foto EPA-EFE/LUDOVIC MARIN / POOL„Ništa nije nemoguće“, upozorio je francuski predsednik Emanuel Makron, aludirajući na rezultate anketa koji ukazuju da se jaz između njega i kandidatkinje ekstremne desnice Marin le Pen drastično smanjio pred predstojeće izbore u nedelju.
Pre mesec dana Le Pen je zaostajala 10 poena iza Makrona, ali se ta prednost aktuelnog predsednika „istopila“. Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, u drugom krugu predsedničkih izbora, Makron bi osvojio 51,5 odsto, a le Pen 48,5. To znači da pobeda kandidatkinje ekstremne desnice više nije nezamisliva.
Kako piše Bi-bi-si, za to liderka Nacionalnog saveza ima da zahvali dvojici muškaraca koji su nekada smatrani opasnim po njenu kampanju: svom krajnje desničarskom rivalu Eriku Zemuru i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, trenutno izgnaniku na međunarodnoj sceni zbog rata u Ukrajini koji je u senku bacio i predsedničke izbore u Francuskoj.
„Rekao bih da je Zemurova kampanja uništena zbog Ukrajine. Njegov pro-ruski stav je bio teret, dok je Marin le Pen bila dovoljno pametna da zauzme umereniju poziciju. Ona je bila spremna da primi izbeglice istog trenutka, dok je Zemuru trebalo dva dana da shvati da su ove izbeglice dobrodošle u Francuskoj“, rekao je za francuski Mond politički analitičar Žil Pari.
Makron se našao na meti kritika svog evropskog partnera, Poljske, zbog toga što je često razgovarao sa ruskim predsednikom. Kako piše Bi-bi-si, njegova frustracija izazvana time ispoljila se kada je, u okviru predizborne kampanje, posetio Bretanju pre nekoliko dana.
„Nisam ja onaj koji je naklonjen Putinu. Nisam ja onaj koji traži finansiranje od Rusije. To su drugi kandidati“, rekao je on. Novi udarac je i odluka tužilaštva da otvori istragu o utaji poreza protiv američke konsultantske firme Mekinzi koja radi za vladu.
Iako je Putin javno podržao Marin le Pen tokom prethodne predizborne kampanje, a njena stranka Nacionalni savet još otplaćuje pozajmicu od jedne ruske banke, ona je skrenula pravac diskusije sa rata u Ukrajini fokusiravši se na glavnu temu u svojoj kampanji: porast cena u Francuskoj.
Pokazalo se da je njena strategija dobra, pošto se zbog rata nastavljaju poskupljenja osnovnih potrepština i goriva, a skretanje fokusa joj je ujedno omogućilo da se donekle distancira i oslobodi svojih ranijih veza sa Putinom.
Očekuje se da će na trećem mestu biti lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon sa oko 17 odsto glasova, a da će kandidatkinja desnice Valeri Pekres i kandidat ekstremne desnice Erik Zemur dobiti po devet odsto glasova. Ostali kandidati bi osvojili oko i ispod pet odsto glasova. Drugi krug izbora zakazan je za 24. april.
Praćenje izbora na beogradskom FPN
Centar za društvena istraživanja organizuje u nedelju od 18 časova na Fakultetu političkih nauka praćenje rezultata izbora u Francuskoj uz stručne komentare profesora dr Slobodana Zečevića sa Instituta za evropske studije, Dimitrija Milića iz organizacije Novi treći put, Roberta Čobana direktora Color Press Group i Nikole Perišića iz Centra za društvena istraživanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
