VAŽNA NAPOMENA: NE KORISTITI OVU SLIKU POSLE 20. NOVEMBRA 2022.Foto: AP Photo/Alexander Zemlianichenko, File

Na vrhuncu prve invazije Rusije na istok Ukrajine, u leto 2014, grupa visokih ruskih zvaničnika okupila se u sedištu Ministarstva odbrane, impozantnoj zgradi iz Staljinovog doba na obali reke Moskve.

Bili su tu da upoznaju Jevgenija Prigožina, sredovečnog čoveka obrijane glave i grubog glasa koga su mnogi u prostoriji poznavali samo kao osobu odgovornu za ugovore o vojnim ugostiteljskim uslugama, piše Gardijan.

Prigožin je imao drugu vrstu prohteva – želeo je zemljište od Ministarstva odbrane koje bi mogao da koristi za obuku „dobrovoljaca“ koji ne bi imali zvanične veze sa ruskom vojskom, ali bi se i dalje mogli koristiti za borbu u ruskim ratovima.

Jevgenij Prigožin: Velika Britanija preispituje pravila nakon što je šef Vagnera tužio novinara

Mnogima u ministarstvu se nije dopao Prigožinov način, ali je jasno stavio do znanja da to nije običan zahtev. „Naređenja dolaze od tate“, rekao je on zvaničnicima odbrane, koristeći nadimak Vladimira Putina koji je osmišljen da naglasi njegovu bliskost sa predsednikom.

Ovaj izveštaj o sastanku, koji ranije nije bio prijavljen, dao je bivši visoki zvaničnik ministarstva odbrane direktno upućen u ovaj razgovor, tvrdi Gardijan.

„U to vreme nisam mnogo razmišljao o projektu“, rekao je bivši zvaničnik.

U stvari, odluke donete tog dana imale su ogroman uticaj na rusku spoljnu politiku i njene vojne avanture u godinama koje dolaze. Prigožinova armija boraca po ugovoru postala je poznata kao grupa Vagner, i delovala je u Ukrajini, Siriji i brojnim afričkim zemljama.

Od prošlogodišnje Putinove odluke da pokrene invaziju na Ukrajinu, Vagner je ponovo fokusirao svoje aktivnosti na ruskog suseda. Njeni redovi broje oko 50.000 boraca, pokazuju procene zapadnih obaveštajnih službi, uključujući desetine hiljada bivših zatvorenika regrutovanih iz zatvora širom Rusije, često lično od strane Prigožina.

Ranije ovog meseca, dok su Prigožinove trupe zauzele ukrajinski grad Soledar, prvi teritorijalni dobitak Moskve u ratu od prošlog leta, Prigožin je objavio video u kojem hvali Vagner kao „verovatno najiskusniju vojsku na svetu danas“.

Prigožin je stekao reputaciju najokrutnijeg komandanta među onima koji predvode sumornu invaziju Rusije. Činilo se da je prećutno podržavao video koji prikazuje ubistvo maljem, Vagnerovog dezertera koga su Ukrajinci očigledno vratili u razmenu zarobljenika.

„Smrt psa za psa“, rekao je Prigožin u izjavi tada.

Na zahtev za komentar za ovaj članak Prigožin nije odgovorio, napominje britanski list.

Nakon godina rada u senci, on očigledno sada uživa u centru pažnje kao jedan od najmoćnijih – i o kojima se najviše priča – članova Putinovog dvora. Bio je to izvanredan uspon za nekoga ko je jednom proveo skoro deceniju u zatvoru, a ko je postao prodavac hotdogova po izlasku.

Gardijan je razgovarao sa brojnim ljudima koji su poznavali Prigožina tokom godina, od kojih su mnogi tražili anonimnost kako bi mogli slobodno da govore.

Iz tih razgovora pojavljuje se slika nemilosrdnog spletkaroša koji je bio pokoran pretpostavljenima i često tiranski se odnosio prema potčinjenima dok se penjao na vrh.

„Da bi dobio ono što želi neće prezati ni od čega“, rekao je biznismen koji je poznavao Prigožina 1990-ih.

VOA: Šta se zna o Vagner grupi i regrutaciji u Srbiji

Za Prigožina, spekulišu oni koji ga poznaju, ni novac ni moć nisu bili jedini motivacioni faktor, iako je na tom putu skupio dosta i jednog i drugog. Umesto toga, kažu, vođen je uzbuđenjem potere, uverenjem da se bori protiv korumpiranih elita u ime običnog čoveka i željom da slomi svoje rivale.

Tokom godina, Prigožin je stekao mnogo neprijatelja: bivše poslovne partnere koji se osećaju prevarenim, generale koje je kritikovao kao birokrate i visoke bezbednosne zvaničnike koji strahuju da ima ambicije da preuzme političku vlast.

Ali do sada je zadržao naklonost svog najvažnijeg podržavaoca: čoveka koga zove tata.

Jevgenij Prigožin je rođen u Lenjingradu, sadašnjem Sankt Peterburgu, 1961. devet godina nakon Putina. Otac mu je umro kada je bio mlad; njegova majka je radila u bolnici. Mladi Prigožin je poslat u sportsku akademiju, gde su svakodnevne aktivnosti često uključivale sate trčanja.

Nije uspeo kao profesionalni sportista, a po završetku škole upao je u društvo sitnih kriminalaca. Sudski dokumenti iz 1981, u koje je Gardijan imao uvid, a o kojima je prvi izvestio ruski istražni list Meduza, govore priču.

Jedne večeri u martu 1980, tokom sumornog kraja vladavine Leonida Brežnjeva, 18-godišnji Prigožin i trojica prijatelja napustili su kafe u Sankt Peterburgu blizu ponoći i ugledali ženu kako sama šeta mračnom ulicom.

Jedan od Prigožinovih prijatelja zaustavio je ženu tražeći joj cigaretu. Dok je otvarala svoju tašnu, Prigožin se postavioiza nje i zgrabio je za vrat, stežući sve dok nije izgubila svest. Zatim su joj izuli cipele dok joj je Prigožin vešto skinuo zlatne minđuše i stavio ih u džep. Potom su odjurioli, ostavljajući ostavljajući je.

To je bila jedna od mnogobrojnih pljački koje su Prigožin i njegovi prijatelji izveli u Sankt Peterburgu u periodu od nekoliko meseci, utvrdio je sud. Osuđen je na 13 godina zatvora, a ostatak decenije je proveo iza rešetaka, propustivši smrt Brežnjeva i perestrojku Mihaila Gorbačova. Oslobođen je 1990. kada se vratio u Sankt Peterburg.

Šef „vagnerovaca“ izabran za ličnost godine u kategoriji „Organizovani kriminal i korupcija“: „Živi simbol najstrašnijih fenomena Rusije“

Grad je bio na ivici monumentalne transformacije, sa velikim bogatstvom koje je čekalo one koji su lukavi ili dovoljno nasilni da ga prigrabe. Prigožin je počeo skromno, prodavajući hot-dogove. U kuhinji svog porodičnog stana mešao je senf.

„Zarađivali smo 1.000 dolara mesečno, što je u novčanicama u rubljama bila planina; moja mama je jedva mogla sve da izbroji“, rekao je on za novinski portal iz Sankt Peterburga Gorod 812 2011, jedan od njegovih retkih intervjua.

„Uvek je tražio ljude više da bi se sprijateljio. I bio je dobar u tome“, rekao je biznismen koji ga je poznavao devedesetih godina.

Ubrzo je Prigožin posedovao udeo u lancu supermarketa, a 1995. odlučio je da je vreme da otvori restoran sa svojim poslovnim partnerima. Pronašao je Tonija Gira, britanskog hotelskog administratora koji je ranije radio u Savoi u Londonu, a sada je bio u jednom od nekoliko luksuznih hotela u Sankt Peterburgu.

Prigožin je unajmio Gira da vodi prvo vinoteku, a zatim i njegov novi restoran, Staru carinarnicu u Sankt Peterburgu.

U početku je Stara carinarnica zapošljavala striptizete kao način da okupi klijentelu, ali se ubrzo pročulo da je hrana odlična i striptizete su otpuštene. Tu su volele da jedu pop zvezde i biznismeni, kao i gradonačelnik Sankt Peterburga Anatolij Sobčak, koji je ponekad dolazio sa svojim zamenikom Vladimirom Putinom.

Gir, koji još uvek živi u Sankt Peterburgu, odbio je zahtev Gardijana za intervju. Ranije je izrazio divljenje prema Prigožinu, ali ga je opisao kao „veoma strogog” šefa, koji bi čak koristio poseban svetlosni projektor da traži prašinu ispod stolova svakog jutra, kako bi proverio da li čistači rade kako treba.

Još devedesetih Prigožin u razgovoru nije pominjao da je proveo deceniju u zatvoru, kažu oni koji su ga poznavali.

„On može da se prilagodi da ugodi bilo kojoj osobi ako mu treba nešto od njih. To je svakako jedan od njegovih talenata“, rekao je biznismen koji ga je tada poznavao.

U jednom od neobičnijih prijateljstava postsovjetske Rusije, Prigožin se upoznao sa poznatim violončelistom Mstislavom Rostropovičem, koji je emigrirao iz Sovjetskog Saveza 1970-ih.

 

Kada je Rostropovič ugostio kraljicu Španije u svom domu u Sankt Peterburgu 2001. Prigožin je obezbedio ketering. Rostropovič je čak pozvao Prigožina i njegovu suprugu na gala koncert u Barbikanu, u čast londonske proslave njegovog 75. rođendana 2002, stoji u zapisima Londonskog simfonijskog orkestra na listi pozivnica za taj događaj.

U to vreme Putin je postao predsednik Rusije. Tokom prvih godina svoje vladavine, Putin je često voleo da se sastaje sa stranim uglednicima u svom rodnom gradu, a ponekad ih je vodio u Staru carinarnicu ili na Novo ostrvo, čamac koji je Prigožin pretvorio u splav restoran.

Ruski novinar: Osnivač Vagnera jedini može da izazove Putina

Ako pogledate fotografije Putinovih zvaničnih angažmana iz tog perioda kao da igrate igru „Where’s Ievgenije“, sa čestim viđenjem Prigožina u pozadini, ozbiljnog i nenametljivog.

Ubrzo je Prigožin počeo da dobija ugovore za održavanje velikih vladinih događaja preko Konkorda, holding kompanije koju je osnovao još 1990-ih. Sledeći korak bili su gigantski državni ugovori o snabdevanju. Godine 2012. sklopio je više od 10,5 milijardi rubalja (200 miliona funti) ugovora za obezbeđivanje hrane moskovskim školama, izvestili su ruski mediji, pozivajući se na evidenciju iz ruskog finansijskog registra.

Kada je Rusija anektirala Krim u martu 2014. i ubrzo nakon toga vojno intervenisala u istočnoj Ukrajini Putin je negirao da su redovne ruske trupe bile umešane u oba slučaja, uprkos brdu dokaza koji govore suprotno.

Kremlj je počeo da razmišlja o tome kako da poricanje učini malo verovatnijim. Iako su privatne vojne kompanije bile ilegalne u Rusiji, pojavilo se nekoliko grupa koje su, čini se, koordinirale svoje akcije sa ministarstvom odbrane, ali su mogle da rade van dohvata ruke. Prigožinov Vagner bi postao daleko najistaknutiji od njih.

„Mislim da je Prigožin to predstavio Putinu i on se složio, tako to funkcioniše“, rekao je bivši zvaničnik ministarstva odbrane, odbacujući spekulacije da je Vagner od samog početka bio projekat ruske vojne obaveštajne službe GRU.

„Možda su neki ljudi iz GRU-a savetovali, ali na kraju je ovo bio Prigožinov projekat“.

Ministarstvo je Prigožinu obezbedilo zemljište u Molkinu na jugu Rusije, rekao je izvor, gde su kompanije povezane sa Prigožinom izgradile bazu za borce pod maskom dečjeg kampa.

Čini se da je šema podstakla Prigožinov apetit. „Bio je kao pas tragač, uvek je tražio novac“, rekao je bivši zvaničnik.

U jednoj imejl prepisci koju je Gardijan pregledao između Prigožinove grupe Konkord i Ministarstva odbrane u proleće 2014, advokat Konkorda razmatra opciju snabdevanja ogromne mreže vojnih gradova Rusije hranom i drugim namirnicama.

Taj projekat se na kraju nije ostvario, ali su njegove kompanije do 2015. dobile velike ugovore vredne više od 92 milijarde rubalja (1 milijardu funti) za ishranu vojske, prema istrazi Forbsa u Rusiji.

Prigožinov brzi uspon počeo je da iritira neke zvaničnike u Ministarstvu odbrane, tenzije su tokom godina samo rasle kako su se njegove operacije dalje širile. Ključni trenutak za Prigožina nastupio je krajem 2015. kada je Putin odlučio da vojno interveniše u Siriji da podrži režim Bašara el Asada. Prigožin je dobio ugovore za hranu i zalihe, a takođe je tamo poslao svoje Vagner borce.

U jednom incidentu, muškarci povezani sa Vagnerom snimljeni su na video snimku kako odsecaju glave i raskomadaju jednog Sirijca. Grupa je takođe pretrpela velike gubitke, što se prećutalo jer zvanično nije trebalo da bude tamo.

U optužnici koja je rezultat istrage Roberta Milera o ruskom mešanju u američke izbore 2016. navodi se da Prigožin i kompanije povezane sa njim stoje iza mreže pro-Donald Trampovih profila na Fejsbuku i Tviteru, što je očigledno deo niza ruskih napora da pojača Trampovu kandidaturu.

Lažni profili su delili pro-Trampov sadržaj i čak su plaćali nesuđenim stvarnim Amerikancima za kupovinu opreme za skupove.

Prigožin je u tom trenutku još uvek bio duboko tajanstven lik, ali optužnica je sugerisala da je već uživao u svojoj rastućoj ozloglašenosti.

Nekoliko dana pre nego što je Prigožin napunio 55 godina u maju 2016, navodi se u optužnici, jedan od lažnih američkih fejsbuk likova platio je pravom Amerikancu da stoji ispred Bele kuće i drži natpis na kome je pisalo „Srećan 55. rođendan, dragi šefe“.

Američka optužnica je kasnije povučena, ali na pitanje o navodima o mešanju u izbore prošlog novembra, Prigožin ih je priznao, sa karakterističnom jezivom metaforom.

„Gospodo, mi smo se mešali, mešamo se i mešaćemo se. Pažljivo, precizno, hirurški i na svoj način, kako znamo i umemo. Tokom naših preciznih operacija, uklonićemo oba bubrega i jetru odjednom.“

Antikorupcijski aktivista i opozicioni političar Aleksej Navaljni objavio je istragu o Prigožinovim poslovnim strukturama, optužujući ga da je koruptivno dobijao ugovore sa Ministarstvom odbrane za finansiranje luksuznog načina života.

Ljubov Sobol, saradnica Navaljnog rekla je: „Njegova deca su sve vreme objavljivala slike na Instagramu; hvalili su se svojim privatnim avionom i preko toga smo mogli da pronađemo holding kompaniju, koja nam je pomogla da saznamo o svom njegovom bogatstvu.”

„Vagnerovci čine četvrtinu ruskih snaga, ali im trebaju dve sedmice da zauzmu kuću“: Zapadni obaveštajac o Vagner grupi

„Njegovi ljudi su mi u suštini disali za vratom, svaki dan… To je logika bandita. Ti se dižeš u mom poslu, pa ću ja u tvom“, rekla je.

Ruski novinari koji su istraživali Prigožinove aktivnosti takođe su se suočili sa pretnjama ili zastrašivanjem za koje su verovali da su povezani sa njihovim radom. Nakon što je Nova gazeta sprovela istragu 2018. redakcijama lista je dostavljena odsečena ovnova glava. Novinar koji je pisao istragu dobio je pogrebni venac na kućnu adresu.

Najšokantnije je to što su tri ruska novinara koja su putovala u Centralnoafričku Republiku 2018. da istraže Vagnerove aktivnosti tamo ubijena u zasedi koja je izgleda bila dobro isplanirana i koordinirana, u kojoj je učestvovao ruski instruktor bezbednosti sa vezama sa Vagnerom. Prigožin je više puta negirao bilo kakvu umešanost u ubistva.

Do tog vremena, Prigožinove aktivnosti proširile su se na najmanje 10 zemalja u Africi, gde je nudio usluge obuke u oblasti bezbednosti i naoružanja i obezbeđivao prava na rudarstvo i druge poslovne mogućnosti.

„Vladao je kroz strah“, priseća se Marat Gabidulin, komandant Vagnera koji je proveo tri meseca u štabu dajući Prigožinu dnevne novosti o vojnoj situaciji u Siriji krajem 2017.

„Prigožin je često prelazio granicu prema svojim radnicima. Bio je veoma grub prema svom osoblju. On bi psovao ljude i sramotio ih u javnosti“, rekao je on.

Iako nije imao zvaničan položaj, Prigožin je često prisustvovao sastancima na visokom nivou vezanim za ugovore o odbrani. Čak je učestvovao i na bilateralnom sastanku Putina i predsednika Madagaskara, Herija Rajaonarimampianine, u Kremlju u aprilu 2018, susret koji nije objavljen, ali je o njemu izveštavao Njujork tajms.

Kadirov i Prigožin ismevaju nove disciplinske mere ruskih komandanata: „Bacimo puške, idemo da se brijemo“

Samo dva meseca nakon tog sastanka, Putin je ismejao tvrdnje da je Prigožin bio umešan u spoljnopolitičke manevre u senci u ime Kremlja. „On vodi restoran, to je njegov posao; on je čuvar restorana u Sankt Peterburgu“, rekao je Putin o Prigožinu tokom intervjua za austrijsku televiziju.

Pod pritiskom dokaza o ugovorima Prigožinovog ministarstva odbrane i navodima o mešanju u izbore, Putin je uporedio Prigožina sa Džordžom Sorošem, finansijerom i filantropom koji je predmet brojnih teorija zavere i koga su ruski zvaničnici optužili za finansiranje revolucija u SAD.

„U Sjedinjenim Državama postoji takva ličnost: gospodin Soroš, koji se meša u sve poslove širom sveta… Stejt department će reći da nema nikakve veze sa njima, već da je to privatna stvar gospodina Soroša. Kod nas je to privatna stvar gospodina Prigožina“, rekao je Putin.

U stvari, Putin je priznao da je Prigožin za njega bio ono za šta je pogrešno verovao da je Soroš za američku vladu: oruđe za mešanje u inostranstvo uz zadržavanje uverljivog poricanja.

Razdor između vrha Ministarstva odbrane Rusije i lidera Vagner grupe

Nakon godina negiranja svih veza sa Vagnerom, Prigožin je u septembru prošle godine trijumfalno objavio da je osnovao grupu još 2014.

Priznanje je usledilo nakon što je viralni video, koji je navodno procurio iz Prigožinovog tima, pokazao da u zatvoru nudi priliku okupljenim zatvorenicima da se bore u Ukrajini.

Prigožin je rekao zarobljenicima da će verovatno poginuti na frontu. Ali ako bi preživeli šest meseci, bili bi pušteni sa punim pomilovanjem i velikodušno plaćeni.

Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, nedavno je izjavio da je Vagner regrutovao više od 38.000 zatvorenika poslednjih meseci i rekao da je 30.000 ubijeno, ranjeno, zarobljeno ili nestalo. On je optužio Vagnera za učešće u ruskom „genocidu“ u Ukrajini.

Prema Ivanu Krastevu, politikologu, to je deo pokušaja da se „redefiniše ruska nacija“ u novoj ratnoj atmosferi. „Zatvorenici su dobrodošli dok sve te antiratne kosmopolitske elite, uključujući neke od Putinovih oligarha, nisu“, rekao je Krastev.

Poslednjih nedelja, Prigožin je često objavljivao izjave u kojima napada navodne izdajnike u eliti koji odmaraju u inostranstvu i sanjaju da Rusija izgubi rat. U Putinovoj administraciji ima mnogo onih koji žele da „padnu na kolena pred ujka Semom“, rekao je Prigožin prošle nedelje.

Prigožin je zapravo postao „vođa antielitnog putinizma“, ocenjuje Krastev, ostajući odan caru dok je napadao sve oko sebe.

Drugi se pitaju da li je Prigožin možda otišao predaleko. Njegov bes prema Ministarstvu odbrane zbog pokušaja da mu „ukradu“ pobedu u Soledaru je povremeno zvučalo više kao slabost nego snaga.

Na kraju krajeva, upućeni kažu da se Vagner oslanja na logističku i obaveštajnu podršku Ministarstva odbrane da bi nastavio svoje borbe, a Prigožin se oslanja na Putinovu kontinuiranu naklonost da bi uopšte delovao.

Šef Vagnera uputio pismo Beloj kući: Za koji zločin je optužena moja kompanija?

„On razume da ga mnogi mrze u sistemu… tako da zna da bi to mogao biti kraj za njega ako prestane. On nema izbora. On ne može da preokrene.”

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Jevgenij PrigožinVagnerMoskva

Komentari


Ostali komentari (1)