakon dolaska na vlast prošle jeseni, opisujući ih kao „neprijateljske“ i „nedovoljno objektivne“.

Umesto toga, favorizuje proruske medije kao što je Hlavne spravi koji ‘prodaju’ narative Kremlja.

Fico je takođe kritikovao javnu radio-televiziju Slovačke (RTVS) zbog neispunjavanja obaveza i pozvao na promenu njenog rukovodstva.

Situacija je eskalirala u martu kada je ministarka kulture Martina Šimkovičova objavila nacrt zakona kojim će se RTVS ugasiti i zameniti novim telom pod nazivom Slovačka televizija i radio (STaR), koje će voditi politički imenovani.

„Činjenica je da se ljudi sada više oslanjaju na alternativne medije… Zašto? To je lako. Jer u mejnstrim medijima stanovnici Slovačke dobijaju samo informacije iz jednog spektra i jedne jedine istine“, rekla je Šimkovičova na konferenciji za novinare.

Predsednički izboru u subotu test za vladavinu prava

Predstojeći predsednički izbori biće sledeći test za vladavinu prava.

Slovaci će u subotu izaći na birališta da bi izabrali novog predsednika zemlje, a predviđa se da će drugi krug između dva najbolja kandidata biti održan 6. aprila.

Iako je uloga predsednika u Slovačkoj uglavnom ceremonijalna, odlazeća predsednica Zuzana Čaputova, koja ne traži reizbor, bila je važan tampon protiv nekih kontroverznih odluka koje je donela Ficova vlada.

Taj tampon možda uskoro više neće postojati jer predsednik slovačkog parlamenta – i Ficova desna ruka – Peter Pelegrini je favorit za sledećeg predsednika. Ali verovatno će biti tesno. Pelegrini je, prema istraživanjima, na putu da osvoji 37 odsto glasova, a kandidat liberalne opozicije Ivan Korčok, bivši ministar spoljnih poslova i ambasador u SAD, predviđa da će dobiti 36 odsto.

„On (Pelegrini) ne priznaje ravnotežu snaga. A pošto je i on deo ove vladajuće koalicije, nikada ne bismo mogli očekivati da će se obratiti Ustavnom sudu ili bilo kome za bilo kakva sporna pitanja. On će samo biti neka vrsta poštara: potpisaće stvari i putovati u inostranstvo“, rekao je Ludovik Odor, bivši premijer.

Prema Odoru, predsednički izbori su ključni za budući pravac zemlje.

„Ne mislim da bi bilo dobro da ova vlada ima sve, potreban nam je balansni element koji će predstavljati sve građane, a ne samo njih 55 odsto“, rekao je on.