Gati Santana pred SB UN: Srbija i dalje ignoriše poternice za Jojića i Radetu

Ona je istakla ključnu ulogu koju su ad hok tribunali imali u sudskom utvrđivanju genocida u Srebrenici i genocida nad Tutsima u Ruandi iz 1994. godine.

Govoreći o saradnji država, Gati Santana je naglasila da to „ostaje ključno, ne samo za napore Mehanizma da smanji troškove i završi ključne obaveze, već i za ispunjavanje humanitarnih principa na kojima se zasniva međunarodna krivična pravda“.

Kao dodatni dokaz ključne važnosti saradnje država, ona je ukazala na dva nerešena pitanja: dugotrajnu situaciju sa puštanjem na slobodu osoba koje su premeštene u Niger u decembru 2021. godine, i uporno odbijanje Srbije da postupi po poternicama protiv Petra Jojića i Vjerice Radete, uprkos svojim zakonskim obavezama i ponovljenim upućivanjima tvog pitanja Savetu bezbednosti.

Gati Santana je, takođe, pružila nove informacije u vezi sa izvršenjem kazni i pitanjima nepoštovanja suda, ističući da je Mehanizam usko koristio svoju nadležnost za nepoštovanje suda, sa dva nedavno upućena zahtevima nacionalnim vlastima u skladu sa Statutom i upućivanjem još jednog slučaja koji je trenutno u razmatranju.

Govoreći o budućnosti, Gati Santana je ukazala na rezoluciju Saveta bezbednosti 2740 iz 2024. godine, kojom se generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija nalaže da dostavi izveštaje o opcijama za prenos određenih funkcija Mehanizma i mogućim lokacijama arhiva.

Navela je da bi se određeni administrativni aspekti – kao što je nadzor nad uslovima pritvora – mogli delegirati državama, ali je upozorila da se na države ne prenosi odgovornost za rešavanje zahteva za pomilovanje, zamenu kazne ili prevremeno puštanje osuđenih lica.

Iako se mogu pojaviti izvodljiva, pravedna i poštena rešenja za prenos ili čak prestanak određenih funkcija Mehanizma kako njegove aktivnosti opadaju, i dalje je poželjno zadržati te funkcije na međunarodnom nivou, osiguravajući da su interesi pravde zaštićeni, pre nego što se izvrše bilo kakve takve promene, rekla je Gati Santana.