Više od milijardu evra iz fondova EU utrošeno na diskriminatorne projekte: Šta je pokazao nalaz 63 projekta u šest zemalja Unije?

Izveštaj, zasnovan na podacima koje je prikupilo osam nevladinih organizacija iz cele Evrope, razmatra 63 projekta u šest zemalja.

Veruje se da su ovi projekti ukupno dobili više od milijardu evra iz fondova EU, što, prema rečima jednog od autora izveštaja finansiranog od strane EU, otkriva očigledno „nisko razumevanje“ osnovnih ljudskih prava unutar bloka, piše Gardijan.

Iako je izveštaj fokusiran na šest zemalja, autori analize smatraju da su slični projekti verovatno široko rasprostranjeni širom EU.

„Ovo je zaista samo vrh ledenog brega“, rekla je Ines Bulić iz Evropske mreže za samostalni život, opisujući kao „neprihvatljivo“ to što su sredstva obezbeđena od strane evropskih građana mogla biti upotrebljena za dodatnu diskriminaciju i segregaciju zajednica koje već spadaju među najmarginalizovanije u Uniji.

Kao primer, ona je ukazala na školu u Grčkoj za osobe sa invaliditetom i posebnim potrebama, koja je bila deo šireg ulaganja EU u specijalizovane stručne škole.

„Ono što bismo želeli da vidimo jeste ulaganje u inkluzivno obrazovanje, koje je preko potrebno u celoj EU – kao što su pristupačne škole, ulaganja u pomoćne nastavnike i druge usluge koje omogućavaju deci da pohađaju redovne škole“, rekla je.

Još jedan primer koji je navela jeste institucija za decu sa invaliditetom u Rumuniji, koja je dobila 2,5 miliona evra sredstava, a u koju su deca bila smeštana da žive, umesto da im se pruži podrška da ostanu sa svojim porodicama.

„Ovo izaziva veliku zabrinutost. Pravo svakog deteta – bilo da ima invaliditet ili ne – jeste da odrasta u svojoj porodici.“

Drugi primeri istaknuti u izveštaju uključuju izgradnju socijalnog stanovanja za Rome u Rumuniji, na periferiji jednog grada.

Daleko od bilo kakvih javnih usluga, ti domovi su izgrađeni od brodskih kontejnera i, prema navodima izveštaja, ne ispunjavaju ni minimalne standarde za toplotnu ili zvučnu izolaciju, niti sanitarne uslove. Više prihvatnih centara za tražioce azila širom Grčke takođe je označeno zbog izuzetno udaljenih lokacija i loših uslova života.

Autori izveštaja navode nekoliko razloga zašto su milioni evra završili u projektima koji se smatraju diskriminatornim.

Jedan od njih je, kako kaže Andor Urmoš iz organizacije Bridge EU, koja je radila s različitim grupama civilnog društva širom Evrope na pripremi izveštaja, očigledno „nisko razumevanje“ osnovnih prava u pojedinim vladama i delovima EU.

„To je ono čime moramo da se pozabavimo u budućnosti“, rekao je on.

„Moramo da postignemo zajednički stav i razumevanje da je izgradnja segregisane škole za romsku decu kršenje osnovnih prava – isto kao i izgradnja stambene institucije za osobe sa invaliditetom ili zatvaranje ljudi u prihvatne centre, kao što se dešava u Grčkoj.“

Nalazi izveštaja podudaraju se sa nizom nedavnih izveštaja. Ove nedelje, Savet Evrope izjavio je da segregacija u školama dovodi do obrazovanja nižeg kvaliteta za Rome, ističući da velika koncentracija romske dece u određenim školama „izgleda kao rezultat stambene segregacije, ali i kao posledica praksi školskih vlasti koje i dalje obrazuju romsku decu u odvojenim razredima ili zgradama“.

Prošle godine, jedna agencija EU otkrila je da se broj osoba sa invaliditetom koje žive u segregisanim, ponekad i štetnim uslovima, povećao u mnogim državama članicama, dok organizacije civilnog društva već godinama optužuju centre za izbeglice koje finansira EU da krše ljudska prava.

Na upit, Evropska komisija je izjavila da je upoznata sa nalazima iz izveštaja objavljenog ove nedelje i da ih ispituje.

„Važno je istaći da Komisija ne finansira nijednu organizaciju koja u potpunosti ne poštuje osnovna prava i vrednosti“, rekao je portparol.

„U slučaju kršenja važećih uslova, imamo načine da prekinemo saradnju i, po potrebi, povratimo sredstva.“

U izveštaju se navode projekti koji su pod zajedničkim upravljanjem, što znači da se Komisija oslanjala na nacionalne vlasti da obezbede zakonitost i pravilnost sprovođenja, navodi se dalje.

„I EU i njene države članice moraju neprekidno osiguravati da projekti koji su u suprotnosti sa evropskim vrednostima ili imaju nezakonite ciljeve ne dobijaju podršku iz državnih i evropskih fondova“, dodao je portparol.

Izveštaj je ukazao na ozbiljne propuste u načinu na koji se EU fondovi upravljaju i nadgledaju, rekao je Stiven Alen iz organizacije Validity Foundation, koja se bavi pravima osoba sa invaliditetom i koja je takođe učestvovala u izradi dokumenta.

„Možemo da vidimo da i države članice EU, kao i Evropska komisija, ne uspevaju da spreče da novac poreskih obveznika EU bude iskorišćen za olakšavanje i finansiranje ozbiljnih kršenja prava više marginalizovanih grupa“, rekao je.

Objavljivanje izveštaja pažljivo je tempirano tako da prethodi planiranju sledećeg budžeta EU, koji bi trebalo da stupi na snagu 2028. godine. Njegovi nalazi jasno ukazuju na to da se glasovi onih koji se često ne čuju moraju uključiti u proces odlučivanja, rekao je Alen.

Uključivanje tih glasova moglo bi pomoći u otključavanju transformativne moći fondova EU, nudeći mogućnost da se izgrade inkluzivni obrazovni sistemi ili reformišu oblasti poput javnog stanovanja, gde su nezadovoljstva povezana sa porastom krajnje desnice.

„Fondovi EU zaista imaju potencijal da budu snažan alat i da donesu stvarne, opipljive koristi evropskog projekta najmarginalizovanijim populacijama na kontinentu danas“, rekao je on.

„I zaista mogu da se koriste kao protivotrov protiv rasta tihe nacionalističke i ekstremno desničarske politike. Ti fondovi moraju biti bolje usmereni.“