Građanski rat u građanskom ratu

Tada se postavilo pitanje mogućnosti početka “građanskog rata unutar građanskog rata“ i pokazalo velike razlike između arhitekata ovog saveza – Saudijske Arabije i UAE, u daljoj sudbini Jemena.

Kako kriza među najvažnijim saveznicima ne bi dalje eskalirala, početkom nedelje sreli su se predstavnici ministarstava odbrane i ponovo objavili saopštenje u kojem su pozvali na nastavak dijaloga u DŽedi, koji je sazvao Rijad. Cilj dijaloga je da se bavi “uzrocima i posledicama događaja u nekim južnim provincijama“. U njemu ima više znakova popuštanja Saudijske Arabije, pa se diplomatski napori mogu smatrati izvesnom pobedom UAE.

Nedelju dana ranije, u Meki hitno su se sreli prestolonaslednici Mohamed bin Salman i Mohamed bin Zajed, koji vuku sve konce u ovom sukobu.

Sa sastanka upućen je poziv južnjačkim, separatističkim snagama da učestvuju u dijalogu. Poziv je dosta mlak i neodređen, što ukazuje da protivurečnosti između dve saveznice nisu prevaziđene. Šef diplomatije Saudijske Arabije Adel Al Jubir priznao je postojanje razlika i pozvao na njihovo prevazilaženje. Taj proces neće biti tako brz, a ni lak.

Razlike tinjaju već skoro godinu dana, da bi se raspalile nakon što su separatističke snage zauzele vojne logore i predsedničku palatu u Adenu, navodeći visoke vladine zvaničnike da optuže Emirate da podržavaju “državni udar“. Padom Adena, međunarodno priznata vlada ostala je bez prestonice, pa je tako dovedena u pitanje i njena dalja sudbina.

Južni Jemen već je bio nezavisna država i njegovo stanovništvo se neprestano žalilo na marginalizaciju od ujedinjenja sa brojnijim severom 1990. Južni prelazni savet, koji podržava snage “bezbednosnog pojasa“ koje traže odvajanje juga, prihvatio je prekid vatre koji je posredovala Saudijska Arabija.

Okidač za ovakvu radikalnu akciju bila je likvidacija jednog od komandanata južnjačkih snaga, za koju su one optužile Al Islah, organizaciju koja je pod kontrolom Muslimanske braće, ali se bori na strani saudijskih snaga. Saudijsko savezništvo s njom, bilo je i ostalo sasvim neprihvatljivo za Emirate.

Većini ljudi u svetu ime Taiz ne znači ništa. To je grad na jugoistoku zemlje čija je sudbina odlučivala sudbinu Jemena. Upravo ovaj grad ima strateški značaj za kontrolu moreuza Bab Al Mandeb, međunarodnog transportnog puta Crvenim morem i dalje Sueckim kanalom. Pošto je bio pod kontrolom Al Islaha, grad je napala južnjačka koalicija. Borbe za Taiz vođene u martu bile su uvod u međusobni sukob snaga koje su lojalne UAE i Rijadu.

Već tada su sukobi pokazali koliko nedostaje funkcionalnog upravljanja zemljom, ali, još više, kolika je snaga spoljnih uticaja. Komanda brigade Islah povezuje se sa Al Kaidom. Ona je bliska s potpredsednikom države Ali Mohsen Al Amarom, od koga je dobila dozvolu da nastavi borbu, iza leđa legalnog predsednika Mansura Al Hadija. Islah miliciju podržavaju Turska i Katar.

U Adenu, koji je pod kontrolom Južnog prelaznog saveta, podržanog od UAE, pozvali su na intervenciju u Taizu koji se nalazi u “rukama terorista Muslimanske braće i njene Islah partije“, gde su Islah milicije “počinile genocide”, kako su navele u saopštenju.

Taiz nadzire strateški “Prolaz suza”, a zbog neprestanih sukoba, pretvoren je u grad duhova u kojem nedostaje voda, hrana i medicinska pomoć.

Prolaz je najuža tačka između arapskog poluostrva i Roga Afrike i čini južni ulaz u Crveno more. On povezuje DŽibuti, Eritreju i Jemen. Na severu, Suecki kanal otvara prolaz od Crvenog mora do Mediterana.

Prolaz je širok svega 35 kilometara, a podeljen je na istočni i zapadni kanal ostrvom Perim. Zapadni kanal, Dakt el-Majun, jedini je dovoljno dubok za velika plovila, poput tankera.

Emirati imaju strateški interes da obezbede kontrolu nad moreuzom. Za razliku od Saudijske Arabije koja svoj prosperitet i razvoj zasniva na finansijskoj moći i proizvodnji nafte, UAE diverzifikuju svoj razvoj i životno zavise od slobode transportnih puteva, posebno moreuza Bab el Mandab.

U najmanju ruku, reč je o prioritetima – dok bi Saudijska Arabija želela da se sukob okonča, a zatim da se nađe pregovaračko rešenje, Emirati žele da unapred vojno osiguraju rešenje koje neće biti mogućno da se izmeni u pregovorima. Ukoliko se ova dva pristupa ne pomire, mogućno je da će Jemen okončati u nekoj vrsti kvazipodele zemlje i nefunkcionalne države, koja je već postala karakteristika drugih arapskih država – Iraka, Sirije i Libije.