EU neće da finansira „anti-LGBTQ“ gradove

Ranije je tu stajao i natpis na poljskom „dzien dobry“, ali je prefarban prilikom nedavne renovacije.

„To je samo greška, vratićemo ‘dzien dobry’ uskoro“, rekao je upravnik škole Dijego Mersije.

Međutim, kako piše Politiko, iako neće biti teško opet napisati taj pozdrav na zidu, ponovno uspostavljanje dobrih odnosa između škola u Dueu i poljskom gradu Pulavi bi moglo da bude mnogo problematičnije, pošto je ova poljska opština potpisala anti-LGBTQ deklaraciju.

Od 2019, na desetine poljskih gradova, okruga i regiona je potpisalo slične deklaracije i povelje. U odgovor na to, nekoliko evropskih gradova je prekinulo pobratimske partnerske odnose sa poljskim gradovima.

Prošle nedelje, Evropska komisija je ukinula bespovratna sredstva za šest poljskih gradova koji su bili u programu pobratimskih opština, povezavši ovu odluku sa antigej deklaracijama.

„Ljudsko dostojanstvo, sloboda, demokratija, jednakost, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava, uključujući prava osoba koje pripadaju manjinama, fundamentalne su vrednosti Evropske unije. Ovi principi moraju da se primenjuju na sva finansiranja EU“, rekla je za Politiko evropska komesarka za jednakost Helena Dali.

Due, gde žive mnogi Poljaci koji su između ratova emigrirali kako bi radili u rudnicima, grad je pobratim sa Pulavijem na istoku Poljske od 1996. U februaru je Frederik Šero, gradonačelnik Duea, saznao za deklaraciju koju je potpisao grad Pulavi, i odlučio da obustavi partnerstvo.

„Mnogi građani su mi slali pisma u kojima ističu koliko su šokriani odlukom Pulavija. Zaista nisam mogao samo da sedim i ne učinim ništa“, rekao je Šero za Politiko.

On je odlučio da se najpre obustave pozivi zvaničnicima iz Pulavija da dođu u Due, ali nije isključio mogućnost da će biti obustavljene i buduće razmene učenika između dve škole. Mersije kaže da razume stav gradonačelnika.

„Neverovatno je da jedan grad može da se proglasi za zonu bez LGBT, to je suludo“, rekao je Mersije.

Ali, on je istakao da su škole imale „savršeno“ partnerstvo tokom četiri godine.

„Nadam se da ćemo doći do toga da možemo da razdvojimo razmene učenika od razmene zvaničnika dva grada“, rekao je Mersije, a upravnica partnerske srednje škole u Pulaviju Marta Gladiš izjavila je da gaji sličnu nadu.

U julu je jedan holandski grad takođe presekao veze sa Pulavijem, a slična stvar se dešava i sa drugim poljskim „anti-LGBTQ“ gradovima.

Poljska je najhomofobnija zemlja u EU, prema ovogodišnjim podacima organizacije Rejnbou jurop. Pitanje LGBTQ zajednice se redovno pojavljuje u političkim i drugim javnim debatama.

Nedavno je vladajuća poljska stranka Pravo i pravda (PiS) iskoristila ovo pitanje da mobiliše svoje najkonzervativnije pristalice u vreme predsedničkih izbora.

Trend da gradovi potpisuju antigej deklaracije je podstaknut prošlogodišnjom odlukom gradonačelnika Varšave Rafala Tšaskovskog da grad potpiše deklaraciju u kojoj se obećava podrška pripadnicima LGBTQ zajednice, što su PiS i druge konzervativne organizacije osudile kao inicijativu koja će omogućiti aktivistima da „prokrijumčare LGBT ideologiju u škole“ i „seksualizovati decu“.

U odgovor liberalnom gradonačelniku Varšave, mnogi manji poljski gradovi, kojima većinom rukovode desničarski nastrojeni gradonačelnici, zauzeli su suprotan stav.

Neki od njih su usvojili „Regionalnu povelju o porodičnim pravima“, koju je izradila desničarska katolička nevladina grupa Ordo luris, a drugi, kao Pulavi, su sami osmislili svoje deklaracije. Povelja ne pominje eksplicitno LGBTQ, ali poziva na „zaštitu braka kao ujedinjenja muškarca i žene“, što je već napisano u poljskom ustavu, i navodi da javne finansije ne bi trebalo trošiti na „projekte koji potkopavaju ustavni identitet braka“.

U dokumentu koji su potpisali čelnici Pulavija se navodi da će grad raditi na tome da „zaustavi ideologiju koju promoviše LGBT subkultura“ i da zaštiti javne radnike, poput nastavnika, od pritiska „homopropagande“. Prema podacima projekta Atlas mržnje, gradovi i oblasti koji su potpisali neku vrstu anti-LGBTQ dokumente pokrivaju trećinu poljske teritorije.

Šest gradova u Poljskoj, koje Evropska komisija nije imenovala, neće dobiti dodatna sredstva za „pobratimske“ projekte, koja iznose od 5.000 do 25.000 evra. Komesarka Helena Dali je naglasila da su pravila programa „veoma jasna“.

U njima se navodi da on treba da bude dostupan „svim evropskim građanima bez bilo kakvog vida diskriminacije na osnovu pola, rasnog ili etničkog porekla, religije ili uverenja, invaliditeta, godina ili seksualne orijentacije“.

„Moja je odgovornost da obezbedim da se vrednosti EU poštuju tokom celokupnog našeg rada i u svim fondima EU. Naša je dužnost da zaštitimo evropske građane od diskriminacije. Izostanak akcije nije opcija i on bi načinio Evropsku komisiju saučesnikom“, ističe Dali.

Poljski ministar pravde Zbignjev Žobro nazvao je ovu odluku „neosnovanom i nezakonitom“ i rekao da Komisija ima dužnost da poštuje tradicije i poglede zemalja članica.