ukrajina oružjeFoto: EPA-EFE/GEORGE IVANCHENKO

Kao mali grad zapadno od Kijeva, Makariv i dalje nosi ožiljke ranih dana ruske invazije na Ukrajinu, piše Ekonomist.

U bombardovanom kulturnom centru u centru grada, čija je fasada raznesena artiljerijskim udarom, lokalni hor peva pravoslavne pesme.

Miša, šestogodišnji dečak, obilazi olupine svog starog vrtića, čiji su podovi obrubljeni krhotinama i razbacanim igračkama.

Od početka oktobra, talasi ruskih raketa i dronova „kamikaze“ gađali su mete u blizini Makariva, uključujući trafostanicu, što je izazvalo nestanak struje.

Rusija je nastavila svoje napade 31. oktobra, ispalivši više od 50 krstarećih projektila na Ukrajinu.

Makariv se, kao i ostatak zemlje, priprema za zimu. Ruski napadi su postali manje efikasni.

Zahvaljujući novim zalihama oružja, ukrajinska vojska kaže da je poslednjih dana uspela da obori skoro sve rakete i bespilotne letelice (dronove) -Shahed136 koje koristi Rusija, sem nekoliko njih, ali šteta je bila velika.

Oko 40 odsto ukrajinske energetske infrastrukture je oštećeno. Nacionalni operater električne mreže, Ukrenergo, morao je da uvede isključenja struje širom zemlje.

Od Ukrajinaca je zatraženo da smanje potrošnju, kako u domaćinstvima tako i komercijalnu.

Dana 31. oktobra, nakon najnovijeg ruskog napada, 80 odsto domaćinstava u Kijevu ostalo je bez vode, iako je snabdevanje od tada obnovljeno. Do uveče, veći deo prestonice bio je u mrklom mraku.

Šef Naftogasa, državne energetske kompanije, nedavno je za nemačke novine rekao da se njegova zemlja suočila sa „najgorom zimom“ u svojoj istoriji.

Dok hladno vreme počinje da zahvata delove Ukrajine a temperature noću u Kijevu se kreću oko nule, pristup toploti takođe postaje problem.

Preko pet miliona domaćinstava, ili trećina ukupnog broja, a posebno onih u velikim gradovima, zavisi od sistema daljinskog grejanja koje su instalirali sovjetski inženjeri pre nekoliko decenija.

Postrojenja, koja se obično napajaju prirodnim gasom, ili ređe ugljem ili drvetom, zagrevaju vodu, koja se zatim pumpa u domove kroz hiljade kilometara cevi.

“Za sada se čini da su sistemi u dobrom stanju. Od 22 pokrajine pod kontrolom Ukrajine, 18 je u potpunosti pripremljeno za grejnu sezonu”, kaže Oleksij Černišov, ministar razvoja.

Situacija je najgora u oblastima blizu linije fronta i u oslobođenim oblastima Donjecka, na istoku. Daljinsko grejanje u Kijevu počelo je da radi 7. oktobra, a škole, vrtići i bolnice su prve dobile grejanje.

Ali, sistemi su i dalje ranjivi. Gradovi, koji obično zavise od nekoliko velikih kombinovanih termoelektrana, su u većem riziku od gradova koji se oslanjaju na manje i brojnije kotlarnice.

“Rusi su pokušali da unište sva glavna postrojenja u Kijevu”, kaže Kirilo Timošenko, zamenik šefa ukrajinske predsedničke administracije.

Ako bi uspeli, većina od dva miliona stanovnika prestonice bila bi u riziku od smrzavanja.

“Napadi na gasovode bi, takođe, bili veoma remetilački”, kaže Diana Korsakaite, iz USAID-ovog projekta energetske bezbednosti.

Oštećenje glavne cevi može lako da odseče pristup toploti desetinama hiljada ljudi. Niske temperature mogu prouzrokovati pucanje cevi koje su bile izložene eksplozivnim oštećenjima.

Skoro sve toplane u Ukrajini rade na prirodni gas, kao i osam miliona domaćinstava koja nisu priključena na daljinsko grejanje i umesto toga se oslanjaju na kotlove.

Snabdevanje, barem, ne bi trebalo da bude problem. Ukrajina ima rezerve gasa od 14,5 milijardi kubnih metara, što bi trebalo da bude dovoljno da prebrodi zimu. Ali, prekidi u snabdevanju strujom i vodom mogu izazvati haos.

Daljinskom grejanju je potrebna struja za pumpanje vode kroz sistem i za napajanje samih postrojenja. Većina kotlova takođe zahteva električno napajanje.

Ukrajinci, posebno oni koji žive u kućama, prave zalihe drva za ogrev, agregata i električnih grejača. Otprilike desetina Ukrajinaca koristila je peći za grejanje domova prošle godine. Taj broj će sigurno rasti.

Černišov kaže da je zatražio od zapadnih donatora da obezbede 1.500 mobilnih termo stanica i 25.000 generatora pre zime, koji će biti raspoređeni u slučaju novih ruskih napada. Ali oni tek treba da stignu i možda neće biti dovoljni.

Širom Ukrajine, inženjeri koji rade na obnavljanju infrastrukture za grejanje i energiju na koju su ciljali Rusi, u trci su sa vremenom, vremenskim prilikama i projektilima.

Popravke oko 800.000 kuća oštećenih ili uništenih od početka rata takođe se odvijaju, ali ne mogu da prate razaranja.

Sedam meseci nakon što su se Rusi povukli, veliki broj kuća u okolini Makariva i dalje je pust, posebno dok se približava zima.

“Svakog dana“, kaže Vadim Tokar, gradonačelnik grada, „ljudi me pitaju gde su mi prozori, gde mi je krov?“

Grad nema novca da plati neophodne popravke, kaže on.

Grejanje u Makarivu i dalje radi ali to kućama bez krovova ništa ne znači.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.

Grad Makariv nosi ožiljke ranih dana ruske invazije na Ukrajinu: Ekonomist o “Putinov hladnom ratu” 1

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.