Foto: EPA-EFE Olivier Douliery POOL

Ovaj „istorijski“ samit, kako ga je na Tviteru ocenio komesar za proširenje EU Johanes Han, oslikao je raskol koji vlada između dve strane, pre svega zbog Trampa i njegovih politika, ocenjuju stručnjaci, piše Dojče vele. Gotovo svi nemački mediji variraju uglavnom dve varijante naslova izveštaja o samitu: „Zemlje EU usaglašavaju svoj kurs prema Trampu“, ili „EU u potrazi za odgovorom na Trampa“.

S obzirom na to da Balkan trenutno ne krije nikakva iznenađenja, Evropska unija je mogla da se usredsredi na svog novog „neprijatelja“ – američkog predsednika Donalda Trampa. Nikada pre lideri EU nisu tako tako žestoko kritikovali aktuelnog predsednika SAD kao sada, primećuju upućeni. Pre svega, jer je za mnoge evropske moćnike njegova politika nerazumljiva, avanturistička pa čak i pogrešna. Bernd Rigert, novinar Dojče velea, u svom autorskom članku piše i da je Angeli Merkel, Emanuelu Makronu, Terezi Mej i ostalima to odavno jasno. Sada su to i javno rekli i dogovaraju se o kontramerama. Iako su, kako piše Rigert, mogućnosti EU da se bori protiv američke ekonomske sile skromne, sada bi ih trebalo iskoristiti. Jer, postoje granice, čak i kada se radi o bivšim prijateljima – to je bila jasna i tačna poruka iz Sofije.

Američki predsednik je bezobzirno istupio iz Pariskog klimatskog sporazuma, razbuktao je sukobe na Bliskom istoku, uveo carine i istupio iz nuklearnog sporazuma sa Iranom. Još je neizvesno da li EU može da izbegne preteće carine SAD na čelik ili sankcije protiv kompanija koje posluju u Iranu. Jedno je jasno: biće skupo i veoma teško održati ekonomske veze sa Iranom, pogotovo ako pogođene kompanije, kao što su Total, Maersk ili Simens, odluče da slede politiku SAD, a ne EU – da igraju na sigurno kako bi imale neometan pristup američkom tržištu. „Evropljani su se odjednom našli u savezima sa Rusijom, Kinom i Iranom, a protiv svog velikog atlantskog brata. To je pre Trampa bilo nezamislivo“, navodi Rigert.

Stoga će sve oči biti uprte u sastanak Trampa i „neposlušnih“ Evropljana u julu na samitu NATO u Briselu. Evropske države trebalo bi da budu spremne na to da će SAD zapretiti povlačenjem iz NATO, piše Rigert, i na to da će ispostaviti neku vrstu računa za njihov doprinos kao nuklearne sile. „Evropa mora da odraste i to vrlo brzo. Prvi korak je učinjen u Sofiji.“

I nemački ministar privrede Peter Altmajer kaže da će Evropa braniti svoje interese ukoliko SAD budu stavile svoje ekonomske interese iznad svega. „SAD su naši prijatelji i partneri i mi želimo da branimo naše zajedničke vrednosti“, kazao je Altmajer za nemačke medije. Ali, ukoliko gurnu politiku „Amerika prvo“ i svoje interese iznad svih, onda treba da očekuju da Evropa brani svoje interese i bori se za njih, ukazuje nemački ministar.

EU aktivira zakon iz 1996.

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker objavio je da EU planira da reaktivira zakon iz 1996. u pokušaju da na neki način zaštiti evropske kompanije koje u tom slučaju neće morati da se pridržavaju američkih sankcija Iranu. „Kao predsednik Evropske komisije imam dužnost da zaštitim evropske kompanije. Sada moramo delovati te je ovo način da pokrenemo proces aktivacije zakona o blokiranju iz 1996“, rekao je Junker u Sofiji. Junker je istakao i da su evropski lideri takođe odlučili da omoguće Evropskoj investicionoj banci da olakša evropskim kompanijama investiranje u Iranu.