Foto: Beta (AP Photo/Emilio Morenatti)
Nekadašnjim članovima katalonske vlade, bivšem predsedniku regionalnog parlamenta ili liderima nezavisnih udruženja, svima separatistima, sudise jer su 1. oktobra 2017. organizovali referendum o samoopredeljejnju, koji je zabranjen zakonom.

Istog meseca je deklaracija o nezavisnosti izglasana od strane katalonskog parlamenta.

Devet je u pritvoru više od godinu dana.

Na stotine svedoka – uključujući bivšeg premijera Marijana Rahoja – saslušaće Vrhovni sud, najviši u Španiji čija se presuda očekuje u jesen i na koju se ne može uložiti žalba.

Optuženi su već planirali da ulože žalbu Evropskom sudu za ljudska prava.

Bivši potpredsednik Katalonije Oriol Junkueras koji je u zatvoru od novembra 2017. godine, bio je glavni optuženik u odsustvu bivšeg regionalnog predsednika Karlesa Pućdemona koji je od progona bio pobegao u Belgiju. Njemu preti 25 godina zatvora.

„Glasanje (…) i odbrana republike ne mogu biti krivično delo“, rekao je on pre početka suđenja. „Najbolje za sve, za Kataloniju, za Španiju, za Evropu, jeste da se to pitanje vrati na političko polje“, dodao je on, pozivajući na „dijalog“ o rešavanju katalonske krize.

„Da li verujete da će Katalonci prestati da se bore za svoje pravo na samoopredeljenje zbog odluke suda? Ubeđen sam da neće“, rekao je drugi optuženi, Žordi Cuikart.

„Uradićemo to ponovo“, rekao je katalonski predsednik Kuim Tora novinarima o pokušaju secesije.

U Barseloni je nekoliko hiljada separatista večeras pokazalo solidarnost sa uhapšenima koje nazivaju „političkim zatvorenicima“.

Tužilaštvo nije oklevalo da događaje iz 2017. opiše kao „državni udar“.

S druge strane, pravnici su podeljeni o tom pitanju, dok je odbrana odbacila optužbu za pobunu, rekavši da je nasilje  na dan referenduma gotovo isključivo došlo od policije.

Za advokate separatista, oni su u najgorem slučaju krivi za neposlušnost, sitno krivično delo.

Dijametralno suprotni stavovi obe strane odražavaju jednako polarizovanu raspravu izvan Vrhovnog suda.

Više od godinu i po dana nakon pokušaja secesije, Katalonijom još vladaju separatisti i ona je duboko podeljena, dok katalonsko pitanje ostaje u središtu nacionalne političke debate Španije.

Socijalista Pedro Sančes, šef španske vlade koji je započeo pregovore sa strankama da bi se vratio na vlast, teži da se oslobodi podrške katalonskih separatista. Oni su mu od početka suđenja učinili život nemogućim, što je posebno ubrzalo sazivanje parlamentarnih izbora u aprilu zbog odbijanja da se odobri državni budžet.

Za političkog analitičara Žosepa Ramonedu „prilično je hipotetički da španske i katalonske vlade mogu da započnu dijalog“ jer separatisti ustrajno pozivaju na referendum o samoopredeljenju, za koji Madrid ne želi da čuje.

I „kakva god kazna bila, pokret za nezavisnost će je protumačiti kao uporište za ponovni pokušaj mobilizacije“, rekao je Oriol Bartomeus, profesor političkih nauka na Autonomnom univerzitetu u Barseloni.

Povezani tekstovi