Foto: EPA-EFE/JIM LO SCALZO / POOLIako je pandemija kovida 19 nepokolebljivo u prošlosti za mnoge Amerikance, američka domaćinstva i dalje snose troškove epidemija zaraznih bolesti.
Pre nekoliko meseci, cena jaja u Sjedinjenim Državama skočila je na rekordno visok nivo, uglavnom zbog širenja ptičjeg gripa H5N1. Od marta 2024. godine, virus je opustošio američke farme pilića, što je dovelo do desetina miliona smrtnih slučajeva živine zbog infekcije ili klanja.
Još zloslutnije, u SAD je identifikovano najmanje 70 slučajeva ptičjeg gripa kod ljudi, a jedan smrtni slučaj je prijavljen u Luizijani. U nedavnom izveštaju o poboljšanju odgovora na H5N1 u Americi i širom sveta, Globalna virusna mreža, konzorcijum vodećih svetskih virusologa, upozorila je na „strašne posledice nedovoljnog reagovanja na trenutne pretnje“.
Ali iako ptičji grip predstavlja najneposredniji rizik za Amerikance, on nikako nije jedini. Virulentne epidemije zaraznih bolesti u drugim zemljama, poput mpoksa (majmunskih boginja) u Demokratskoj Republici Kongo, ebole u Ugandi, marburga u Tanzaniji i epidemije kolere u više zemalja, ne poštuju granice i stoga predstavljaju pretnju ljudima svuda – uključujući i SAD.
Bez napora Svetske zdravstvene organizacije da obuzda ove epidemije, rizici šireg prenošenja bili bi mnogo veći. Ovo naglašava potrebu za globalnom agencijom poput SZO koja bi nadgledala prekograničnu saradnju – i kratkovidost odluke predsednika Donalda Trampa da povuče SAD iz organizacije.
Uprkos tome što je najbogatija i najmoćnija zemlja na svetu, Amerika nije imuna na još jednu katastrofu sličnu kovidu, a napuštanje multilateralizma i zanemarivanje pripremljenosti za pandemiju (kao što je gomilanje lekova i vakcina) učiniće je još ranjivijom.
Moglo bi se pomisliti da bi smrtonosno širenje kovida 19, produženo pojavom novih sojeva virusa, ubedilo kreatore politike da ojačaju svetsku arhitekturu javnog zdravlja – posebno zato što stručnjaci upozoravaju da bi buduće pandemije mogle biti još gore.
Ali, s obzirom na to da drugi lideri ukazuju da bi mogli slediti Trampov primer i napustiti SZO, resursi za prevenciju i kontrolu pandemije mogli bi se smanjiti do te mere da globalne epidemije postanu češće i teže za prevazilaženje.
Ako Tramp sprovede ovaj potez, njegova administracija će postati sve izolovanija i nemoćnija. Američki zvaničnici, uključujući i one u američkim vojnim bazama u inostranstvu, izgubiće pristup globalnim mrežama koje vodi i podržava SZO, a koje prikupljaju i dele informacije o pretnjama zaraznih bolesti i reaguju na epidemije.
Štaviše, vlada SAD neće imati pravo glasa u razvoju novih rešenja (koja će gotovo uvek biti manje efikasna) za kontrolu širenja bolesti preko granica – uključujući i sopstvene.
Tramp je nagovestio da bi mogao da se predomisli, verovatno ako se reše žalbe iznete u njegovoj izvršnoj naredbi o povlačenju SAD iz organizacije. To podrazumeva da SZO treba da izvrši pritisak na Kinu da identifikuje poreklo pandemije.
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus, sa svoje strane, odbio je da prihvati izviđanja kineske vlade. Ako Tramp može da predloži način da se utvrdi uzrok kovida 19, siguran sam da bi rukovodstvo SZO to rado saslušalo.
Trampov drugi uslov jeste da SZO sprovede reforme i efikasnije koristi svoje resurse na lokalnom nivou, sa većim fokusom na zaustavljanje širenja zaraznih bolesti. Ovo je zahtev koji se može i treba ispuniti.
U tom cilju, Tedros je već obećao ciljanije korišćenje sredstava i sproveo druge mere za transformaciju organizacije. Pored toga, pod Tedrosom, SZO je transformisala način na koji prikuplja sredstva. Njene države članice su naglo povećale svoje godišnje doprinose i diverzifikovala je svoju bazu donatora kako bi šire podelila finansijski teret.
Sve je ovo deo nastojanja SZO da bude održivije finansirana, plana pokrenutog kao deo Tedrosovog napora da transformiše poslovanje organizacije nakon što je stupio na dužnost 2017. godine. Tada su on i države članice procenili da bi odlazak glavnog donatora mogao da učini programe i nezavisnost SZO ranjivim na finansijske šokove.
Ko je znao da će to biti SAD. Ali, da te promene nisu napravljene, možemo samo da zamislimo koliko bi izazovnija bila trenutna finansijska situacija SZO.
Trampova administracija bi trebalo da pozdravi ove promene, naročito zato što ima koristi od mesta za stolom. Ako SAD na kraju napuste SZO, razvoj smernica i propisa zasnovanih na dokazima za prevenciju i lečenje hroničnih bolesti biće znatno teži, što će potkopati cilj administracije da se pozabavi epidemijom hroničnih bolesti u Americi.
SAD takođe više neće biti deo procesa pretkvalifikacije lekova SZO, programa koji otvara mnoštvo novih tržišta za proizvođače lekova na isplativ način. Umesto toga, američke farmaceutske kompanije biće primorane da prodaju svoje pretkvalifikovane proizvode svakoj zemlji pojedinačno, što ih dovodi u opasnost da izgube pristup visoko profitabilnim tržištima vrednim više milijardi dolara.
Trendovi dvadeset prvog veka – uključujući veću mobilnost i međunarodna putovanja, veću urbanizaciju i sve veće ljudsko zadiranje u prirodu – podstiču globalno širenje zaraznih bolesti, na štetu svih.
Američki zvaničnici bi bili u boljoj poziciji da zaštite svoje građane kada bi se pridružili – a možda čak i vodili – diskusiju o tome kako SZO i druge globalne zdravstvene organizacije, kao što su Gavi, Alijansa za vakcine i Globalni fond za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije, mogu da zadovolje svetske potrebe.
Jedna takva inicijativa, u kojoj su SAD bile snažan partner sve dok Tramp nije stupio na dužnost, bila je pregovaranje o Sporazumu SZO o pandemiji, koji su države članice SZO usvojile konsenzusom na Svetskoj zdravstvenoj skupštini 20. maja.
Ovaj istorijski sporazum, zasnovan na principima ravnopravnosti, saradnje i potvrđivanja nacionalnog suvereniteta u donošenju odluka o javnom zdravstvu, učiniće svet bezbednijim od budućih pandemija.
SAD, potkrepljene svojim medicinskim stručnjacima svetske klase i značajnim javnim ulaganjima u medicinska istraživanja, dugo su imale značajan uticaj na globalne zdravstvene prioritete. Ali povlačenje iz SZO stavlja Ameriku spolja, nesposobnu da oblikuje političku agendu i reforme agencije.
Kada udari sledeća pandemija, SAD će ostati da posmatraju sa strane, dok SZO i njene preostale zemlje članice budu upravljale globalnim odgovorom i smirivale situaciju kako budu smatrale da je prikladno.
Autor bivši premijer Ujedinjenog Kraljevstva, specijalni je izaslanik UN za globalno obrazovanje i predsedavajući organizacije „Obrazovanje ne može da čeka“.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
