Ilustracija Foto: Pixabay/stevepb

Kako navodi Eurostat pod pojmom materijalne uskraćenosti smatra se nedostata novca za održavanje doma adekvatno toplim, neuspešno suočavanje s neočekivanim troškovima, kao i neredovno unošenje mesa, ribe ili vegetarijanskog ekvivalenta u organizam.

Ljudi pogođeni materijalnom uskraćenosti nisu bili u stanju da uzmu nedelju dana odmora daleko od kuće.

To takođe znači da nisu mogli sebi da obezbedne svakodnevno gledanje televizije, korišćenje mašine za pranje veša, auta i telefona.

Podaci iz 2018. godine pokazuju smanjenja broja ljudi koji su ozbiljno materijalno uskraćeni u EU od vrhunca koji je iznosio deset odsto a koji je izmeren u 2012. godini, navodi Eurostat.

Foto: Eurostat

Najviše su pogođena samohrana domaćinstva.

Stopa teške materijalne deprivacije za domaćinstva sa samo jednom odraslom osobom je oko devet odsto ukoliko domaćinstvo nema izdržavane dece, pokazuju podaci Eurostata.

Materijalna uskraćenost je 13 odsto za domaćinstva u EU  koja se sastoji od jedne odrasle osobe sa decom.

Za domaćinstva u kojima su prisutna dva ili više odraslih, stope su značajno niže i iznose nešto više od četiri odsto za porodice bez dece i skoro šest odsto u porodicama sa decom.

Ova stopa u EU smanjena je za 0,4 procentnih poena u 2018. godini, sa više od šest odsto koliko je iznosila u 2017. godini.

Foto: Eurostat

Izuzetak je Finska, gde je materijalna uskraćenost porasla za 0,7 procentnih poena.

Materijalna uskraćenost u odnosu na 2017. godinu u 2018. povećala se i kod građana Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Danske.

Najveća smanjenja zabeležena su u Bugarskoj. Ovaj naš sused uspeo je da sa 30 odsto materijalne uskraćenosti u 2017. padne na skoro 21 odsto u prošloj godini, pokazuej istraživanje Eurostata.

Slično je i u Grčkoj i Mađarskoj koje su zabeležile pad od četiri procenta.

Ipak najveća stopa teške materijalne deprivacije u Evropskoj uniji i dalje je u Bugarskoj i Grčkoj.

U državama članicama EU, Bugarska sa 21 odsto, Rumunija i Grčka sa 17 odsto materijalne uskraćenosti beleže najveći stepen teške materijalne deprivacije.

Nasuprot tome, stope teške materijalne uskraćenosti bile su ispod dva odsto u Švedskoj i Luksemburgu.

Povezani tekstovi