EU želi Srbiju, ali ne i njenog „Orbana“

Glasanje za EP, istorijski gledano, smatralo se nebitnim. Sada konačno vidite izbore gde je kampanja bila oko tema EU. Neke od njih su bile postavljene tako da dele Evropu, kao migracije i uspon krajnje desnice. Ali dobro je, jer da bi evropski projekat bio uspešan ove teme treba da budu prevedene u politiku na nacionalnim nivoima – kaže za Danas Milada Ana Vačudova, profesorka političkih nauka na Univerzitetu Severna Karolina – Čepel hil.

Ona je na velikoj konferenciji održanoj na beogradskom Fakultetu političkih nauka ove nedelje govorila na panelima posvećenim podelama u Evropi, izazovima proširenja i krizama EU.

– Zanimljiv je veći broj glasova za populističke desne partije. Videli smo i da se više mejnstrim desnih partija kretalo udesno. Ali, onda su izbori pokazali jednu vrstu liberalnog, zelenog uzvrata. Jedna strana je ojačala, druga je uzvratila. To je dobro jer se dogodilo sučeljavanje o suštini evropske integracije. Iz moje perspektive, veći razlog za brigu je porast lažnih vesti, činjenica da je puno glasača u postkomunističkoj, ali i Zapadnoj Evropi glasalo na osnovu pogrešnih informacija – navodi Vačudova.

U nedavno objavljenom članku, ona piše o „neliberalnom zaokretu“ u nekoliko zemalja u EU, među kojima je značajna pažnja posvećena Mađarskoj. Vladu Viktora Orbana Vačudova naziva „kompetitivnim autoritarnim režimom“ – koji je kao pojava demokratski, a po svojoj prirodi autoritaran, gde su izborne, zakonodavne, sudske institucije i mediji u velikoj meri oblikovani na korist trenutnih vlastodržaca. Otud, po Vačudovoj, skora promena vlasti u Mađarskoj bila bi ravna čudu.

– Fides je došao na vlast 2010. kao standardna desna partija, ali onda se brzo i vešto okrenula – imali su plan za koncentraciju vlasti i sproveli su ga jako dobro. Kada Mađari danas glasaju, to nije prava slika političkih stavova Mađarske – kaže naša sagovornica, dodajući i da je glasanje za EP u Mađarskoj bilo izmanipulisano i „na mnogo načina potpuno neslobodno“.

Vačudova odbacuje tumačenja prema kojima Mađari glasaju za Fides zato što njihovoj ekonomiji ide dobro:

– Isto kažu i u Češkoj, Poljskoj pa i u Ujedinjenom Kraljevstvu. Međutim, svetskoj ekonomiji sada ide veoma dobro, to nije zbog nekih briljantnih politika. Fides je, kao i PiS (poljska vladajuća stranka), dao dosta beneficija srednjoklasnim porodicama sa decom, što ih je navelo da glasaju za njih. Ali vidimo i da mnoge napredne porodice odlaze iz Mađarske, što je lako, pošto je zemlja u EU. I to pomaže Fidesu.

Nedavnom Orbanovom predlogu predsedniku SAD Trampu za formiranje „globalne neliberalne alijanse“ sagovornica Danasa ne predviđa uspeh. Ona veruje da Tramp neće ponovo biti izabran. Podelama u Evropi i „neliberalnom zaokretu“ pre mogu da doprinesu Rusija i Kina, smatra Vačudova. U tom smislu, ukazuje i na razne investicije iz „fluidnog okruženja“ u Srbiji.

Ipak, ona očekuje podršku Trampa neliberalnim režimima.

– Vučić ne mora mnogo da brine da li će mu ambasada SAD reći da podrži nezavisne medije i nezavisno civilno društvo, ali EU ima uticaj – kaže Vačudova dodajući da „dok god Vučić rešava stvari oko Kosova i integriše Srbe u kosovsku državu, i SAD i EU biće spremni da zažmure na represiju nad civilnim društvom. To mu daje više odrešenih ruku“.

S dozom ironije Vačudova govori da je u EU „bila velika nada zbog Vučića i njegove divne transformacije u proevropskog političara, njegove etike napornog rada. Smatralo se dobrim da se glasa za njega zbog potrebe smenjivosti vlasti. A sada nema smenjivosti vlasti. Ako Srbija, na primer, značajno uspori svoju integraciju, ako ljudi pričaju o Vučiću kao o narednom Orbanu – ko želi novog Orbana u EU?“

– Orban kaže ‘hajde da primimo Srbiju odmah jer želim još jednog prijatelja u EU’. To Srbiji neće pomoći – kaže američka profesorka.

Ona je rezervisana prema mogućnosti davanja „dijagnoze“ Srbiji, poput one upotrebljene za ocenu vlade u Budimpešti:

– Srpska vlada još uvek odgovara na kritike iz EU. Vučić svoj politički identitet još definiše u smislu vođenja Srbije u EU. Iako će mnogi ljudi u Srbiji reći da je to samo predstava, to ipak čini razliku. Javno mnjenje u Srbiji je i dalje veoma raspoloženo za pridruživanje EU. Ovde je ključno, kao i u Poljskoj i Češkoj, da opozicija može da radi zajedno i pruži koherentan odgovor. U Poljskoj opozicija ima šanse na izborima na jesen jer je veoma uporna. U Češkoj su opozicione partije fragmentisane.

„Neliberalni zaokret“ ima svoj rok trajanja, smatra Vačudova i s optimizmom zaključuje „da će za 10 godina, Ujedinjeno Kraljevstvo i Mađarska preostati kao žrtve tog zaokreta, dok će se druge zemlje izvući“.

FPN ugostio oko 600 stručnjaka iz sveta

Međunarodna konferencija ISA – CEEISA 2019 pod nazivom „Međunarodni odnosi u doba anksioznosti“ održana je ove nedelje u Beogradu, a domaćin tog trodnevnog skupa bio je FPN. „Nadam se da će se doba anksioznosti pretvoriti u doba stabilnosti, a ne u apokaliptično doba. Kako bismo doprineli tome, trebalo bi da imamo direktniji pristup komunikaciji prvenstveno sa političkim elitama, da podstičemo kulturu društvenog dijaloga, umesto da se izolujemo“, rekao je na otvaranju konferencije dekan FPN Dragan Simić.