Incko: Dejton nije švedski sto

„Mislim da to uopšte nije realno. Postoji više razloga, a posebno zbog toga što sam 6. novembra u Svetu bezbednosti UN u Njujorku dobio punu podršku, između ostalih, i Rusije, u tome da sam poslednji autoritet za interpretaciuju Dejtonskog sporazuma. Kako bi se Dejtonski sporazum tumačio ili interpretirao, ako mene nema?“, rekao je Incko Glasu Amerike.

Kako je istakao, Dejtonski sporazum je celina, a jedan od njegovih aneksa predviđa i postojanje OHR.

Incko je podsetio da su novoizabrani članovi Predsedništva BiH 20. novembra dali zakletvu da će, između ostalog, u potpunosti poštovati ovaj sporazum.

„U potpunosti poštovati znači da Dejtonski sporazum nije švedski sto“, kategoričan je visoki predstavnik u BiH.

On je podsetio i na činjenicu da je Veće za implementaviju mira (PIC) usvojilo “Program 5+2”, odnosno niz uslova i ciljeva koje organi vlasti u BiH moraju ispuniti i ostvariti pre zatvaranja OHR.

Jedan od tih uslova je pozitivna procena političke situacije, a na pitanje novinara da li je visoki predstavnik taj koji procenjuje, Incko je potvrdio da to radi u saradnji sa Većem za implementaciju mira. Incko je dodao da to veće odlučuje o tome ko će biti sledeći visoki predstavnik i da li će ga uopšte biti.

„Znam da lokalni akteri imaju neke svoje želje. Dodik je rekao i da ne želi strane sudije u Ustavnom sudu BiH. No, oni su kategorija koja je bila u Dejtonu od samog početka. Dakle, troje stranih sudija je u izvornom Dejtonu, koji su potpisali Milošević, Koljević i drugi“, naglasio je visoki predstavnik u BiH.

Inzko je poručio da je prvi koji zagovara da u „BiH imamo manje Dejtona, a više Brisela“, dodavši da je naglašavao potrebu brzog kandidatskog statusa za BiH, nakon čega bi se razmatralo članstvo u EU.

On je naglasio da u BiH, bez obzira na članstvo, mora jačati vladavina prava, kako putem OHR, tako i putem EU.

Incko je rekao da mu je drago, što i pored svih razlika, svi članovi Predsedništva BiH imaju identične stavovi o napretku BiH, razvoju, približavanju Briselu i slično.

Incko smatra da bi bilo najbolje da da sve zemlje u regionu istovremeno uđu u EU. „No, to nije do mene.

U svakom slučaju, BiH će biti kandidat i nadam se da će do 2025. godine otvoriti puno poglavlja.

Hrvati iz BiH i Dalmatinci će biti kao neka regija. Ovi iz Bijeljine će tendirati prema Beogradu i biće svejedno da li si ovdje Srbin ili si tamo Srbin. Ja već čujem da ljudi iz Banjaluke idu za vikend u diskoteke ili na koncerte u Zagreb, to tendira prema tamo. To će biti normalno. Svako će imati svoju državu, ali te granice nećemo osetiti. Puno tenzija će pasti“, naglasio je Incko.

Na pitanje i da li će BiH tada imati visokog predstavnika, on je odgovorio: „Nećete imati i ne treba“.