Foto: Pixabay/QimonoSudsko veće pod predsedavanjem sudije Dinka Mešina odredilo je Đukiću 10 godina zatvora nepravosnažnom presudom za ratni zločin protiv civilnog stanovništva i produžen mu je istražni zatvor u kojem se nalazi od marta 2016. godine, a uračunato mu je i vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru od sredine jula 2015. godine do marta 2016. kada je izručen Hrvatskoj.
Đukić je u optužnici bio zajedno s generalom Ratkom Mladićem, tada komandantom 9. kninskog korpusa JNA, sada pokojnim generalom Miletom Novakovićem, komandantom Srpske vojske Krajine i majorom Milanom Koricom, tada komandantom svih pograničnih jedinica milicije SVK.
Osuđen je da je kao komandant 221. motorizovane brigade Kninskog korpusa Vojske SAO Krajine postupao suprotno Ženevskoj konvenciji i organizovao rušenje brane HE Peruća s ciljem potpunog potapanja gradova Sinja, Omiša i Trilja pri čemu bi smrtno stradalo oko 50.000 stanovnika i njihova imovina. Zato je naredio da se u temelje brane, prema presudi, na četiri mesta umetne 20 do 30 tona eksploziva koji je bio povezan telefonskim kablom s indukcionom mašinom. Đukić je naredio povlačenje svoje vojske i aktiviranje eksploziva. Zbog eksplozije je došlo do urušavanja i oštećenja brane, odnosno rušenja tornja na njoj. Zahvaljujući pravovremenoj intervenciji radnika Hidroelektrane „Peruća“ sprečeno je rušenje brane, potpuno potapanje i dovođenje u opasnost života više od 50.000 stanovnika.
– Gospodo sudije, pred vama je nevin čovek koji već šestu godinu bez krivice leži u istražnom zatvoru. Pogoršalo mi se zdravstveno stanje, a u zatvoru sam izložen vređanju na nacionalnoj osnovi. Vaspitan sam u patrijarhalnom duhu od roditelja antifašista, boraca NOB-a. Po ukupnom opredeljenju bio sam i ostao levičar. Odrastao sam u višenacionalnoj sredini duboko uveren u snagu i značaj bratstva i jedinstva. Ponosan sam što sam kao visoki oficir i u toku ratnih događanja sačuvao višenacionalnu strukturu jedinice kojom sam komandovao. Sve ovo mi je bilo putokaz da kao visoki oficir ne učinim ništa nečasno, bilo po mojoj naredbi, niti lično, i duboko saosećam s porodicama svih žrtava rata – rekao je u Đukić.
Sudija Dinko Mešin istakao je da su kao olakšavajuća okolnost uzete Đukićeve godine i porodične prilike koje je naveo u odbrani kada je rekao: „Od teške tuge zbog mog odsustva i svega što proživljavam u zatočeništvu, doveo sam porodicu u veoma tešku situaciju. Supruga i mlađa kćer su završile u bolnici“. Otežavajuća okolnost je sam cilj ovog čina jer ovo nije bio „bezvezni“ objekat, a da je rušenje uspelo to bi za posledicu imalo pravu katastrofu, jer bi gotovo cela Dalmacija bila poplavljena, rekao je sudija.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Čišćenje ekstremizma iz vojske „gvozdenom metlom“
Aleksić: Vučić potvrdio da je suđenje montirano
Mnogi su zaboravili lekcije iz Ratnog prava sa Vojne akademije. Cenu tog zaborava, izricitog izvrsavanja naredjenja suprotnih medjunarodnom ratnom pravu i osvetnicko ostrascenih akcija jos uvek placaju oficir porazenih vojski. Nazalost, lekcije nisu naucene, a poslusnicki mentalitet i trovanje mladih oficira nacional sovinstickim lekcijama pogoduje nastanku slicnih problema u buducnosti.
Ako je iko poštovao ženevsku konvenciju, to su bili srbi u oba rata i u ovom građanskom. Šta su radili hrvatski, cionistički i nemački agenti u redovima JNA, to je posebna priča. Mi srpski oficiri, s o izgubili ratove, samo zato jer smo verovali u „bratstvo sa vragom“, a oni su uvek verovali samo u svoje. Zato je za buduće generacije, bitnije da znaju da se srbi međuso om vežu i poštuju a manje kako će poštovati neku ženevsku konvenciju. Koliko je posečenih glava srpskih oficira ostalo u Prokuplje, kuršumlija, toko rata sa turci a, a zarobljeni turski oficiri su dobijali poštovanje kao da su srpski… Srbi moraju više verovati svom bratu i bliže svom a nikako tuđinu. Na tron srpske vlasti, posle svakog rata dođe tuđin, ili dobro plaćen agent…
50000 izdajnika separatista, preciznije.
Jedna ispravka novinaru.1993 godine nije postojala vojska jugoslavije vec jugoslovenska narodna armija