„Izrael nije demokratska država“: Zakon o smrtnoj kazni označava novu fazu dehumanizacije Palestinaca

Sudovi u zemlji sada mogu izricati smrtnu kaznu Palestincima „osuđenim za smrtonosne napade“, proširujući pravni sistem osmišljen da ih cilja, lišava prava, izlaže sistematskom zlostavljanju i, na kraju, štiti izraelske počinioce zločina nad Palestincima od odgovornosti.

Iako ovo zakonodavstvo ne stvara potpuno novu realnost, ono označava početak uznemirujuće nove faze izraelske represije nad Palestincima tako što u pravni okvir uvodi dugogodišnju politiku korišćenja smrtonosne sile protiv njih.

Zabrinjavajuće, ova stvarnost je već normalizovana u Izraelu, ukazuje u analizi za Gardijan Juli Novak, izvršna direktorka B’Tselema, izraelske nevladine organizacija koja dokumentuje i izveštava o kršenju ljudskih prava Palestinaca pod izraelskom okupacijom.

Dugo pre ovog zakona, Palestinci su sistematski ubijani. U Gazi, masovna ubistva su se nastavila i nakon proglašenja „primirja“.

Na Zapadnoj obali, Palestinci se svakodnevno ubijaju od strane izraelske vojske u racijama, pucnjavama, a sve češće i od strane nasilnih naseljenika čiji je cilj da ih isteraju sa njihove zemlje i iz njihovih zajednica.

Već neko vreme, izraelski vojnici i naseljenici deluju gotovo bez ikakve odgovornosti.

Ista realnost jasno se vidi i u izraelskom zatvorskom sistemu. Mesecima nakon oktobra 2023, Izrael je povećao broj Palestinaca u zatvorskom sistemu na više od 10.000, od kojih mnogima nije ni suđeno i nemaju značajnu mogućnost da se odbrane.

Zatvorenici se drže u uslovima koji u praksi pretvaraju izraelske zatvore u mrežu kampova za torturu, gde su Palestinci izloženi sistematskom nasilju, zlostavljanju i namernom izgladnjivanju.

Više od 80 Palestinaca je umrlo u izraelskom pritvoru tokom ovog perioda usled dokumentovanog zlostavljanja, nehumanih uslova i uskraćivanja medicinske pomoći.

Novi zakon ne prekida ovaj sistem već ga proširuje, ukorenjujući njegovu logiku dublje u pravni okvir. Sada će mnogo više Palestinaca legalno umreti u pritvoru.

Ovaj zakon nastaje pod političkim rukovodstvom koje otvoreno prihvata nasilje i dehumanizaciju, predvođeno visokim državnim ministarskim zvaničnicima koji su svoju moć izgradili na podsticanju mržnje i normalizaciji štete nad Palestincima.

Promocija zakona u medijima uključivala je retoriku koja glorifikuje ubistvo, uključujući diskusije koje su se kretale u grafičke i uznemirujuće bezosećajne opise pogubljenja – što odražava širi društveni pomak u kojem se životi Palestinaca sve više smatraju potrošnim.

Kao što je B’Tselem pokazao u svom izveštaju iz 2025. godine „Naš genocid“, dehumanizacija Palestinaca je dugoročan proces. Taj proces pomaže da se objasni kako zakon kao što je ovaj postaje i zamisliv i prihvatljiv za veliki deo izraelskog društva. Zakonski akt se suočava praktično sa nikakvom političkom opozicijom i jedva da izaziva javnu debatu u Izraelu.

Globalno, demokratske države se sve više udaljavaju od smrtne kazne, prepoznajući je kao kršenje osnovnih ljudskih prava, kako u zemlji, tako i međunarodno.

U vreme kada je međunarodno pravo samo po sebi sve više napadano, Izrael nije izuzetak, već jedan od centralnih pokretača ovog urušavanja – održavajući sisteme smrtonosnog nasilja i ugnjetavanja nad Palestincima i ukorenjujući ih još dublje u svoj pravni okvir.

Izrael se i dalje predstavlja kao demokratija, ali država koja institucionalizuje pogubljenje jedne populacije pod svojom kontrolom, istovremeno podvrgavajući je sistemskom nasilju i diskriminaciji, nije demokratija – to je sistem smrtonosne kontrole.

Sve ovo je već jasno vidljivo. Debata nije oko činjenica. Radi se o prepoznavanju Izraela onakvim kakav jeste: državom koja sistematski ubija Palestince bez posledica i potkopava međunarodno pravo i osnovne moralne norme.

Ono što se dešava Palestincima već menja političke i moralne granice van Palestine, uključujući i SAD. Dok se ovo toleriše, širi se. Jednom kada se prihvati razaranje međunarodnog prava i osnovne zaštite ljudskog života na jednom mestu, postaje daleko lakše opravdati isto svuda, zaključuje Novak.