Izbori su promenili sve: Narod u srcu Evrope želi autonomiju, inspiraciju vide u Kataloniji

Nedavni parlamentarni izbori aktuelizovali su pitanje njihovih jezičkih i nacionalnih prava, piše Klix.ba.

Oni radikalniji od njih gledaju na uspehe katalonskih separatista i imaju ideje autonomije.

Dok je Donald Tusk govorio s podijuma entuzijastičnoj masi, na suprotnom kraju konferencijske dvorane u Katovicama, grupa momaka stajala je u tišini držeći ogroman transparent na čudnom jeziku.

„To je šleski. To znači da imamo zastavu, imamo jezik, imamo svoju državu“, objašnjava Peter Langer, koji ima grupu demonstranata pod svojom komandom.

Najveća manjina u Poljskoj

“Ima nas šest stotina hiljada. Mi smo najveća manjina na teritoriji Poljske i nemamo nikakva prava. Ne možemo učiti na našem jeziku u školama. Pa gde smo mi, nakon dvadeset godina u Evropskoj uniji?“ ističe predsednik organizacije Šleska zajednica. na sastanku Građanske koalicije.

Za to vreme predsednik koalicije Tusk obećava ulaganja u zelenu industriju, koja bi trebala zameniti zatvorene rudnike i talionice, te predlaže preseljenje Ministarstva industrije u Katovice.

Šleskim autonomašima svakako je prihvatljivija od osmogodišnje vlade Jaroslava Kačinskog koji ih je svojedobno opisao kao njmačku petu kolonu.

Osim toga, bivši predsednik Evropskog saveta dolazi iz redova kašupske manjine, koja je pre gotovo dvadesetak godina tražila poseban status za svoj jezik, a zahvaljujući prilievu novca iz Brisela uspešno širi svest o svom malom narodu.

Danas se kašupski uči u školama i takođe je službeni jezik u Pomeranskom vojvodstvu.

„Tusk bi nas sigurno više razumio nego Kačinski. Ali on je političar, nikad ne govori ono što misli naglas. Kao premijer je osam godina tvrdio da će nam dati jezička prava, a ništa se nije dogodilo. Ali videćemo“, objašnjava Peter Langer.

Primarni cilj aktivista je priznavanje Šleza kao službene etničke manjine i priznavanje njihovog jezika. Međutim, ambicije su puno veće.

„Želimo autonomiju. U Evropi je to normalno, uzmite Kataloniju za primer. Nemačka se sastoji od šesnaest saveznih država. A autonomija znači više prava i više novca“, dodaje Langer.

Sećanja na autonomiju

Dok su Česi i Slovaci nakon Prvog svetskog rata ostvarili nezavisnu državu, istorijska regija Gornja Šleska bila je podeljena između Poljske, Nemačke i Čehoslovačke.

Poljski deo Šleske naknadno je dobio autonomiju, a regionalni parlament je delovao u Katovicama sve do invazije nacista.

„Između svetskih ratova postojao je snažan pokret za nezavisnost Šleske. Kad je održan plebiscit hoćemo li se priključiti Nemačkoj ili Poljskoj, postavilo se i pitanje nezavisne Šleske. Bila je to lepa ideja, ali Francuska je bila protiv nje. Francuzi su bili glavni pobednici rata, Poljska im je bila saveznik, pa je morala biti njihova“, objašnjava Arnold Langer, sin čelnika šleske zajednice.

„Budimo separatisti“

Šleski preporoditelji uhvatili su drugi vetar nakon pada komunizma. Pre dvadeset godina, tokom popisa stanovništva, 173.000 ljudi odabralo je šlesku nacionalnost, više od tri puta više nego godinu pre. Arnold Langer veruje da su stvarne brojke čak i veće.

„Nismo službeno priznata manjina, tako da prilikom ispunjavanja upitnika ne možete samo kliknuti na jednu od unapred popunjenih nacionalnosti. Morate to navesti posebno, a malo ljudi to više radi“, kaže on.

Na kraju, izbori nisu loše ispali za šleske patriote. Iako su Pravo i pravda pobedili, nemaju šanse sastaviti vladu. Tusk će nakon osam godina verovatno opet postati premijer, koji je na kraju predizborne turneje obećao da će priznati šleski jezik u prvih sto dana svoje vlade.

Međutim, Langerovi gledaju još dalje. Inspirisani su spomenutom Katalonijom koja je pre šest godina neuspešno pokušala proglasiti nezavisnost od španske krune.

„Katalonci su nekoliko spratova više. Dugo imaju autonomiju, katalonski jezik je u odličnom položaju. Mnogi Šlezi na njih gledaju kao na velikog brata. Neke to plaši, oni su više zagovornici decentralizacije Poljske i većih prava naše manjine. Ali podržavam katalonski put nezavisnosti, bio sam dva puta u Barseloni na njihovom maršu u septembru,“ objašnjava Arnold Langer.

Ističe da se nezavisnost može postići na dva načina.

„To možete postići na dva načina. Ili silom ili pridobijanjem većine na svoju stranu. A ja lično želim ići drugim putem“, dodaje, dodajući da akcije baskijskih terorista ili donjeckih separatista definitivno ne mogu biti primer za šleski nacionalni pokret.